Početni smisao vabi-sabija bio je stvoriti optimalno okruženje za meditaciju,  uvođenje u  raspoloženje pogodno za introspekciju i razmišljanje, dok u novije vreme vabi-sabi nalazi svoju primenu i u ukrašavanju enterijera i eksterijera.
Jer, u vremenu u kojem različiti imperativi prosto podrazumevaju stres, sve je veća težnja za tim da naš dom postane i naša oaza mira.

A, sve je počelo kreiranjem prijatne ceremonije ispijanja čaja u Japanu, sa usmerenošću na upotrebu prirodnih elemenata pri pripremama. Gosti su uživali u ispijanju čaja u mirnoj atmosferi vrtova i sva usmerenost je bila na cenjenju lepote prirode. Značaj je bio u osvajanju veštine pripreme čaja bez obraćanja mnogo pažnje na nju samu, već na goste.

Da bismo započeli sa „kreativnim radom“ u koji će nas uvesti vabi-sabi, neophodno je da, najpre, razumemo samu filozofiju zena i njegovih zagonetnih izreka kojima zapravo pridružujemo individualni smisao. Zen se fokusira na jednostavnost postojanja, oslobođenost predrasuda, očekivanja ili pretpostavki gde je um otvoren i spreman za avanturu bez obaveznog očekivanja određenog rezultata.

Vabi na scenu nastupa u domenu u kojem smo voljni i spremni da nam način života obiluje jednostavnošću i zahvalnošću. Na putu učenja kako da budemo zadovoljni sa malo toga i prevazilaženja intenzivne potrebe da nam materijalni sadržaji u životu čine osnovu za definisanje sopstvene ličnosti.

Sabi, pojam japanske poezije, odlikuje setni ton, jesenjih boja, možda čak povezan sa čežnjom za najranijim danima života i udruženo sa vabi određuje kontekst prolaznosti, ali i intuitivnog načina života koji uključuje uočavanje detalja koji čine život bogatijim, a često su u senci potrošačkog društva. Sabi tuga priznaje da ništa nije savršeno, večno, ali da je i uprkos tome, život i dalje prepun značenja.

Neki od ključnih vabi-sabi ideja i principa obuhvataju umeće življenja u trenutku što podrazumeva beg od misli koje nas postavljaju u određeni vremenski kontekst. Uz pomenutu jednostavnost bićemo u mogućnosti da svoju energiju usmerimo samo na ono što smo označili kao važno za nas same, ono što smo procenili najbitnijim u našem životu dok ćemo negovati otvorenost ka novim iskustvima zadržavajući, pritom, dostojanstvo, samokontrolu i zdrav razum. No, ovo poslednje ne podrazumeva isključivanje intuicije koja, kako znamo, često ume da nas povede ka boljim odlukama nego sam razum.

Možda jedna od najmudriijih smernica jeste prihvatanje vabi-sabi učenja o potrebi prilagođavanja promenljivim okolnostima, gde ulažemo energiju u „izvlačenje“ onog najboljeg iz situacije, jer savršenost ne možemo očekivati. Moto prirodnosti je i pravi eko savet, koji, iako se može šire tumačiti, u svakom slučaju upućuje na način života blizak prirodi i korišćenje prirodnih materijala.

I, još jednom, sam proces činjenja je ono što ispunjava čovekovo biće. Ne „ispuštajmo“ ga iz vida u potrebi za „savršenim“ rezultatom..

Dodatni info 1

Dodatni info 2