Organsko je kod nas još uvek u povoju. Pa mu treba posebna nega i pažnja. Od toga mu zavisi ceo naknadni život. Novosađani se baš trude ne samo oko organskog, nego i oko dobre poljoprivredne prakse. Na tome bi i drugi svašta mogli da nauče.
Nevladina organizacija "Zelena mreža Vojvodine", uz pomoć fonda Rokfeler, "Jazak vode", NIS AD Naftagas, "Soja protein" i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, svakog leta, počev od juna 2004 godine, organizuje pijacu dobre poljoprivredne prakse "Moj salaš" u Novom Sadu. Po vema lepom vremenu, svoje proizvode izlaže oko 20-ak članova Zelene mreže, nudeći uglavnom povrće, med, pečurke i proizvode od pečurki i druge proizvode.

Bar negde se karenca poštuje
Svi članovi moraju da poštuju principe dobre poljoprivredne prakse koja se bazira na kontroli kritičnih tačaka (HACCP) i kvaliteta proizvoda zadatih propisima Svetske zdravstvene organizacije Codex Alimentarius. Inicijativa dobre poljoprivredne prakse Svetske organizacije za hranu i poljiprivredu (FAO) obezbeđuje mehanizam za primenu konkretnih aktivnosti, kojima se omogućava održiva poljoprivreda i ruralni razvoj. Metodologija dobre poljoprivredne prakse odnosi se na specifične proizvodne probleme kao što su na primer, korišćenja metoda integralne zaštite i održive poljoprivrede. To podrazumeva proštovanje principa iz 11 područja bitnih za proizvodnju, a zasnivaju se na ekološkim principima, bez hemijskih i bioloških zagađenja. Pored ispravne zemlje, vode, upravljanja otpadom, pakovanja, skladištenja itd., obavezno je pridržavanje karence pri ubiranju plodova nakon primene agrohemikalija i veterinarskih preparata.

Zelena mreža garantuje kvalitet
Tim Zelene mreže garantuje za svoje proizvođače i vrši redovne kontrole, kako bi se uverila da njihovi članovi proizvođači poštuju ove principe. Osim toga, mnogi od članova Zelene mreže se bave i organskom poljoprivredom, što znači da koriste samo ekološke i biološke preparate ili druge organske principe u zaštiti i odgajanju svojih proizvoda. Među takvima je i veoma popularna porodica Vozar iz Kisača, koja se već deset godina bavi ovim vidom proizvodnje. Danas sa puno iskustva, truda i rada, sa mnogo iskušenja i nepoznanica, koja ovakva proizvodnja može da donese, postižu sjajne rezultate po pitanju kvaliteta, ali i količine proizvoda koje proizvode. U razgovoru sa njima smo saznali da je jedan od najvećih razloga da počnu da se bave ovakvim vidom poljoprivrede bila svest o tome da proizvodi, koji se štite hemijskim preparatima mogu da budu loši za njihove kupce i decu koja ih koriste. Zato su doneli odluku da se bave organskom proizvodnjom kako bi im savest bila čistija, kako bi i sami bili srećniji da bez zagađenja zemljišta, vode i okruženja, odgajaju proizvode koji su ukusniji, zdraviji i koje mogu bez trunke griže savesti da ponude svima.

Detaljnije informacije o principima dobre poljoprivredne prakse možete naći u dokumentu “Dobra poljorpivredna praksa” Organizacije UN za hranu i poljoprivredu – FAO (http://www.fao.org/prods/GAP/archive/gapframework_en.htm).