I biljke "beže" od nepovoljnih zračenja

U tvrđenje da postoje štetna zračenja po ljudski organizam niko razuman ne sumnja, jer su ona i merljiva. Dr Hartman, autor knjige ¨Bolest kao problem mesta prebivanja¨ i dr Keri direktno su posmatrali i merili uticaj zračenja koja dopiru iz određnih tačaka na biljke i eksperimentalne životinje.

O štetnim zračenjima koja dopiru iz zemlje postoji već obimna literatura, iako istraživanja o njima ne spadaju u domen egzaktne nauke. Ipak, nije naodmet imati informaciju da ona postoje, kako bismo mogli da izbegnemo njihove najočiglednije izvore.

Istraživanja brojnih alternativaca, provocirana uglavno brojem slučajeva obolevanja ljudi koji žive na određenim mestima koji je primetno veći nego što bi se moglo očekivati po zakonima verovatnoće i statistike, pokazala su da je veoma verovatno da podzemni vodeni tokovi imaju štetno dejstvo na ljude ako dugo vremena provode iznad njih, i da je patogeno zračenje toka podzemne vode tim jače što je tok turbulentniji, a posebno ako protiče granicom dvaju heterogenih slojeva zemlje. Za generisanje štetnih zračenja posebno je presudan mineralni sastav tla kroz koji protiče voda.

Za razliku od ovog, ¨stajaće vode¨ ne predstavljaju nikakvu opasnost sa aspekta štetnog zračenja.

Klasični ekran televizora, kao i kompjuterskog monitora emituje šest vrsta štetnih zračenja i to: rendgensko, niskofrekventne elektromagnetne i radio-talase, statički naboj sa joniziranjem vazduha, infracrveno zračenje, ultraljubičasto zračenje i mikrotalasno zračenje. Sasvim je prirodno da moramo da nađemo način da se od svega toga zaštitimo.

Od mnogih znanih i neznanih ljudi smo čuli da nije dobro po zdravlje često snimanje rendgen-aparatima. Međutim, u domaćinstvima najviše vremena provodimo ispred TV aparata i ispred monitora kućnog računara, koji rade na istim principima kao i rendgen-aparat. Prirodno je da ćete se odmah pobuniti zašto poredimo te dve stvari, ali činjenica da svaki klasičan ekran emituje šest vrsta štetnih zračenja zahteva oprez.