Da li je svako korišćenje bilja u svrhe lečenja fitoterapija?

Dr Zoran Nikolić je specijalista epidemiolog, radi u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a u Beogradu, ali se istovremeno, već nekoliko decenija, bavi i fitoterapijom. Jedanaest godina je bio i šef odeljenja za komplemetarnu medicinu u pomenutoj zdravstvenoj ustanovi. Dr Nikolić je kreirao i veoma kvalitetnu paletu biljnih preparata...

Goran Kojić: Zbog čega ste kao epidemiolog odlučili da se bavite i fitoterapijom?
Dr Zoran Nikolić: Nisam kao epidemiolog, nego znatno ranije, pre specijalizacije, mada moram reći da je veliki okidač bio početak rada posle specijalizacije, jer kada sam prvi put ušao u restoran društvene ishrane, video sam da me se plaše i zaziru od mene konobari, kuvari.... Ne smatram sebe uspešnim u epidemiologiji, faktički se bar već 27-28 godina se bavim različitim vidovima alternativne medicine, kao što su akupunktura i fitoterapija. Godine 1991. završio sam studije u Evropskom centar za mir i razvoj akupunkture.

G. K: Od kada ste počeli da se bavite ovom temom, i koji su bili prvi  Vaši izvori?
Z. N: Još iz vremena kada sam diplomirao i počeo da radim opštu praksu, gde sam video kod velikog procenta pacijenata da im je klasična medicinska terapija održavala stanje, ali veoma često uzrokovala i dodatne tegobe zbog brojnih lekova koji su unosili u sebe, i tada sam shvatio da treba proširiti vidike i primenjivati principe medicine koji postoje vekovima. Uvideo sam ograničene domete zvanične medicine, bar u toj ambulantnoj terapiji.

G. K: Da li ste se upoznali sa našim travarima, kojim i kakva su Vaša iskustva sa tim?
Z. N: Ne mogu reći da sam imao neko formalno fitoterapeutsko obrazovanje, jer oni ne postoje ni danas, delom postoje na farmaciji kroz farmakognoziju, ali to ipak nije praktična fitoterapija. Nisam odmah insistirao na upoznavanju sa travarima, jer u to vreme nije bilo međusobne komunikacije između ljudi koji su se bavili fitoterapijom, a i ja sam takav da sam u početku hteo da ovladam određenim znanjima pa tek onda da krenem u kontakte. Smatram da u zoni fitoterapije nema previše zloupotreba. Vrlo cenim narodne travare, ljude koji se posvećeno bave fitoterapijoma, bez obzira da li imaju formalno medicinsko znanjeili ne. Posebno cenim one koji su fitoterapiju doživeli kao iskrenu vokaciju i koji imaju porodičnu tradiciju u fitoterapiji.

G. K: Kakav je Vaš odnos prema tradiciji prenošenja s kolena na koleno narodnog travarstva?
Z. N: To vrlo cenim jer čim se nešto prenosi s kolena na koleno, to je izdržalo probu vremena, pokazalo se kao nešto što je kvalitet, pa ne verujem da nove generacije zasnivaju svoju terapiju na zabludama i nekvalitetu. Smatram da je ono što prenose i ono što koriste proceđeno, isfiltrirano kroz praksu i smatram da je taj princip rada vrlo kvalitetan i vrlo ga cenim.

G. K: Kako da se takvi znalci zvanično bave ovom metodom?
Z. N: To nije regulisano zakonom, ali pre nekoliko godina oformljena je Nacionalna komisija za tradicionalnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja, počela je da radi na tom pitanju i na tim sastancima je bilo puno razgovora između lekara i nelekara, i u toj grupi nije bilo odbojnosti prema ljudima koji nemaju formalno medicinsko obrazovanje. Dosad nije nađen odgovor na to kako priključiti ljude koji su nelekari. Lično smatram da se do toga može doći kroz princip življe komunikacije, kroz formiranje fitoterapeutskih udruženja, gde bi jednostavno došlo do življe interakcije. Ili možda da lekar bude konsultant kod narodnog travara, pa da se tako zadovolji potreba za medicinskim pokrićem terapije. Verujem da će se pronaći neko rešenje. Možda bi u početku bilo problema, ali bi ti problemi mogli vremenom da se prevaziđu.

G. K: Ima li razlike i kakva je, izmedju fitoterapije iz krugova lekara i narodnog travarstva?
Z. N: Mogu reći da ne vidim nekakvu bitnu razliku, mislim da su lekari koji se bave alternativom otvoreniji prema saradnji sa narodnim lekarima od tvrdog lekarskog jezgra koje postoji u našoj zapadnoj medicini. Mislim da tu nema velikih razlika. Izvori su isti.

G. K: Šta mislite o lekovitom bilju koje stiže iz Kine, Juzne Amerike, Indije itd.?
Z. N: Ne mogu govoriti o njima, jer ih poznajem slabije od biljaka naših prostora. Svaki prostor ima svoje specifično bilje. S obzirom na to da se bavim akupunkturom, veoma cenim kinesku medicinu, ali i ajur-vedu, pa i ono što dolazi sa južnoameričkih prostora. Nisam upućen u tehnologiju, ali sigurno poseduju kvalitet.

G. K: Šta mislite o tzv. hit-biljkama? Sada su to npr. germanijum i zlatna maka.
Z. N: Fitoterapija je poslednjih 200 godina bivala na margini. Njome su se bavili bistri narodni travari, ali najčešće za sobom nisu ostavili mnogo pisanih tragova. Mislim da ona ima velikog potancijala. Istovremeno smatram da je fitoterapija jedan veliki neispitani okean. Nisam naišao na neku biljku za koju je bilo ispoljeno veliko oduševljenje a da se to posle ispostavilo kao zabluda. Ehinacea koja je došla sa američkog tla vrlo se lepo primila kod nas i pokazala lepe rezultate, kao i žen-šen. Jesam za ta kompletna svetska prožimanja, kao i za dobru komunikaciju svih kontinenata i prostora. Za svaku bolest postoji adekvatna biljka. Da li je to “naša” ili sa nekih drugih prostora, to treba videti. U svojoj praksi ipak dajem prednost domaćim biljkama. Smatram da nije slučajno što postoji određeno bilje na određenom prostoru i verujem da je autohtono domaće bilje od najveće vrednosti za ljude tog prostora, što ne znači da treba zatvarati vrata za bilje sa drugih prostora.

G. K: Da li nameravate u budućnosti da se više bavite fitoterapijom ili epidemiologijom?
Z. N: Na to sam već delomično odgovorio. Moram priznati da iako cenim epidemiologe, smatram da je za to potreban određeni tip ličnosti. Moja prava vokacija je već odavno - komplementarna medicina. Nije bilo slučajno što je ustanova u kojoj radim, posebno u poslednjoj deceniji XX veka, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a, bila pravi centar alternativne medicine. I ovde je bilo jako puno pozitivne energije prema tome. Pa nije ni čudo što je u martu 96. ovde bilo otvoreno odeljenje za komplementarnu medicinu, koje je primenjivalo akupunkturu, terapiju biostimulativnim laserima male snage (koji su u kombinaciji sa akupunkturom perfektni u tretmanu bolnih i degenerativnih stanja lokomotornog sistema), a nezvanično i fitoterapiju... To odeljenje, čiji sam ja bio šef, postojalo je 11 godina, ali je iz sasvim nemedicinskih razloga, nažalost, u martu 2007. zatvoreno. Ja se već bavim proizvodnjom biljnih produkata, čajeva, krema, biljnih kapsula i sl. koji se plasiraju na samo u Srbiji, nego i van njenih granica. Ja neprestano uvodim nove proizvode u tu paletu. Apsolutno sebe u budućnosti vidim u fitoterapiji.

G. K: Šta mislite o trenutnom stanju fitoterapije u Srbiji?
Z. N: Mislim da je fitoterapija u trendu (po)rasta. Daleko smo od zapadnih zemalja, koje u tom smislu imaju uređene propise, ali zdravstveni potencijal naših biljaka je veći od onog čime raspolažu na Zapadu. To bi trebalo iskorisiti ubuduće. Mislim da su i travari i lekari koji su simpatizeri alternativne medicine ili je praktikuju i narodni travari raspoloženi za međusobnu saradnju, što će svakako dovesti do daljeg unašređenja fitoterapije, a pomenuti potencijal će biti veliki stimulans za sve one koji će se time ozbiljno baviti i u budućnosti.

G. K: Šta mislite o tvrdnjama da je fitoterapija takođe jedna varijanta informoterapije?
Z. N: Prim. dr Časlav Hadži-Nikolić je dvostruki doktor (iz šamanizma i skalp-akupunkture) i jedan od petoro Evropljana koji najbolje poznaju Amazoniju i napisao je, između ostalih knjiga, i sjajnu knjigu koja se zove “Kada se vidi ono što se ne vidi”. On je upoznao rad šamana u džunglama Amazonije kao i rad kuranderosa na visokim Andima; za obe te grupe je karakteristično da su koristili određeno bilje koje svojom halucinogenom snagom deluje veoma lekovito jer kod ljudi sa mentalnim i neurasteničnim konfliktima omogućava sjajne katarze na psihogenom nivou, izvanredna mentalna pražnjenja. U toj knjizi su zapisane reči šamana koje se odnose na bilje - a to je bilo vaše pitanje: dakle, bilje ne deluje samo onim što mi Evropljani zovemo aktivnim biljnim principima, već jednom spiritualnom esencijom. Ako ona ostane neotkrivena, takvo bilje neće dati svoju snagu. Dakle, ovi tradicionalni medicinari taj efekat smatraju vrlo bitnim u lečenju.