|
 U Severnoj Americi i sve većem broju evropskih zemalja u poslednje vreme pčele masovno umiru. I u Srbiji je nekim pčelarima nestalo oko 70% pčela. Ukoliko izumru pčele, i naš opstanak je ugrožen, pošto neće imati ko da oprašuje biljke koje nam služe kao hrana. O ovoj važnoj temi smo razgovarali sa renomiranim domaćim pčelarem, ing. Zoranom Kovačevićem. Evo šta nam je ispričao...
Poslednjih godina su se ljudi na Zapadu počeli baviti odgonetanjem uzroka zašto umiru pčele. Razlog - imaju direktne štete od propadanja pčela, pogotovo u Americi, gde su zasejane monokulture na velikim površinama i bez pčela je nerentabilna proizvodnja.
Glavni uzrok propadanja pčela je čovek. Tu su, pre svega, nekontrolisano širenje pčelinjih bolesti, neadekvatno lečenje, tehnologija pčelarenja koja narušava njihov prirodan sklad i život i pesticidi, a tek potom mobilna telefonija.
Čak 50% do 60% pčelinjeg fonda tokom zime propadne. Zato su se pojavili problemi komercijalne prirode, tako da su u Americi naknade za oprašivanje sa 25 dolara po košnici porasle na 150, ali ni to ne vredi, jer nema pčela. Možemo na sve to da dodamo i neke prirodne uzroke, prirodne cikluse, kada se dešava da pčele stradaju. Na primer, prošlog leta je temperatura od 45 stepeni doprinela većem procentu umiranja pčela. Prirodno razmnožavanje bolje
Bolesti pčela koje svojim nepromišljenim postupcima širi čovek nekontrolisano se šire, prvo, neznanjem samih pčelara, drugo, neprirodnim razmnožavanjem. Zna se kako se pčele u prirodi razmnožavaju: roj izlazi iz košnice „go“ – bez saća, bez legla. Kad se prirodno razmnožava, pčela sve ostavlja za sobom: uzročnike bolesti, spore - sve ostaje u staroj košnici. Savremeni način pčelarenja podrazumeva rojenje pčela sa leglom, pa tako sve bolesti iz stare košnice prenosimo u novu.
Neadekvatno lečenje i hemija su takođe uzele svoj danak. Pčela je izgubila prirodnu otpornost zato što je hemija dominantna u lečenju pčelinjih bolesti. Nema više prirodne selekcije, leči se i ono što treba da ugine i ono što ne treba. Greške u lečenju
Prvo treba pomenuti varou - to je pčelinji krpelj koji nije direktan uzročnik ali prenosi mnoge druge bolesti, zato što je to relativno krupan krpelj u odnosu na pčelu, kao kada bi se čoveku zakačila mačka. Pošto siše hemolimfu (krv pčele), on prenosi 15 do 20 različitih virusa, tako da je sada dovoljan mali broj krpelja da bi pčelinje društvo stradalo. Sve je to udruženo i sa mešanjem rasa pčela; matice sada izlaze iz laboratorije. Varoa vremenom postaje otporna na sve hemijske preparate, pošto ima relativno kratak ciklus razmnožavanja – svaka generacija se prilagođava hemiji ukoliko je lečenje bilo neadekvatno: neadekvatne doze, ili predugo držanje preparata u košnici.
Samo prirodno gajene opstaju
„Mi smo došli u situaciju da su samo pčele koje se biološki gaje opstale - što je veoma bitan podatak. U Americi se to retko pominje. Stradali su ogromni komercijalni pčelinjaci sa po desetak hiljada košnica a biološki gajene su ostale.“
Drugi nastavak ovog teksta moći ćete da pročitata u novogodišnjem broju Zdravog života br. 52
Ostali članci u rubrici:
-
[05.06.2008] Farmeri i proizvođači koji poštuju stroge Demeter standarde proizvodnje i prerade hrane aktivno doprinose oblikovanju budućnosti, stvarajući zdravu hranu osobenog ukusa. Demeter, čije je sedište u Darmš...
-
[23.05.2008] "Nekada sam propagirala razvoj industrijske proizvodnje, ali sam onda u jednom momentu shvatila, da to može da u velikoj meri škodi kvalitetu i da je neophodno da se okrećemo ekološkoj ili organskoj proizvo...
-
[21.05.2008] Današnji čovek izložen je na milost i nemilost „koktela“ od preko 80000 hemikalija kojima smo svakodnevno okruženi. Naša ishrana sastoji se od namirnica krcatih aditivima i pesticidima, a stasitika pok...
-
[19.03.2008] Najčešći zagađivač zemljišta, odnosno sredine iz koje biljke usvajaju rastvorene hranljive materije je voda. Zagađivanje zemljišta štetnim i opasnim materijama preko vode može da bude iz različitih i...
|
