|
Autor: Goran Kojić
|
|
petak, 30 april 2010 14:50 |
|
Obraćate li pažnju na nejonizujuća zračenja?
Dipl.ing. Dušan Janjić je ne samo svojom knjigom „Istine i zablude o štetnim zračenjima“, u kojoj na krajnje stručan, odgovoran i pošten način govori o ovoj vrlo akutnoj temi, nego i svojim čestim javnim nastupanjima, postao jedan od najcenjenijih alternativaca u našoj zemlji.
Goran Kojić: Otkud jedan elektroinženjer u svetu neutralizacije štetnih zračenja, radiestezije? Kad je to krenulo i zašto?
Dušan Janjić: Krenulo je pre 20-ak godina kad sam se upoznao na jednom savetovanju sa problemom „crnih tačaka“ na putu Niš-Niška banja. Kao obično što biva počeo sam da prikupljam literaturu iz te oblasti: radiestezija, neutralizatori i slično. Nastavilo se pre oko 15 godina, kada mi je po preporuci sinovljevog prijatelja u kuću dosao poznati radiestezista koji je sa L-antenama vršio neka merenja i izveo neke zaključke koji su me naterali da se malo više tom oblašću pozabavim. Do sada sam prikupio preko 250 knjiga i sa sličnim oblastima kao zdrav život, pravilna ishrana i slično. Pošto sam u ilustrovanim časopisima čitao razne članke o štetnim zračenjima sa puno proizvoljnosti i neistina rešio sam da napišem knjigu o toj oblasti. Imao sam izuzetnu sreću da su dvojica Profesora beogradskog Univerziteta pristali da mi napišu recenziju i pogovor na ponuđeni tekst.
G.K: Napisali ste sjajnu knjigu “Istine i zablude o zračenjima”. Da li biste sada nešto u njoj menjali i šta? I zašto?
D.J: Ispostavilo se da je posle skoro 2 godine nastala knjiga „Istine i zabludeo zračenjima“ jednostavno napisana sa dosta slika i ponekom skicom bez formula i sa vrlo malo nerazumljivih stručnih termina. Velika zasluga naravno pripada i recenzentu prof. dr Dejanu Rakoviću, koji mi je dao mnogo korisnih sugestija i što se tiče stila i sadržaja. Kada gledam iz sadašnje perspektive neke delove bih dopunio savremenim saznanjima jer sada imam mnogo više uvida u stanje na našem okruženju. Stanje u našoj zemlji se donekle izmenilo posebno što se tiče tehničkih zračenja i ne mogu da shvatim zašto ne pratimo pozitivna iskustva iz sveta.
G.K: U njoj između ostalog iznosite pogubnost korišćenja mobilnih telefona u ranom detinjstvu? Da li se situacija u tom pogledu nešto promenila? Da li su sadašnji mobilni telefoni bezopasni?
D.J: Pre svega ovo se posebno odnosi na mobilnu telefoniju u kojoj građani kao da ne žele da shvate sve opasnosti iste. Karolinska Institut iz Švedske ( čije mišljenje se uvažava i na zapadu i na istoku) iznosi da se još nedovoljno ozbiljno odnosimo prema mobilnoj telefoniji za koju neznamo da li će ostaviti trajnije negativne posledice po naš genetski potencijal! jer se koristi masovno tek 15-ak godina. Naime, i posle brojnih poboljšanja što se štetnog zračenja tiče kod novih tipova mobilnih aparata, građani i dalje ne vode dovoljno računa o tome da mobini možemo da prinosimo glavi tek posle 4-5 sekundi a o dužini vođenih razgovora malo ko vodi računa. Deca koju volimo iznad svega, nebi smela da koriste mobilne do 15-te godine. Na sreću dosta se koriste SMS poruke kada aparat nije uz glavu korisnika.
G.K. Da li možemo da očekujemo i neku Vašu novu knjigu?
D.J: Očekujem da se u ovoj oblasti pojavi neko od mlađih autora iz ne malog broja razloga. Jako me čudi da se do sada nije pojavila nova knjiga, jer ipak moja knjiga je izašla 2005.godine.
G.K: Znamo da ste neretko i na Zapadu, te ste tako u toku sa stanjem nautralizacije i srodnih tema kod njih… Koliko kaskamo za njima?
D.J: Prema mojim saznanjima kod nas se koriste razne verzije isključivo pasivnih neutralizatora, t.j. uređaja za neutralisanje štetnih zračenja bez napajanja el. energijom. Na zapadu se koriste mnogi uređaji koji imaju jači uticaj na štetna zračenja jer su aktivni ali i znatno - znatno skuplji.
G.K: U našoj zemlji ima dosta nautralizatora štetnih zračenja, od kojih su mnogi domaći? Da li po Vama domaći po kvalitetu zaostaju za stranim neutralizatorima koji se mogu naći u našoj zemlji?
D.J: Iskren da budem nisam ni sretao neutralizatore inostrane izrade. I ne smtram da bi trebalo da su boljeg kvaliteta u svojoj klasi od naših.
G.K: Jedan ste od osnivača Udruženja “Nikola Tesla”. U kakvom je stanju ovo udruženja, kakvi su vam planovi?
D.J: Kada smo osnivali Udruženje „Nikola Tesla International“ imali smo mnogo ambicija. Da pre svega u ovoj oblasti uvedemo red, i da se ovim poslom bave samo savesni i odgovorni ljudi ali na žalost ima, kao i svugde onih nesavesnih nazivam ih „prodavcima magle“, jer ovde je sve prostim okom nevidljivo. Želja nam je da pomognemo i damo doprinos za razrešavanje problema „crnih tačaka“ na našim drumovima naravno u saradnji sa stručnjacima iz Direkcije za puteve Srbije sa kojima je započeta saradnja. Naravno da i ovde mislim da je korisno pratiti kako se to radi u razvijenijim zemljama.
G.K: Šta mislite o medicinskoj alternativnoj sceni Srbije i šta biste Vi uradili da krene nabolje?
D.J: Smatram da je jako korisno što se i naša zemlja pridružila trendu razvijenih zemalja i još 2007 godine je donela propise kojima se potpuno ravnopravno tretiraju alternativni prilazi, u dosta oblasti, rešavanju zdravstvenih problema naših građana. Naravno da i ovde ima veliki uticaj Internet gde se mogu pratiti svi propisi u našoj zdravstvenoj zaštiti.
G.K: Šta mislite o ideji integrativnog u medicini, tj. ideji da se dosad razdvojene zapadna (zvanična) i tradicionalna (alternativna) medicina nađu pod istim krovom?
D.J: Naravno da je jedini pravi prilaz zdravstvenoj zaštiti ljudi integrativna medicina jer svako nadmetanje između zvanične (alopatske) medicine i tradicionalne (alternativne) nije na mestu i štetu imaju samo korisnici zdravstvene zaštite a to su građani. Što se pre uspostavi još bolja saradnja za sve će biti bolje.
G.K: Da li verujete da se u Vašoj oblasti stvari kreću u pravom smeru?
D.J: Naravno da bih svim svojim bićem to želeo i smatram da će to jedino moći da se ostvari uz znatno veću pomoć sredstava javnog informisanja radija i TV. Još uvek mi je u lepom sećanju, od pre nekoliko godina edukativna serija bavarske TV kao poklon našoj TV o štetnim zračenjima. Takve javne emisije i predavanja edukuju narod i danas me mnogi pitaju zašto više nema emisija poput one serije „Kroz ogledalo“ na TV Avala od pre nekoliko godina.
Ostali članci u rubrici:
-
[03.03.2009]
Da li je moguć život bez mobilnog?U situaciji kada skoro svako, pa čak i većina dece predškolskog uzrasta u Beogradu, ima mobilni telefon i znatno vreme trošimo koristeći ih, mudro je pitati se, makar,...
-
[11.02.2009]
Najbolji lek – odstupiteS obzirom da se iz iskustva zna da nam geopatogena zračenja mogu izazvati velike zdravstvene tegobe, neophodno je izbegavati ih, odlaženjem na mesta gde su zračenja manje izražen...
-
[06.02.2009]
I biljke "beže" od nepovoljnih zračenjaU tvrđenje da postoje štetna zračenja po ljudski organizam niko razuman ne sumnja, jer su ona i merljiva. Dr Hartman, autor knjige ¨Bolest kao problem me...
-
[27.01.2009] O štetnim zračenjima koja dopiru iz zemlje postoji već obimna literatura, iako istraživanja o njima ne spadaju u domen egzaktne nauke. Ipak, nije naodmet imati informaciju da ona postoje, kako bismo mogli d...
-
[27.01.2009] Klasični ekran televizora, kao i kompjuterskog monitora emituje šest vrsta štetnih zračenja i to: rendgensko, niskofrekventne elektromagnetne i radio-talase, statički naboj sa joniziranjem vazduha, infracr...
|
|
Poslednje ažurirano ponedeljak, 10 maj 2010 06:15 |
Komentari
RSS kanal za komentare na ovaj post