738
(12 glasova, ocena 3.50 od 5)
|
četvrtak, 25 jun 2009 22:23 |
Većina pesticida (oko 95 odsto) koristi se u poljoprivredi. Oni su, reći će nam stručnjaci, namenjeni za suzbijanje raznih bolesti i štetočina. Može se reći da ne postoji nijedan proizvod koji je konvencionalno gajen a da nije tretiran pesticidima. Da li nasa deca mraju da jedu takve poljoprivredne proizvode, tj. da li je sve to nužno, i koji su putevi alternative u poljoprivrednoj zaštiti, tema je ovog teksta...
Grupa supstanci koje se mogu naći u nemirnicama koje koristi čovek i predstavlja potencijalnu, a najčešće i realnu opasnost po njega, svakako jesu pesticidi. Oni se od ostalih toksičnih supstanci i potencijalnih zagađivača razlikuju po tome što su: brojni, različiti po svojim hemijskim i toksikološkim osobinama, svesno i namenski se koriste da bi se očuvalo zdravlje bilja i obezbedili kvalitetni biljni proizvodi. Kod nas je dozvoljena upotreba oko 350 pesticida.
Šta je manje zlo?
Pitanje je da li je veća šteta od propadanja proizvoda zbog štetočina i bolesti koje napadaju biljku ili od te količine pesticida? Šteta od pesticida bi mogla biti zanemarljiva kad radimo po "dobroj poljoprivrednoj praksi", što podrazumeva da se pesticidi koriste namenski i primenjuju u tačno određeno vreme i u određenim količinama.
Realan problem kod nas, kad su u pitanju ostaci pesticida, jeste ponašanje (ne samo) pojedinih proizvođača. Nije redak slučaj da se povrće tretira mnogo češće nego što je propisano. To je stvar inspekcije. Iluzija je da je dovoljno se ode na pijacu i uzme jedan uzorak i ispita. Potrebno je mnogo više uzoraka i redovno praćenje situacije. Najbolje bi bilo kada bi se na licu mesta, prilikom same primene pesticida, poljoprivrednom proizvođaču ukazivalo na nepravilno korišćenje.
Povrće iz plastenika je realno najugroženije kada je reč o ostacima pesticida, jer se ono bere svaka 2-3 dana. Takođe, period berbe u plasteniku traje dva do tri meseca i gotovo je nemoguće da se ne vrši tretiranje pesticidima. Od povrća u plasteniku, opasan je paradajz, jer se ne ljušti, kao i zelena salata, dok je za krastavac opasnost manja.
 Posebno problematično rano voće i povrće
Ono što je najbitnije jeste da se ti preparati, tj. hemijska sredstva, primenjuju prema uputstvu za upotrebu i u određenim rokovima. Tačno se znaju rokovi kada se neko sredstvo može primenjivati, odnosno koji je poslednji rok primene (karenca). Na primer, za neke pesticide potrebno je da prođe 21 dan od poslednjeg tretiranja do berbe. Ono što nauka za sada zna jeste da za 21 dan dolazi do razgradnje pesticida do takvog nivoa ostataka koji nije štetan za konzumente.
Period od branja do konzumiranja je takođe bitan, jer se pesticidi razgrađuju pod uticajem spoljašnjih faktora. Na primer, zimske sorte jabuka i krušaka beru se u septembru-oktobru, a konzumiranje počinje tek u decembru-januaru. S druge strane, trešnje i jagode se jedu odmah nakon berbe, a breskva i kajsija do sedam dana nakon berbe. Zaključite sami...
Objasnili: Dr Vesela Karan, vanredni profesor
i dr Novica Miletić, docent Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu
Koji krompir jedete?
 Najpoznatii krompir - najzagađeniji
Istraživanje koncentracije kadmijuma i nikla u jednoj sorti krompira obavljeno na teritoriji čitave Srbije pokazalo je paradoksalan rezultat: uzorci uzeti sa nekih lokaliteta poznatih upravo po proizvodnji krompira imali su viši nivo ovih metala od dozvoljenog, dok uzorci sa drugih lokaliteta nisu!
Od hemijskih sredstava koja se koriste u biljnoj proizvodnji, najznačajnijim kontaminatorima (zagađivačima) životne sredine smatraju se mineralna đubriva i pesticidi. Sirovine od kojih se dobijaju đubriva mogu da sadrže teške metale (sirovi fosfat, kalijumove soli, čilska šalitra i dr.); karakteristično je zagađivanje zemljišta kadmijumom (mada se javlja i olovo i nikl) zbog upotrebe fosfatnih đubriva, pri čemu je dokazano da se za poslednjih 30 godina blago povećao prosečan sadržaj kadmijuma i to za 0,053 mg/kg. Dejstvo teških metala zavisi od količine đubriva, sadržaja kadmijuma u njima, svojstava zemljišta, naročito vrednosti pH, biljne vrste i dr.
Kadmijum – iz mineralnih đubriva
Iz tih razloga izvršeno je ispitivanje krompira sorte Desiree uzetih sa različitih lokaliteta Republike Srbije u cilju utvrđivanja kvaliteta krompira ali i stepena zagađenosti zemljišta u kojem je krompir uzgajan. Cilj rada bio je da se utvrdi da li se hranimo zdravo i da li je zemljište na kojem uspevaju različite biljne kulture kontaminirano ili nekontaminirano. Za ispitivanje je korišćen krompir sorte Desiree koji potiče sa lokaliteta: Ivanjica, Mrčajevci, Borča, Guča, Leskovac, Belegiš, Rajac, PKB – Beograd, Smederevo, Dobanovci, Požarevac i Novi Pazar. Sadržaj teških metala u krompiru varira od lokaliteta do lokaliteta, ali je ispod zakonom propisanih dozvoljenih vrednosti.
Utvrđeno je da 30-60% kadmijuma, sadržanog u biljkama dolazi direktno iz atmosfere, a 40-60% iz zemljišta. Jedan od načina kojim on dospeva u zemljište su mineralna đubriva, koja se dobijaju razlaganjem sirovih fosfata mineralnim kiselinama.
Novopazarski krompir - najbolji
Prema sadržaju kadmijuma ističu se uzorci uzeti u Leskovcu i Rajcu, koji imaju višu vrednost od zakonom dozvoljene. Interesantna je i korelacija sa prisutnim niklom u tim uzorcima, jer je i njegova koncentracija najviša. Prisustvo kadmijuma u krompiru je izuzetno nepovoljno, jer onemogućava njegovu upotrebu u ishrani, ali i kao sirovine za dalju proizvodnju proizvoda na bazi krompira. Ono što posebno treba istaći je da ovi uzorci potiču sa lokaliteta koji su poznati po proizvodnji krompira.
Svi uzorci, van zone proizvodnje krompira, prema sadržaju teških metala daleko su ispod zakonom dozvoljenih vrednosti, a može se reći da je uzorak iz Novog Pazara prema svim pokazateljima najboljeg kvaliteta.
Izvod iz originalnog naučnog rada “Nutritivno svojstvo i kontaminiranost teškim metalima krompira sa različitih lokaliteta u Srbiji”, Eko – Konferencija 2002
Mr Divna Kovačević, Institut za zaštitu bilja i prehrambenih proizvoda
Dr Miloš B. Rajković, Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju
Lazar Perić, Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju
Poljoprivredni fakultet u Zemunu, Univerzitet u Beogradu
I zaštita može biti prirodna
U razgovoru sa nekoliko organskih proizvođača, dobili smo zanimljive informacije o tome kako se na prirodan način mogu zaštiti i unaprediti, poljoprivredne kulture, ali i o tome kako se u konvencionalnoj poljoprivredi hemija zloupotrebljava – bilo iz neznanja, bilo iz drugih razloga. Evo do čega smo došli...
 Bioloških preparata ima, ali su skuplji
U principu cela zaštita za organsku proizvodnju na bazi bioloških preparata, koji su dozvoljeni da se koriste u organskoj proizvodnji, postoji. Mnogi od tih preparata su na bazi kiselina, npr. mravlje kiseline i mogu češće da se prskaju. Koristi se, recimo, i hidrogen (H2O2, ima jedan molekul kiseonika viška u odnosu na vodu, koji se vezuje za mikroorganizme, gljivice, viruse, bakterije i uništava ih). Postoje i insekticidi, herbicidi, pesticidi koji se mogu korisititi u organskoj proizvodnji. Nisu baš jeftini i teško ih je naći. To su uglavnom "kontaktna" sredstva, znači sredstva koja deluju samo u momentu kada se njima prska.
Postoje sredstva koja se koriste protiv krompirove zlatice: to su bakterije, koje napadaju digestivni trakt kod zlatica, ali i to su opet sredstva koja je kod nas teško naći. Zatim postoje sredstva koja se prave na bazi lekovitog bilja, koprive, humusa. Ustanovljeno je, recimo, da bosiljak tera zlaticu. U zaštiti krompira moguće je i kombinovanje krompira i plavog patlidžana, pa zlatice onda idu prevenstveno na plavi patlidžan. Dobro je posejati i ren oko krompira, zatim krompir može i da se prska odvarom od bosiljka. U prirodnoj zaštiti koriste se i odvari od koprive, gaveza itd.. Takođe, u organskoj proizvodnji je dozvoljeno korišćenje i plavog kamena (bakarnog kreča).
Podelio sa nama:
Vladimir Stanković,
Sekretar NVO REPA iz Aranđelovca
Štetočine su jače od hemikalija
 Možda najprirodniji metod zaštite može da bude sistem korišćenja alopatskih osobina biljaka, čime se redukuje broj štetočina, na neku normalniju meru. Ukoliko baš dođe do neke invazije, onda se mogu koristiti neki lakši insekticidi, kao što je recimo, decin, i sintetizovan i sa prirodnim piratrenima (ekstrakt iz biljke buvač). Isto možete postići kada samu biljku buvač držite više dana u vodi (sedam dana) i zatim time poprskate biljke. Na taj način odbijate lisne vaši. Sve je u suštini pokušaj uspostavljanja određene ravnoteže u prirodi, do granice dopustivog..Tu moraju da egzistiraju u zemlji i crvići i gliste, i rovci i ptice, koje se njima hrane. Morate u prirodi da se igrate, da istražujete. Recimo, ja na luku uvek držim žute posude sa sapunicom u kojoj se dave lukove muve, pa u odnosu na koncentraciju muva na vodi možete da procenite koliki je intenzitet napada na luk. To je tradicionalan metod, to su zapažanja koja su ljudi akumulirali hiljadama godina.
Paradajz odbija buvač
Recimo, nikada nećete videti da buvač sleti na paradajz, zato što ga tometin odbija. Odbijaju ga te mirisne materije. I zato se paradajz pokazao veoma efikasnim za redukciju štetočina kod kupusnjača, kao što su buvač, kao što je leptir kupusar, pa ja tako u bašti imam red paradajaza, pa brokolija, kelerabe, pa red paradajza, pa tri reda kupusnjača itd.
U knjizi Branke Lazić sam pročitao kako se pomoću paradajza brane kupusnjače.
Ali je u prvoj fazi rasta paradajza buvač napao toliko, da sam morao da pripomognem nekim kontaktnim insekticidima. Posle toga nisam imao potrebe da prskam kupus, iako su drugi seljaci, koji su imali monokulture, prskali još dva puta. Šta se dešava? U fazi kad se biljka bokori, još uvek nije bilo dejstva ovog tomatina, tih aktivnih materija paradajza koje odbijaju buvač tek kada se biljka razvije.
Dakle, iiskustvo pokazuje da treba saditi stariji rasad paradajza i mlađi rasad kupusa. Broj faktora koji utiču na uspešnost proizvodnje je velika, morate da kombinujete zasade i da pravite šemu setve. Na primer, da bi imao što bolju zaštitu, kineski kupus, koji je isto tako podložan naletima buvača, štetočina, insekata, seje se isključivo u periodu od kraja avgusta, septembru, oktobru.
Zlatica je brža od insekticida
U principu prirodi ne treba pružati otpor, to je uzaludno i nepotrebno. To je pokazala i borba protiv krompirove zlatice, koja se na ovom terenu pojavila nekih 40-tih godina. U borbi protiv krompirove zlatcie, promenile su se 4 generacije insekticida i ona stiče imunitet - u jednom trenutku ona će pobediti. Koriste se 3-4 insekticida, koji su izrazito otrovni i svi su "sistemici", znači oni koji se ugrađuju u sokove biljke. Popularni su kod proizvođača zato što imaju dugo dejstvo, po dve nedelje, samim tim i karenca im je minimum 28 do 40 i više dana.
Organsko seme manje rodi, ali je otpornije
Organska proizvodnja se poznaje i po strukturi ponude, zašto ja uvek ima crnu tikvicu a nemam belu. Organsko seme nema rodnost kao hibrid, ali ima otpornost prema raznim mikroorganizmima, štetočinama, a posebno prema virusnim i gljivičnim oboljenjima.
Neki tradicionalni preparati, kao što je aktivni sumpor, sada su dopušteni po zakonu o organskoj proizvodnji. Ni sertifkovani proizvodi ne moraju da budu 100%-na garancija da proizvodi nisu prskani, jer postoje mnoga sredstva koja laboratorijske analize ne mogu da registruju. Ali svakako da se sertifkovanjem i kontrolom mogu smanjiti zagađenja i nesavesno korišćenje i zloupotrebe.
Najčešća trovanja - od luka
Neka od najžešćih trovanja ovde u Beogradu događaju se od mladog luka. Zna se da je najefikasnije sredstvo protiv lukove muve posanik, hemikalija koja ima karencu od 60 dana. Ona je dozvoljena u primeni samo za industrijski luk; tu se prepaprat koristi na početku, a luk se prodaje samo kao zreo. Ukoliko neko nesavesno, ili iz neznanja, (najčešće iz neznanja, jer veliki broj seljaka to radi samo radi čiste ekonomske dobiti i njima je pre svega važna efikasnost), koristi duplo ili trostruko veću količinu, dakle umesto jednog poklopčića, ubaci još jedan i kaže «al ću ga počistiti»! on stvara mogućnost najdirektnijeg aktivnog trovanja.
Upozorio:
ing Miloš Žutić,
proizvođač organskog iz Jarka
Otpornost zavisi i od samih kultura
 Zaštita proizvoda zavisi u velikoj meri i od vremenskih uslova. Ne postoji 100% zaštita. U velikoj meri zaštita zavisi i od kvaliteta i otpornosti i same kulture. Različite kulture imaju i različit stepen otpornosti, recimo paradajz, paprika i krastavac. Problem je pogotovo krastavac, koga mnogi prskaju po više puta i beru istovremeno. Zatim, i jabuka i kruška su osetljive i manje otporne kulture.
Ovakvo vreme kao što je ovih poslednjih nedelja u junu i maju, veoma je ekstremno i predstavlja pravi test za bio-preparate. Tek na jesen će se moći videti pravi rezultati i uspešnost ovih preparata. Za organsko gajenje proizvoda od velike važnosti je i razmena iskustava.
Ispričao:
Josip Mamužić,
poljoprivredni proizvođač organski gajenih kultura
Ostali članci u rubrici:
-
[08.04.2009]
Ko proizvodi vaša omiljena HC ulja već 20 godina„Suncokret“ iz Hajdukova se, pored brojnih domaćih nagrada, okitio i međunarodnim laskavim priznanjem, trećom nagradom za organski proizvod na britansk...
-
[30.12.2008] U Srbiji, u kojoj je organska proizvodnja tek počela da se razvija, svako ko ima prostora može da da svoj doprinos ovoj vrsti poljoprivredne proizvodnje, organizovanjem bio-bašte. A bio-bašta će domaćinst...
-
[04.07.2008] Evropa ima veliki Biofah. A mi mali, malecki Biofest. Jer Evropa je velika, a mi smo mali. I još nešto, Evropa je poverovala u organsko mnogo pre nas. Naročito, mnogo, mnogo pre naših stručnjaka i naših p...
-
[24.05.2008]
Organsko je kod nas još uvek u povoju. Pa mu treba posebna nega i
pažnja. Od toga mu zavisi ceo naknadni život. Novosađani se baš trude
ne samo oko organskog, nego i oko dobre poljoprivredne prakse. Na...
-
[10.01.2007]
Ljiljana Odabašić, medicinska sestra u penziji, već godinama gaji samo neprskano povrće i prodaje ga na pijaci. Komšija sa susedne tezge, koji prodaje robu sa kvantaša, uzima šargarepu za svog zeca od ...
|
|
Poslednje ažurirano sreda, 22 jul 2009 19:33 |
Dodaj komentar
|
