Dr Elson M. Haas, iskusni medicinski praktičar, već 25 godina, sa naročitim ostvarenim ličnim doprinosom na polju razvoja integrativne medicine, i osnivač i upravnik integrativnog medicinskog centra Preventive Medical Center of Marin, u San Rafaelu, Kaliforniji, savetuje nas kako da održimo i negujemo zdravu vezu sa partnerom...

Da li smo svesni koliko nas je koncept monoamorije, koji je i u vremenu u kojem živimo, gle čuda, još uvek vladajući, doveo na rub provalije? U čemu je tu stvar, i kako izaći iz začaranog kruga? O tome govori intervju objavljen u martovskom broju časopisa "Iscelitelj".

Poznato je da fizička bolest utiče na duševno stanje čoveka, ali medicina sve više uviđa da naša nezdrava duševna stanja, naročito ona koja traju mesecima i godinama, presudno utiču na pojavu nekih fizičkih bolesti.
Utvrđeno je da dugotrajno stanje ljutnje i gneva, depresije, straha ili neprestane brige uslovljavaju, u toku kraćeg ili dužeg vremena, određene funkcionalne, a potom i organske promene u našem organizmu…
Psihički činioci, pa i misaoni procesi, utiču na hormone hipotalamusa i hipofize koji, sa svoje strane, deluju na telesne procese i na taj način mogu da utiču na nastanak brojnih savremenih bolesti.
Usled toga proces ozdravljenja, naročito od neke teže hronične bolesti, u velikom stepenu zavisi od  ponovnog uspostavljanja naše psihičke ravnoteže.

Toksičnost negativnih emocija

Negativne emocije su podjednako toksične kao i pušenje i povišene masnoće u slučaju srčanih bolesti.Ljudi izloženi dugim periodima tuge i pesimizma, neprestanoj napetosti i nezadovoljstvu, strahu, cinizmu i sumnjama, dvostruko su podložniji bolestima, pre svega bolestima srca i krvnih sudova, poremećajima imuniteta, astmi, upali zglobova (artritisu), glavoboljama, čiru na želucu i dvanaestopalačnom crevu...
Tuga i depresija su povezane sa smanjenim imunitetom i malignim bolestima, a ljutnja sa srčanim infarktom.

Sve u Kosmosu podleže Zakonu uzroka i posledice. I na Zemlji se ne dešava ništa van tog Zakona. Naši sadašnji životi, to jest, mnogo toga što nam se događa, posledica su našeg delovanja iz prethodnih života.
Mi jesmo stvorenja koja imaju slobodnu volju, ali se naša slobodna volja u suštini svodi na izbor između dva životna puta: da li će nam ljubav ili egoizam postati smisao života.

Suština učenja danas najvećih religija: hrišćanstva, hinduizma (zajednički naziv za sve indijske religije), budizma, islama, Zaratustrine religije, kineskih religija taoizma i konfucijanizma, kao i japanske religije šintoizma, jeste učenje o Putu ljubavi.

Svako ko tvrdi da je njegova religija jedino ispravna, takvom tvrdnjom ne samo da nipodaštava veroispovest drugih, nego pokazuje i nepoznavanje svoje religije. Naime, u religiozno-filozofskim knjigama, kao što su Biblija, Vede, Upanišade, Bagavad Gita, Koran, Budina učenja, knjige taoizma, Konfucijeva učenja, knjige šintoizma i drugim, koje su dale osnov i smernicu danas najvećim religijama, nije zapisano da je bilo koja vera koja uči o Putu ljubavi pogrešna vera. Propovedi o neprikosnovenosti samo jedne vere drže pripadnici pojedinih religija, uglavnom zato da bi se uvećala važnost religije kojoj pripadaju.

Najlakše i najbolje se radi ono što se voli. Nijedan drugi motiv ne može da zameni motiv ljubavi. Ako je samo novac stimulans, ranije ili kasnije nastaće razočaranje u profesiju.

Imam dobrog poznanika, vlasnika većeg uhodanog trgovačkog preduzeća, koji mi se požalio na nesporazume sa mlađim sinom.
"Sve ovo što znaš da imam, stvorio sam za svoje sinove. A sada, mlađi sin neće ni da čuje za moje poslove. Kaže da ga takav život ne interesuje. Ove godine je, posle gimnazije, upisao konzervatorijum. Hoće da studira klavir. Ne mogu da zamislim da mi sin bude muzičar. Kakav je to život svirati na klaviru klasičnu muziku? Svirati muziku koja se traži, nekako mogu i da razumem. Komponuju se pesme i zarađuju se pare.