Mlađi pronalaze satisfakciju u fizičkom aspektu ove veštine, dok ljudi koji se bave intelektualnim radom vežbanje nindžucua koriste kao rekreativnu zdravstvenu aktivnost, metodu, pa čak i terapiju.

Nindžucu je veština o kojoj se vekovima nije znalo ništa van posvećenih krugova. I danas je, uprkos popularizaciji putem filmova, otvorenih dođoa širom sveta (dođo – prostor za vežbanje, „hram“) i dostupnoj literaturi, ova veština obavijena izvesnom misterijom. Nije stvar u tome što se neko i dalje trudi da veštinu sakrije: naprotiv, sam nindžucu je tokom vekova postao veoma kompleksan, asimilovao u sebe razne tehnike, saznanja, čovekova dostignuća. To može samo ona oblast ljudskog delovanja koja poznaje celog čoveka - i duh i telo. U tome je tajna dugovečnosti istočnih civilizacija.

Mudrost, sklad, uvažavanje
Majstor šidoši ho Siniša Garčev III dan, jedan je od osnivača Nindžucu saveza SCG, tj. Buđinkan-a SCG, a majstor je zrenjaninskog Buđinkana. Sinišin klub okuplja preko trideset ljudi različitog životnog doba, fizičke spremnosti, profesija i opredeljenja i da to stvara specifičnu i kvalitetnu atmosferu. Ipak, lepota i harmonija se, kaže nam Siniša, postižu iskrenom atmosferom uvažavanja osnovnih pravila kluba, odnosno, poštovanjem koje vežbači sve vreme ukazuju jedni drugima.
Siniša nam objašnjava da se ova veština izučava kroz devet škola, koje se razlikuju, ali isto tako se međusobno prožimaju. Tih devet škola su rezultat vekovne selekcije sa ciljem da se postigne savršenstvo.
Na treninzima Buđinkana Zrenjanin uvežbavaju se padovi, poluge, zahvati bacanja, udarci, gimnastika, borba u parteru, vežbe istezanja, a jednom nedeljno se praktikuje trening u prirodi. Proučavaju se veštine disanja, relaksacije, opuštanja, pripremanja hrane. Zbog dugotrajnih i napornih treninga, koji traju i po nekoliko sati, zrenjaninske nindže većinom, što je posebno zanimljivo, ne jedu meso, nego su vegetarijanci, a delom i makrobiotičari.

Posle treninga - masaža
Na seminarima i treninzima jedna od tema je i priprema zdrave hrane, pri čemu se vežbači upoznaju sa osnovama pripremanja hrane na makrobiotički način, zatim sa japanskom i indijskom kuhinjom, vedskim načinom spremanja hrane. Posle napornih dnevnih (ima i noćnih treninga) praktikuju se različite vrste masaža – šijacu, tajlandska i dr. Nova znanja se stiču na seminarima koji se održavaju četiri puta godišnje, ali im se broj povećava zbog sve češćih gostovanja inostranih majstora. Centralni događaj godine je tradicionalni letnji nindžucu kamp koji se održava svake godine u trajanju od deset dana kada se uvežbava disanje, bacanje šurikena (zvezdica), noževa, gađanje lukom i strelom, duvaljkom, savladavanje prepreka pomoću konopca i obuka iz veranja. Jedan deo obuke je posvećen i treningu u vodi.