Svetska porodica biciklista veoma je brojna. U svakom trenutku milion ljudi uzima rukavice, stavlja kacigu, seda na sedište bicikla i počinje da radi - isto!
A to isto im zaista čini dobro.

Može li se smršati na biciklu? "Od trenutka kada počnete da redovno vozite bicikl, dosta se toga menja. Ali, bicikl je samo motor, ubrzivač tog procesa. Promena ishrane nosi onih 95% posto zasluga za postignuti rezultat. Izbegavati hleb, jelo posle 18 časova i „prevariti“ organizam salatama, to je najbitnije. Nikako voće, ono sadrži mnogo šećera, već samo povrće. Ako pojedeš  3-4 banane, to je kao da si smazao pola hleba. Ture koje vozim se kreću od 60 do 120 kilometra, minimum tri do četiri puta nedeljno. Prosečna brzina nas "rekreativaca" je od 27 do 32 kilometra na sat, ali oni koji voze znaju da je to veoma brzo i da se teško dostiže", kaže naš biciklista Miroslav Bozar, nekadašnji član BK „Partizan“.

Sobni ili pravi bicikl?
Ove dve naprave ne mogu ni da se porede, tvrdi Miroslav. Kako on kaže, sobni bicikl je medicinska sprava koja služi povratku tonusa mišića (često posle povreda), ali i za aerobna ispitivanja organizma. Njime se teško ili uopšte ne skidaju kilogrami, iako to prodavci često reklamiraju. Može da se koristi kao zamena tokom zimskih meseci, ali je još bolja solucija trenažer na koji se montira vaš bicikl, onaj na koji ste navikli, sa pozicijom sedišta, geometrijom rama koja je podešena prema vašem telu.

Kako izabrati bicikl
Biciklista koji bi želeo ozbiljno da vozi i trenira, kaže Miroslav, mora da nabavi bicikl prema svojoj meri, kao kad idete kod krojača da vam kroji odelo. Tako bi trebalo da u radnji prodavac "iskroji" bicikl prema vašoj visini i težini. Za rekreativce su bitne dve mere: visina sedišta i dužina od sedišta do volana. Za takmičare postoji čak 14 bitnih mernih odrednica koje moraju da se poklapaju u pola milimetra! A kako se to radi, kako da znate da vam bicikl "pasuje", o tome ćemo u narednom broju.

Biciklizam – velika laboratorija kiseonika
"Treba znati: biciklizam organizam enormno bogati kiseonikom! Tokom jednog sata vožnje krv se obogati sa nekoliko kubika životvornog kiseonika! Taj sat vožnje je injekcija za dva dana duži život", tvrdi Miroslav Bozar.

SAVETI MIROSLAVA BOZARA
Za vožnju po vrućini
* Ako možete da birate, vozite u ranim prepodnevnim (od 7h do 11h) i poslepodnevnim časovima (16h pa dok ne padne mrak). Zbog vrućine i UV zračenja. Ako morate da vozite u međuvremenu, obavezno ponesite rashladnu tečnost (voda), i zaštitite se.
* Ukoliko vozite u prirodi, ne zaboravite kačket ili kapu, a u gradskoj vožnji - kacigu. Da nisam nosio kacigu prilikom jednog pada, ovo danas ne bih vam ja savetovao, nego neko drugi!
* Ako se kreće na duži put, mora se jesti minimun sat i po do dva pre vožnje. Za vreme vožnje ne jesti hleb, sendviče koji skupljaju mnogo krvi u želucu, već namirnice koje se brzo razlažu na šećere, a to su: urme, suvo grožđe i kajsije. Alkohol - NIKAKO!
* Nikako ne voziti BEZ RUKU iako je to sad izleda moderno. Ne ispuštajte upravljač, čak ni kad okrećete glavu, može da naiđe rupica. Na šoljama koje spajaju ram sa viljuškom postoje dva lagera. Oni se veoma lako okreću i odmah se upravljač okreće, a vi letite preko bicikla, pravo na glavu!