Suština učenja danas najvećih religija: hrišćanstva, hinduizma (zajednički naziv za sve indijske religije), budizma, islama, Zaratustrine religije, kineskih religija taoizma i konfucijanizma, kao i japanske religije šintoizma, jeste učenje o Putu ljubavi.

Svako ko tvrdi da je njegova religija jedino ispravna, takvom tvrdnjom ne samo da nipodaštava veroispovest drugih, nego pokazuje i nepoznavanje svoje religije. Naime, u religiozno-filozofskim knjigama, kao što su Biblija, Vede, Upanišade, Bagavad Gita, Koran, Budina učenja, knjige taoizma, Konfucijeva učenja, knjige šintoizma i drugim, koje su dale osnov i smernicu danas najvećim religijama, nije zapisano da je bilo koja vera koja uči o Putu ljubavi pogrešna vera. Propovedi o neprikosnovenosti samo jedne vere drže pripadnici pojedinih religija, uglavnom zato da bi se uvećala važnost religije kojoj pripadaju.

Putevi razni, cilj - isti
Svaki napredni duhovni tragalac razume da su religije koje propovedaju ljubav, bez obzira koje izvore imaju, samo jedno dobro koje ima za cilj da se ljudi usmere ka Bogu, a da li će neko do Njega doći preko ove ili one religije, Bogu sigurno ne znači mnogo. Našem Tvorcu je najvažnije da je put kojim se do Njega stiže Put ljubavi.
Različitost religija u svetu kakav je naš donosi i karmičku korist. Rađanje u jednom životu, na primer, kao budiste, a u drugom kao vernika hrišćanske religije, omogućava duši da stekne ona duhovna iskustva koja joj nedostaju za brže napredovanje.
Uzgred, jedan ateista koji iskazuje ljubav, u očima Boga mnogo je vredniji nego onaj koji se kune u svoju veru, daje priloge, pa i crkve gradi - ali u svom srcu nema ljubavi.

Zašto mnoštvo
Još jedno pitanje vezano za religije zahteva odgovor: zašto postoji mnoštvo religija i verskih sekti?
Odgovor je, u suštini, vrlo jednostavan:
Mnogo religija i verskih sekti postoji zbog potrebe ljudi za Bogom  Onaj ko se potrudi, saznaće da sve religije, bez obzira na kanonsku različitost, stavljaju jedno Vrhovno Biće iznad svega, pa i one religije koje važe za politeističke (mnogobožačke). A zašto se javilo toliko religija i verskih tumačenja i pored toga što se od svih priznaje jedan Začetnik svega? Odgovor verovatno leži u potrebi ljudi da stalno traže i pronalaze nešto "novo". A zašto Bog nije tako nešto sprečio, objašnjenje je takođe jednostavno: ljudi, kao stvorenja sa razumom i slobodnom voljom, moraju sami, svojim razumom i verom, da spoznaju put do Njega.
U našem svetu, takvom kakav jeste, za uspostavljanje jedinstvene religije ne postoji drugi način osim da Bog postane fizički vidljiv i da zahteva da ljudi čine kako im On odredi. Ali, takva prinuda bi sprečila evoluciju svesti većine ljudi, posebno onih koji ne veruju u Boga, onih kojima vera ne znači puno, kao i onih za koje je Bog imaginarna sila. Zapravo, Božije fizičko ispoljavanje učinilo bi da većina ljudi počnu da žive u strahu od Božije Moći - a iz straha ne može da se razvija ljubav.

Razlike su (samo) spoljašnje
Sve religije tvrde da njihova učenja imaju za cilj da vernike dovedu Bogu. Ako neka religija insistira na samo jednom putu ka Bogu - na Putu ljubavi - onda takvo učenje ne može biti pogrešno, bez obzira koliko se ono kanonima i religioznim obredima razlikuje od drugih religija.

Tekst preuzet iz knjige “Pomiriti se sa sobom” Dragiše Milovanovića