Misao dana

  • Hteli mi to ili ne, ono što nam se u ocu ili majci najmanje sviđa - boravi u nama. I što se više trudili da te nemile osobine i obrasce ponašanja potisnemo i odbacimo oni sve više i snažnije izbijaju na površinu u nama samima.…

    Opširnije...

Kuda idemo?


  • Ko je odgovoran za glad, zagađenje, nasilje i ratove i sve nevolje u svetu? Predsednici i vlade velikih i malih država, političari, crkve, tajne organizacije, sekte? Ne. Svako od nas je lično odgovoran.

    Opširnije...

Izvori vesti

Zdravije - Novo
Naslovna Ličnosti Terapeuti/Treneri Od agorafobije do ljubavi prema životu

Od agorafobije do ljubavi prema životu

(5 glasova, ocena 4.80 od 5)
Autor: Zorana Matovic   
utorak, 20 maj 2014 02:00

Zorana2



Zorana Matović je instruktor joge i pilatesa, pisac, motivator emocija, ali je pre svega velika Ratnica Svetlosti. Zorana je dugi niz godina patila od agorafobije (strah od javnih mesta), pa čak devet godina nije izašla iz kuće. Kako je to sve prevazišla, govori ona sama...

Drugačija od drugih. Odrasla sam u porodici kao jedino dete, a u toj prvoj fazi mog života stalno se pojavljivala ,,različitost“, na svakom koraku: pisala sam levom rukom, nisam se igrala Barbikama, čitala sam Artura Klarka, išla na balet, obožavala fiziku, i jedino što sam se pitala bilo je u vezi - straha od samoće. Uvek je u mojoj glavi odzvanjalo baš to pitanje da li će me neko prihvatiti baš takvu kako jesam, ,,drugačiju“.

Prvi napad panike. Zato sam se - sklanjala od ljudi. Stvorila sam sebi sliku i uverenje da - ne valjam. Mogla sam dobiti sve potvrde ovog sveta, niko me nije mogao ubediti u drugačije. Mama je uvek vikala: ,,Pa zar ne vidiš svoje uspehe?“ Ne, nisam ih videla. Postojalo je samo nekoliko ljudi sa kojima sam se osećala komotno. Odrastala sam sa etiketom ,,razmažena“ koju sam dobila od okoline, jer sam jedinica, pa je to samo još više doprinelo mojoj inače iskrivljenoj slici o sebi.

Prvi osećaj da nešto nije u redu se pojavio oko 15. godine, dok sam prvi napad panike, sa agorafobičnim siptomima, dobila u 18. godini. Tada je sve počelo, a moj bajkoviti život se za kratko vreme pretvorio u košmar.

Čekanje dijagnoze

Prvo sam, nakon pomenutog napada panike, čekala ,,dijagnozu“ tri godine i izgubila sam za to vreme 15 kg. Svi nalazi su bili dobri, osim za štitnu žlezdu, koja je bila malo uvećana, što je bilo i logično s obzirom na svakodnevne stresove kroz koje sam prolazila.
Niko nije mogao da mi kaže šta mi je. Imala sam 18 godina, nisam mogla da izađem iz kuće, roditelji zaista nisu razumeli šta se dešava, rodbina takođe, lekari nisu znali šta mi je, prijatelji su nestajali, ostala sam sama, samo sa jednom željom - da mi neko kaže šta mi je.
Razmažena ili... Konačno, odlazak kod jednog psihologa je otkrio šta mi je.

Bio je to šok, nisam sebe doživljavala takvu. Sebi sam pre bila buntovnik i vođa nego, kako je ispalo, krhka i - agorafobična. U tom momentu sam se setila scene iz jednog filma koji sam gledala pre mnogo godina, kada jedan čovek nije mogao da izađe iz kuće. Sećam se da je moj komentar bio kako je to nemoguće i da je to samo film. Godinama kasnije, taj film je postao moj život. Igrom slučaja, sa čovekom koji je postavio dijagnozu nisam se više videla.

Kako su uništili moj život. Krenula sam, kao što bi i svi drugi, sa knjižicom da potražim pomoć i određenu vrstu psihoterapije koja bi mi pomogla. E tu je nastupila muka. Kada prvi put odete na psihoterapiju, imate agorafobiju i očajni ste, a gledate osobu koja vas ,,leči“ i vidite da tu nešto nije u redu, problem je što ste vi tu došli sa dijagnozom i nemate nikakvo pravo osim da slušate.

Uništili su dosta toga u mom životu tada, u mojoj porodici, malo je falilo da me potpuno unište. A bili su to priznati stručnjaci, za strahove i paniku. Sve sam obišla, ali bilo mi je sve gore i gore. Kasnije sam saznala koliko sam bila izložena opasnosti dok sam išla na neke terapije; ali sam verovala da svi ti ljudi, šefovi odeljenja, doktori medicine, priznati, ne mogu da pogreše.
I sada se pitam odakle mi je bila ta snaga i da pomislim, sa inače jako lošim mišljenjem o sebi, da oni greše, da se otrgnem, čak i onda kada su mi moji roditelji, već totalno izgubljeni, rekli da ne odustajem od njih jer to je bila jedina njihova sigurnost. Oni više nisu znali kome da se obrate...

Lekoviti saveti

Lekoviti očev savet. Moj otac nikada nije do kraja prihvatio da sam bolesna i uvek mi je govorio kako niko ne može da mi pomogne ako ne pomognem sama sebi.
Poslušala sam svog oca. Okrenula sam list. Krenula sam sama, počevši od Rike Zarai, čiju sam knjigu imala u svojoj kući. Tako sam uplovila u svet prirodne medicine.

Čitala sam, tražila, lutala, to su bile godine i godine istraživanja holističkog pristupa, ali agorafobija je bila veoma specifična. Svi danas pričaju: to se leči tom i tom terapijom. Super, da, teorijski - a zašto onda ljudi sa tim problemom sede zatvoreni u svojim kućama i po 10 godina i pričaju li pričaju svoju tužnu priču?

Mister Savršeni. A onda se desilo nešto, kada sam upoznala osobu za koju sam najpre smatrala da je potpuno savršena. I stalno bežala od njega, i njegovih poziva na piće, jer šta bih ja sa - Savršenim. Na kraju smo se, ipak, bolje upoznali, kada sam shvatila da se ispod plašta te savršenosti takođe krije strah, samo druge vrste. Bila je to velika prekretnica za mene. 

Posle toliko godina provedenih u kući, provela sam potom niz godina pored „savršene“ osobe, koja nikada nije mogla ni da me zagrli. Tako sam dobila priliku da se divim „savršenosti“. I bio je savršen, skoro u svemu, osim u prihvatanju sopstvenog problema.
S njim, Misterom Savršenim, prvi put sam imala šansu da volim bezuslovno, da ne računam je li to dobro ili nije, da ne merim, da se ne plašim. Upravo to mi je dalo slobodu, upravo ta bezuslovna ljubav prema njemu, u kojoj sam se trudila da ne mislim i da ne očekujem nista, dala mi je veliku dobit na kraju. Dobila sam - pravu sebe. Koja je potom nastavila da uči, istražuje, primenjuje, uz budni nadzor mog Mlađe...

Učitelji na Putu

Ko su bili moji najveći učitelji... Čovek koji će zauvek biti u mom srcu je moj Mlađa - magistar psihologije Mlađan Kudra. On je bio jedini na ovim prostorima sa kojim se moglo razgovarati o agorafobiji i koji je uvek išao ukorak sa mnom. Bio je neko ko je ostvarivao ideju da doktor, trener, lajf kouč (life coach), instruktor joge – bude istovremeno i čovek.
Zatim, Georgij Nazarov. Čovek čijim sam se knjigama uvek vraćala i nakon čitanja mnogih drugih autora. Od njega sam najviše naučila o ishrani. Kasnije smo se i upoznali i mogu da kažem da je jedan od najzaslužnijih ljudi za moje potpuno ozdravljenje.

Iz oblasti joge tu je pre svih Dragan Lončar, kome sam i posvetila moju prvu koreografiju plesne joge kao izraz zahvalnosti na svemu. A tu je i Ranko Stoiljković (Vairagya), čovek koga veoma cenim i volim...
Pisala bih do sutra kada bih htela da kažem svima hvala kojima bih to želela. No, ako ne mogu na papiru, mogu da im kažem „hvala“ u svom srcu.

Najvažnije poruke onima koji se boje... Verujte u sebe, savršeni ne postoje, imala sam mnogo prilika da sretnem ljude koji su zaista maltene došli do perfekcije, ali su i oni imali nešto svoje skriveno, što nisu hteli da pokažu.
Niko nije savršen, niko nije robot, u svetu gde je postalo sramota pokazati emocije, pokažite ih. Ne potiskujte ih. Zatvorite oči i nađite vašu udicu, zakačite se za nju, otkrijte šta je to, neka uvek bude blizu vas.
Kada je bilo toliko sivila u mom životu i toliko padova, jedino što sam imala bila je ta udica. To su bili moji snovi. Otkrijte svoje snove i uplovite u njih. Neka vam je sa srećom, jer ne postoji veća sloboda i bezbrižnost neko kada radite ono što volite i budete baš ono što zaista i jeste.

Najvažnije za naše zdravlje

Da se osećamo zdravo. Možemo biti ,,papirološki“ zdravi i naravno to je odlično, ali sam, dok sam se budila iz svega ovoga, naučila da razlikujem te dve stvari: biti zdrav i osećati se zdravo. Osećaj zdravlja budi, čini da sijate i to je osećaj kome svi mi stremimo.

Saveti onima koji su bolesni

Da iz svog okruženja prvenstveno sklone sve ono što ih čini negativnim. Svi smo mi sposobni da osetimo šta je dobro za nas.
Zatim, da se priklone holističkom pristupu ozdravljenja, radu sa emocijama, zdravijoj ishrani, rekreaciji, posebno jogi, koju bih toplo preporučila svima.
Takođe, da ne ocenjuju, da probaju, da vide, da ne sude i da otvore srce, rašire ruke ka svemu što može da im pomogne.

Saveti onima koji su zdravi

Da budu prevashodno zahvalni na tome. Koliko god to zvučalo jednostavno, nije nimalo. Još jedna tako jednostavno stvar, a tako teška, posebno u našem podneblju gde su ljudi veoma naklonjeni stresu je uživanje. Osećaj zadovoljstva, to je kao neka oduzeta stvar. Prethodne generacije su odrastale veoma teško zbog opšteg stanja. Svakodnevica je postala samo briga i preživljavanje. Kada bih sada nekom rekla da uživa dva minuta, bilo bi veoma teško jer odmah nakon toga bi usledio odgovor da je to nemoguće i da će to biti samo još kada se završi još nešto a onda će se pojaviti i još nešto.
Ne pamtim da sam skoro čula nekoga da je onako iz srca rekao: ,,Ja uživam“.
Da odvoje makar i nekoliko minuta za sebe i da zavire svakoga dana ,,unutra“ i da uživaju u sebi. Samo osoba koja voli i prihvata sebe može uživati, ja to vrlo dobro znam, jer nisam mogla izdržati u jednoj prostoriji ni deset minuta, moj nivo prihvatanja sebe je bio ravan nuli.

Zorana na Festivalu "Živeti zdravije"

Zorana Matović će održati predavanje na temu "Kako prevazići strahove, fobije, paniku..." na Festivalu "Živeti zdravije", 12.juna u 15č. a odmah potom će održati i javni čas plesne joge, u prostoru predviđenom za radionice. 

Dodatni info



Ostali članci u rubrici:

Poslednje ažurirano četvrtak, 22 maj 2014 13:27
 

Dodaj komentar

Poštovani ljubitelji zdravijeg, ali i svi drugi koji ste kročili u svet Zdravijeg..., SVI VAŠI KOMENTARI biće dragoceni za nas, pa čak i kada u njima bude onih poruka koje nećemo moći da objavimo na sajtu... - A to su poruke koje su uvredljive na bilo koji od uobičajeno nekonvencionalnih načina... - Potom, u komentarima neće biti mesta za pretnje, vulgarnosti bilo kog tipa, klevete i slično. - Nećemo objavljivati ni komentare koji predstavljaju otvoreno ili skriveno (samo)reklamerstvo. - Iz komentara ćemo odstranjivati lične podatke (brojeve telefona, e-mail, kućne adrese itd.). - Molimo da u komentarima upotrebljavate neki od sledećih južnoslovenskih jezika: srpski, hrvatski, bosanski ili crnogorski. - Zadržavamo pravo da ne obrazlažemo razloge za neobjavljivanje poruka (komentara).


Sigurnosni kod
Osveži