Kako se postiže jačanje imunog sistema?

Imuni sistem podrazumeva harmoniju mnoštva procesa u organizmu. Jedan od najuticajnijih je naša svest. Negativne emocije stvaraju negativnu atmosferu u organizmu, luče se negativni hormoni koji slabe imunitet organizma. Slabljenjem imuniteta stvaraju se uslovi za razmnožavanje parazita u telu. Naša svest se oslanja na čulne organe i um. Pomoću svesti se ostavaruje životni proces...

Čulni organi služe za primanje draži iz okoline. Oni pružaju ”prijatnu” odnosno ”neprijatnu” informaciju. Na primer osećaj ukusa je potreban da se zadovolji glad. Ako u našim kulinarskim proizvodima dodamo boju, pojačivač arome i druga stimulirajuća sredstva, vremenski postajemo blago zavisni od jedne vrste hrane. Slanoj hrani i grickalicama dodaje se mononatrijum glutaminat koji intenzivira ukus proizvoda, ali zato sam dosta unosi pometnje zbog velike količine amonijaka koga stvara u crevima.

Slatkiši sadrže veštačke arome vanile, pavlake idr. pojačivača koji se veoma teško razgrađuju u organizmu, uz to stvaraju blagu zavisnost. Ako bi smo na primer iz čokolade izdvojili kako, mleko, šećer koji se uslovno mogu nazvati zdravim s jedne strane i s druge strane hidogenizovane biljne masnoće, emulgatore, veštačke arome i stabilizatore, postavlja se pitanje šta je zdravije a šta štetnije. I jedna i druga grupa proizvoda mora da prođe kroz organizam.

Ono što je prirodno organizam će lakše prepoznati i asimilirati, ali ono što je modifikovano, veštačko s njim će se duže vreme rvati bez pozitivnog ishoda.
Produženje ljudskog roda podrazumeva sladostrasno osećanje. Želja da se oni dožive primorava čoveka na bliskost i intimnost sa različitim ljudima. Problem je u tome što prilikom ljubljenja i polnog odnosa muškarac i žena razmenjuju svoju mikrofloru. Mikrobi koji su dospeli  u drugi organizam moraju sebi da izbore mesto kod ”lokalnih” mikroba. Zato su oni agresivniji u tuđem nego u vlastitom organizmu. Ovu osobenost prenosa infekcija odnosno gubitka imuniteta zbog savladavanja strane mikroflore, koja nekada može biti patogena, poznavale su stare civilizacije. Zato treba biti oprezan pri stalnoj promeni partnera.

Primer nepravilne brige o svom zdravlju. U našem organizmu žive suparnici: bakterije i gljivice.  Kako dolazi do nervnoteže bakterija i gljivica u organizmu. Kada se neuredno, obilno i sa uživanjem  hranimo, unoseći znatno veće količine hrane koje organizam ne može racionalno preraditi, stvaraju se uslovi za nagomilavanje sluzi. Ona je dobra podloga za bakterije i gljivice. Nastaje prehlada i upala grla (sluz ima svojstva da se nagomilava u gornjim delovima tela). Lečenje često uključuje antibiotke. Oni se proizvode iz gljivica. Rezultat je da antibiotici uništavaju bakterije (štetne i korisne) i služe za pothranjivanje gljivica. Gljivice, koje više nisu prigušene od svojih prirodnih neprijatelja – bakterija, počinju da se razmnožavaju u ogromnim količinama izazivajući gljivična oboljenja.

Zajedničkom aktivnošću uma i mozga stvaraju se programi. Programi zlobe, uvrede, osvete, nezadovoljstva dovode do iscrpljivanja emocionalne energije. Za nastanak nekih oboljenja  odgovorni su sledeći faktori: nasledna memorija o bolestima, stanje organizma i naravno emocionalni život. Negativne emocije guše pozitivni nasledni aparat ćelija organizma, aktivira se nasledna memorija patogenih mikroorganizama. Oni se burno razmnožavaju u uslovima postojanja unutrašnjih nečistoća, usled preobimne ishrane pe svega. Geni su veoma moćan informacioni bankarski sistem, koji dok živi u nama sam sebe modifikuje pozitivno ili negativno. Oni se prenose na naslednike zajedno sa modifikacijama koje su u našem organizmu doživeli. Tako nekom budućem pokoljenju može da proradi negativni zapis gena, ili pozitivni u zavisnosti od okolnosti u kojima se nalazi.

Savremeni uslovi života dovode nas do savršenih saznajnih mogućnosti. Možemo umno jačati, možemo svoje telo dovesti do savršenstva, stvaramo intenzivne komunikacije. Ali energetski gledano organizam je biološki ograničen svojim mogućnostima. Moramo spavati. Moramo konzumirati hranu. Moramo disti. Ako gutamo vazduh dok jedemo, naša dijafragma će stalno raditi sa opterećenjem. Dužim žvakanjem hranom unosumo deo pljuvačke koja u sebi sadrži vodonik peroksid, koji je veoma bitan za digestiju - pozitivnu preradu hrane u crevima.
Odeća, obuća, kozmetika, kućna hemija i ukrasi svojom nadmoćnom količinom i aktivnošću ne donose ništa dobro. Obratno, one samo slabe naš organizam. Na primer komponente kozmetike poput propilenglikola, nitrita i nitrata, površinski aktivnih supstanci nagomilavaju se u organizam a potom izazivaju različite ”neshvatljive” alergije i neizlečive bolesti.

Tako se propil i etil alkohol nagomilavaju u pankreasu i mogu izazvati dijabetes. Benzol i njegova jedinjenja se nagomilavaju u grudnoj žlezdi ”timusu”, polako stavrjući uslove za razvoj patogena koji razaraju imuni sistem. Timus stvara B limfocite. Propil alkohol razara jetru. Rastvarači poput toluola i ksilola najčešće oštećuju mozak. Rastvarači poput metiletilketona i metilbutilketona oštećuju polne organe. Freon pri slabom curenju iz frižidera, zamrzivača ili klima komora može uzrokovati stvaranje malignih tumora. Mnoga sredstva za pranje i insekticidi sadrže arsen, koji može preko kože da dospe u organizam. Formaldehid se koristi za izradu sintetičkih dušeka, jastuka, kontaktnih sočiva, lesonita i dr. On izaziva alergije kože, konjuktivitis i plućna oboljenja. Posebno treba biti oprezan sa novim podovima tzv. laminatima koji su sintetički proizvod koji ispusta otrovna jedinjenja.

Čovekov imunološki sistem sastoji se od različitih imunoloških organa, a uslovno se deli na centralni i periferni. U centralne organe imunološkog sistema spadaju: timus (grudna žlezda) i kičmena moždina. U timusu sazrevaju T-limfociti, koji uništavaju strane materije, posebno strane ili degenerisane ćelije i viruse. U kičmenoj moždini sazrevaju B-limfociti, koji na strane materije dejstvuju pomoću antitela (distanciono). Pri tome se za svaku stranu materiju stvaraju posebna antitela. Obe vrste limfocita sposobne su da krvotokom i kroz međutkivne pukotine prodiru tamo, gde se nalaze genetski strane materije i da ih neutrališu.

Makrofazi su treći tip ćelija imunološkog sistema. Oni raspolažu snažnim fermentacionim aparatom pomoću kojeg uništavaju (probavljuju-vare) strane materije.
Sve ćelije imunološkog sistema (T-limfociti, B-limfociti, makrofazi) dejstvuju objedinjeno radi boljeg obezbeđivanja zaštite organizma. Organizam je protkan i sastavljen od ćelija imunološkog sistema koje su spremne  da u svakom trenutku napadnu strani genetski materijal (vlastite degenerisane ćelije, viruse, gljivice, bakterijske parazite, helminte i sl.).

U  periferni imunološki sistem spadaju: slezina, limfni sistem i limfni čvorovi, krv, limfa i limfno tkivo. U slezini se sintetizuju antitela. Propuštajući kroz sebe krv slezina dopunski uništava sve strano u krvi – bakterije i gljivice. U limfnom sistemu prvenstveno se nalaze T-limfociti. (limfociti čine 1% mase našeg tela). Pomoću limfnog sistema efikasno se čiste svi organi i tkiva. Limfni čvorovi ”kontolišu” odgovarajuće delove organizma. Pomoću njih se stvaruje brza reakcija na moguće prodiranje stranog materijala u datom delu organizma. Ćelije imunološkog sistema transportuju se preko krvotoka i limfnog toka po organizmu. Limfno tkivo je na onim mestima u organizmu, gde se ostvaruje kontakt sa spoljašnjom sredinom (koža, sluzokoža očiju, nosa, grla, polih organa, pluća i želudačno crevni trakt).

Posebno treba obratiti pažnju na druge zaštitne instrumente organizma. Zdrava i nepovređena (neoštećena) koža sprečava da u organizmu prodre većina mikroorganizama. Ovde posebna uloga pripada znoju. Mlečna kiselina znoja i sekret lojnih žlezda imaju baktericidno dejstvo.  Sluzokože aktivno štite organizam od prodiranja patogenih i sličnih mikroba u organizam. Sekreti sluzokoža imaju baktericidna svojstva. Suze štite oči, pljuvačka (lizocin) štiti sluzokožu usta; sona kiselina štiti zidove želuca; kisela sredina (mlečna kiselina) i posebna sluz štite vaginu.
Normalna mikroflora želudačno-crevnog trakta (posebno debelog creva) uništava patogene mikrobe, koji u organizam dospevaju hranom. Mokraća štiti služokožu mokraćnog kanala da kroz nju ne prodru bakterije. Ona ima povišenu kiselost u kojoj preživljavaju samo neki mikroorganizmi. Posebno treba istaći biološko-polarnu zaštitu (biološka zaštita spoljašnjih manifestacija) – energetski ekran (auru), koja spračava prodiranje u organizam raznovrsnih parazita i energija, dezinfikuje prostor oko tela čoveka. U nauci se ova zaštita (posredstvom kože, sluzokoža, mokraće, mikroflore i aure) raličito naziva – urođeni, nespecifični imunitet ili vanimuna zaštita organizma. Imunitet se aktivira samo kada je probijena, unišena ili oslabljena vanimunas zaštita organima.

Prirodni imunitet je na tome što neke ćelije imunološkog sistema odmah uništavaju genetski stranu materiju ili proizvode materije koje podstiču uništavanje. Tako se genetski strani materijal, koji je na bilo koji način dospeo u organizam ili se stvorio u organizmu kao rezultat mutacije ćelija, uništava za nekoliko minuta ili sati. Ako to nije dovoljno dopunski se uključuje specifični imunitet. Specifični imunitet je zasnovan na ”imunoj memoriji” i stvaraju ga glavne ćelije imunološkog sistema: T-limfociti, B-limfociti, i makrofazi. Njegova karakteristična crta jeda, pre nego se stvori, ćelije imunog sistema traba da ostvare kontakt sa genetski stranim materijalom. Kao rezultat tog kontakta on će biti identifikovan kao strani (za to je potrebno izvesno vreme – od nekoliko časova  do 24  časa) i uništen. To ostavlja svoju ”memoriju” (zapis, trag) o štetnosti date materije na organizam. I kasnije kada te materije ponovo dospeju u organizam one će biti odmah uništene.

Posle upoznavanja sa konstrukcijom i radom imunološkog sistema čovečjeg organizma razmotrimo šta slabi i guši dejstvo tog sistema.
Uobičajeno je da se funkcionalni nedostatak imunološkog sistema naziva imunodeficitnim stanjem. Imunodeficitna stanja se dele na urođena (primarna) i stečena (sekundarna). Razmotrimo stečena, koja se stiču tokom života.

Uzroci za nastanak imunodeficita su:
Stresne situacije, posebno snažne ili koje se često ponavljaju. Stres je naprezanje u čovekovoj svesti, koje nastaje pod uticajem nekog utiska, emocije ili spoljašnjeg dejstva.
Prekomerna, suvišna i čovečjem organizmu nesvojstvena ishrana, koja uzrokuje zagađenost vezivnog tkiva organizma i pojavu deficita biološki aktivnih materija (minerala, vitamina, enzima, i dr.). Posebno treba istaći kombinaciju obimne ishrane sa pojačivačima ukusa, veštačkim bojama, konzervansima, ugušćivačima i drugim aditivima.
Široka primena antibiotika, kojima su pokušavali i još pokušavaju da zamene imunološki sistem organizma.
Široka primena najraznovrsnijih hemijskih materija (koje imaju svojstvo slabljenja, gušenja, imuniteta), koje zagađuju čovekovu okolinu. (Sredstva za tretman zemljišta, voća i povrća, vode i dr.)
Geopatogene i tehnopatogene zone, posebno one koje utiču na čoveka jonizujućim zračenjem (ekrani televizora, kod kojih se koristi elektronski top) sa visokofrekfentnim elektromagnetnim poljima.
Nepravilno lečenje lekovitim i drugim preparatima, koji neutrališu dejstvo limfnog tkiva (citostatici u onkologiji i imunodepresivi za vreme presađivanja organa). Teške traume i hirurške operacije, posebno operacije pri kojima se odstranjuju timus ili slezina. Međusobna zavisnost i istovremeno dejstvo više prethodnih toksikanata.

Pamet u glavu, zdraviju hranu u stomak!
Vaš prof.Staniša!

Dodatni info