Poznato je da fizička bolest utiče na duševno stanje čoveka, ali medicina sve više uviđa da naša nezdrava duševna stanja, naročito ona koja traju mesecima i godinama, presudno utiču na pojavu nekih fizičkih bolesti.
Utvrđeno je da dugotrajno stanje ljutnje i gneva, depresije, straha ili neprestane brige uslovljavaju, u toku kraćeg ili dužeg vremena, određene funkcionalne, a potom i organske promene u našem organizmu…
Psihički činioci, pa i misaoni procesi, utiču na hormone hipotalamusa i hipofize koji, sa svoje strane, deluju na telesne procese i na taj način mogu da utiču na nastanak brojnih savremenih bolesti.
Usled toga proces ozdravljenja, naročito od neke teže hronične bolesti, u velikom stepenu zavisi od  ponovnog uspostavljanja naše psihičke ravnoteže.

Toksičnost negativnih emocija

Negativne emocije su podjednako toksične kao i pušenje i povišene masnoće u slučaju srčanih bolesti.Ljudi izloženi dugim periodima tuge i pesimizma, neprestanoj napetosti i nezadovoljstvu, strahu, cinizmu i sumnjama, dvostruko su podložniji bolestima, pre svega bolestima srca i krvnih sudova, poremećajima imuniteta, astmi, upali zglobova (artritisu), glavoboljama, čiru na želucu i dvanaestopalačnom crevu...
Tuga i depresija su povezane sa smanjenim imunitetom i malignim bolestima, a ljutnja sa srčanim infarktom.

Za čime ljudi žale?

Subjekt oseća tugu ili žalost u situacijama kada procenjuje da nepovratno gubi nešto što mu je vredno.
Izgubljeni objekt za kojim se tuguje uvek je značajan za subjekt i uvek predstavlja neki bitan deo ustrojstva subjektovog sveta.
Izgubljeni objekat za kojim se tuguje uvek je neka vrednost. Što je izgubljeni objekat bio značajniji, to se njegov gubitak doživljava sa većom tugom.” (Milivojević Z,  „Emocije“)
Ljudi uglavnom žale za gubitkom drage osobe, zdravlja, materijalnog dobra, socijalnog statusa, životne šanse i prilike, kućnih ljubimaca

Nastali gubitak prisiljava osobu da reorganizuje svoj život kako bi se ponovo prilagodila novonastaloj situaciji.
Ljubav i tuga su dva aspekta jednog istog procesa vezivanja za objekte.
Tuga je prirodni pratilac ljubavi.