Saša živi punim velegradskim tempom. Što u prevodu znači, rad od jutra do mraka. Bavi se projektovanjem enterijera, poučavanjem joge, a vrlo je aktivna i u zajedničkom porodičnom biznisu. Zato ona intenzivno radi na svojoj revitalizaciji: i sama ide na časove joge, pohađa seminare Poretka ljubavi, vežba TM, vodi računa o sopstvenoj ishrani... Uvidom u sadržaj Sašinog života danas, najjači utisak koji se stiče jeste ipak onaj o njegovoj autentičnosti.
„Smatram da je najveća vrlina jednog ljudskog bića da bude autentično. Do čega se, opet, dolazi preko samospoznaje. Spoznati sebe je najveće bogatstvo, a ako nisi iskren prema sebi, kako onda da spoznaš druge? Svoj unutrašnji svet otkrivamo pomoću svesti; svest je  naša priroda i mora se razvijati jer ništa osim svesnosti ne menja čoveka. U tom smislu, mene su  najviše zanimale upravo te  tehnike pomoću kojih ću razviti svoju svest i uvećati je“, otkriva nam osnove svoje životne filozofije Saša.
I tako, u želji da sazna koji su joj potencijali, koja životna misija, u želji da te potencijale i kvalitete uveća, najpre se susreće sa jogom ...

Jer lekar je rekao – dosta skakanja!

„Na predlog svog prijatelja lekara da sa aerobika pređem na neke ’mirnije’ vidove rekreacije odreagovala sam sa negodovanjem. Nisam baš bila sigurna da moji energetski potencijali mogu da se sklupčaju u nešto „mirno“.  I zamislite, istog dana nađem u svom poštanskom sandučetu flajer na kojem je stajalo: Joga. Sa adresom... tu, odmah iza zgrade. I već sutradan sam krenula na jogu. Moram da priznam da tada ništa nisam znala o jogi, ali pošto sam htela da se nekako rekreiram, a joga mi je delovala potpuno bezazleno, nisam se mnogo dvoumila“, priseća se svojih početaka s jogom, pre nekoliko godina.