Kakva je situacija sa organskom proizvodnjom kod nas?

Organski proizvođač Milena Tatar je jedan od najagilnijih organskih proizvođača u našoj zemlji. Dobtnica je prestižne nagrade Agro biz lider, u oblasti organske proizvodnje, koju dodeljuju Klub privrednih novinara, regionalna Privredna komora Novi Sad i Društvo agrarnih ekonomista. Dakle, čestitamo joj na ovom vrednom priznanju, ali i na njenoj inspirativnoj nepokolebljivosti.

Z: Kako biste opisali trenutak u kome živimo kada je reč o organskoj proizvodnji?

MT: Kao jako težak i haotičan. Velika je razlika kada o ovoj temi govori jedan poljoprivredni proizvođač ili neko ko je udaljen od proizvodnje. Organska proizvodnja jeste regulisana zakonom i odgovarajućim pravilnicima, ali nam nedostaje još mnogo, mnogo regulative do željenog sređivanja stanja. Dalje, nedostaje nam znanje, ali i - finansijska podrška. A nedostaje nam i svest o cilju.

Z: Da li biste ponovo postali organski proizvođač kada biste znali sve ovo što znate danas? I zašto?

MT: Bih. A bilo je baš, baš teških momenata. Ima ih i sada. Zašto? Zato što organska poljoprivreda nije samo povrće i voće bez hemije. U domaćinstvu prirode, organska poljoprivreda i organski proizvođač, na najdomaćinskiji način brinu o zemlji, vodi, vazduhu i zdravlju. Zdravlju zemlje i zdravlju ljudi. Ovo uvek navodim jer verujem u to, četri osnovna principa organske proizvodnje su: POŠTENJE, BRIŽNOST, ZDRAVLJE, EKOLOGIJA. Zar to nije dovoljno?!

Z: Šta mislite o spoju seoskog turizma i organske proizvodnje?

MT: To bi bio idealan spoj, u neku ruku to bi bio zdravstveno i ekonomski opravdan turizam. Beskrajno je važno da poljoprivreda bude povezana sa celokupnim socijalnim životom. Zamislite samo koliko bi mladih ljudi ostalo da živi na selu, dostojanstveno, i koliko bi ljudi iz grada imali priliku da svoj odmor dožive kao potpuni oporavak.

Z: Verujete li u budućnost organske proizvodnje u Srbiji?

MT: Verujem. Krajnje je vreme da organska poljoprivredna proizvodnja konačno i kod nas zaživi na pravi način i dobije na značaju koji zaslužuje.
Sad  zavisi od upornosti, svesti, ljubavi i volje pojedinaca.
Nedavno smo osnovali nacionalnu asocijaciju za razvoj organske poljoprivrede u Srbiji i imamo vrlo jasne i konkretne zadatke, ciljeve. Bićemo partner Ministarstvu poljoprivrede i pomoći u donošenju valjane zakonske regulative koja je obavezna. Srbija mora imati veće površine pod organskom proizvodnjom.
Ako se uzme u obzir da je plodno poljoprivredno zemljište jedno od najvećih bogatstava nacije, a zdravlje nacije od najvećeg interesa, evo rešenja, organska poljoprivredna proizvodnja.

Z: Kako biste Vi, u najkraćem, rešili problem naših organskih proizvođača?

MT: Pod hitno doneti sve nedostajuće pravilnike, pisane razumljivo, da ih isto razume i inspektor sertifikacione kuće i proizvođač i prerađivač i trgovac. Usaglasiti naša dokumenta sa regulativom EU. Uvesti podsticajne mere koje bar u početku, kada poljoprivredni proizvođač nema prinose i prihode, donekle olakšavaju prisutne teškoće. Jedinstvena lista o semenima, dozvoljenim đubrivima i zaštitnim sredstvima. I obavezno, obavezno formirati centre za edukaciju, raspoređene regionalno. Praktična obuka i edukacija. Uvesti obavezne seminare u zimskom periodu kada ima manje posla na njivi. Regulisati rad sertifikacionih kuća i na osnovu validnih kriterijuma naći načina da troškovi sertifkacije budu snošljiviji. Osloboditi poljoprivrednike preobimne administracije. Šta ako nema blizu kopir aparat ili računar? Otkupiti sve sertifikovane organske poljoprivredne proizvode i proslediti ih obdaništima, školama, bolnicama. Po svaku cenu izbeći bilo kakvu manipulaciju.
Osmisliti takve olakšice da u pojedinim regionima bude što više domaćinstava orijentisanih na organsku proizvodnju, što bi olakšalo nabavku neophodne poljoprivredne mehanizacije koju bi mogli zajednički koristiti, čime bi se izbegli rizici mešanja sa ostatkom useva i prenosom nedozvoljenih supstanci iz konvencionalne proizvodnje,  a ujedno smanjiti troškove, jer čim pomenete pranje i čišćenje, to je usluga odmah skuplja, ponekada čak i previše.

Dodatni info