Orijentiring se opisuje kao „trčanje dok igrate šah” ili „vešto trčanje”. Lako je naučiti kako da se orijentišete, ali izazovi koje pruža ovaj sport su bezgranični. Orijentiring predstavlja  intelektualni izazov spojen sa fizičkim vežbanjem.

Orijentiring je sport za sva¬koga, bez obzira na godine i iskustvo. U njemu zajedno mogu da uživaju i muškarci i žene, i deca i oni stariji od 90 godina. Orijentiring se zato može nazvati i sportom za celu porodicu. Takođe, nije reč o skupom sportu. Mapa, kompas i prikladna odeća je sve što vam je potrebno za početak.

Orjentacija bez granica
Orijentiringom možete da se bavite po celom svetu, na različitim vrstama terena, od parkova do pu¬stinja. Tereni za orijentiring su ra¬zličiti: od guste, neprohodne živice do predela bez drveća, od planina do ravnica.
Takmičarski orijentiring uklju¬ču¬je korišćenje detaljnih mapa i kompasa za navigaciju po stazi na kojoj se na određenim mestima nalaze kontrolne tačke (ucrtane u mapu). Na ruti, narandžasti i beli kontrolni markeri postavljeni su na mesta koja odgovaraju tačkama ucrtanim u mapu. Takmičari perforiraju kontrolnu kartu na svakoj kontrolnoj tački. Pobednik takmičenja je takmičar koji za najkraće vreme stigne do svih kontrolnih tačaka po numeričkom rasporedu. Samo brzo trčanje neće vas učiniti pobednikom. Morate, takođe, da izaberete najbolji put između dve kontrolne tačke i da pronađete markere bez gubljenja dragocenih sekundi.

„Preživeti” u prirodi
Orijentacija u prirodi je sport iz¬dr¬žljivosti koji u velikoj meri uključuje razmišljanje. Trči se po neobeleženoj ruti, a sportista se orijentiše uz po¬moć mape i kompasa. Mapa daje detaljne informacije o terenu: da li je reč o brdovitom terenu, kakva je podloga, na koje prepreke se može naići itd. Da biste bili uspešni u ovoj vrsti sporta, morate odlično da znate da čitate mapu, da imate apsolutnu koncentraciju i sposobnost da brzo donosite odluke o tome koja je ruta najbolja (dok trčite najbrže što možete). Potrebno je da sportista bude dobro pripremljen.
Postoji nekoliko vrsta ta¬kmičenja u okviru ovog orijentiringa, od individualnog do noćnog orijentiringa uz pomoć lampe. Dužina staze se takođe razlikuje, od ultrakratke do maratonske.
Orijentiring je postao olimpijski sport 1997. godine.

Neophodna oprema
Odeća – lagana, rastegljiva, pruža slobodu pokreta, štiti od šiblja.
Cipele – udobne, jake cipele koje se ne klizaju i koje dobro „reaguju” (dobro prijanjaju) na svaku podlogu, uključujući blato i stene.
Mapa – obezbeđuje je organizator takmičenja. Pokazuje kurs i kontrolne tačke. Napravljena je tako da pruža detaljne informacije o terenu.
Kompas – postoje različiti.
Kontrolna kartica – perforirate je na svakoj kontrolnoj tački; služi vam kao dokaz da ste ih sve obišli.
Pored ovoga, postoje još i orijentacija na skijama, na biciklima (moutain bike) i orijentiring po uređenim stazama kreiran tako da u njemu mogu da učestvuju oso¬be (u invalidskim kolicima) čija je pokretljivost ograničena