Da li znate da homeopatija leči tzv. svinjski grip?

Goran Kojić: Kako vi kao homeopata radite u zemlji koja nema savezni zakon o alternativnoj medicini, koji bi uređivao ovu oblast?

Dr Roberto Petrući: Nema zakona, ali nekad je bolje nemati zakon nego imati loš zakon. Bio sam direktor homeopatske škole homeopatske federacije od 2000. do 2005, i uradio sam mnogo stvari za ovu oblast, ali je ostao nerešen najveći problem, a to je da u Italiji postoje dva velika udruženja homeopata. Jedno je italijanska federacija, gde su uglavnom klasične homeopate, a druga federacija je puna lekara koji ne rade samo homeopatiju. Oni su lekari opšte prakse, porodični lekari, i oni pokušavaju da homeopatiju uvedu kao dopunu. Između ove dve velike asocijacije postoji veoma veliki raskorak. Smatram da homeopatija treba da bude - prvi izbor. Ne može se koristiti kao dopuna klasične medicine. Ja nisam protiv integracije. Imam mnogo pacijenata koji uzimaju alopatske lekove, ali moja ideja je da uvek prekinem alopatsko lečenje, tako što ću izabrati pravilnu homeopatsku terapiju. Ne želim da homeopatiju koristim kao veoma mali deo terapije, kao neku dopunu i jedino ću koristiti alopatski lek ako ne mogu da nađem pravi homeopatski. Ali ako ne nađete dobar homeopatski lek, postoje dve mogućnosti. Prva je ta da je u pitanju veoma težak slučaj, a druga mogućnost je da homeopata ne zna da radi svoj posao.
Dakle, ovo prvo je u redu, ali nije u redu ako homeopata nema dovoljno znanja.

G.K: Jedni kažu da je homeopatija takođe medicina, a drugi kažu homeopatija i medicina nemaju veze jedna sa drugom, u nekim zemljama se lekari bave i homeopatijom, a u drugim zemljama kao što je Švedska, lekarima je zabranjeno da se bave homeopatijom. Šta vi mislite o tome?

R.P: Poznajem situaciju u Švedskoj jer tamo držim predavanja i znam da švedskim lekarima oduzimaju licencu ako se počnu baviti homeopatijom. Za mene je najvažnija stvar obrazovanje. A obrazovanje znači da homeopatija mora dobro da se nauči. Učio sam šest godina da postanem doktor zapadne medicine, i ne mogu da prihvatim to da neko može da postane homeopata za tri vikenda. Prema mom razmišljanju problem nije između lekara i nelekara. Mada se u Italiji samo lekari mogu baviti homeopatijom, postoje i nelekari koji se bave homeopatijom. Tu imamo problem sa zakonom, jer ih optužuju za zloupotrebu medicinske profesije. Homeopatiju sam učio u Belgiji, gde sam video mnogo lekara homeopata, a jedan od najpoznatijih homeopata na svetu, Džorž Vitulkas, nije lekar.
Da bismo se bavili homeopatijom, potrebno je adekvatno obrazovanje. Ne možemo se baviti lečenjem, a da ne znamo dovoljno o medicini. Ja sam lekar i ako imam pacijenta - ženu koja je 40 godina stara i koja ima glavobolje, koje se ponavljaju - pošto sam lekar ja odmah pošaljem pacijenta na skener. Moje prvo razmišljanje je tumor na mozgu. Da nisam lekar, da ne znam ništa o medicini, u takvom slučaju mogao bih da imam mnogo problema.
Kod ovog problema imamo nekoliko mogućnosti. Prva je, kao u Indiji, gde možete da postanete homeopatski lekar, koji uči i o medicini. Druga mogućnost je da samo lekari mogu da se bave homeopatijom. I treća mogućnost je da nelekari rade sa lekarima. Pa kada imaju neke sumnje mogu da se obrate lekarima.
Istina jeste da je homeopatija nešto potpuno različito od medicine, ne tretira se simptom nego pacijent, ali morate znati koju vrstu bolesti ima pacijent, jer homeopatija nije Bog i pacijenta nekada morate poslati na operaciju ili je potrebna alopatska terapija. Ako ima upalu pluća, a ja npr. ne mogu da mu nađem homeopatski lek, onda ga moram lečiti antibioticima. Ja nisam homeopata koji upalu pluća leči antibioticima, ali kada ne bih umeo da nađem lek, morao bih to da uradim.

G.K: A šta mislite o kombinaciji da je neko i hirurg i homeopata?

R.P: Zavisi od mentaliteta. Imam neke studenta koji su hirurzi. Ali su bili u stanju da promene svoj mentalitet. Ako želiš da primenjuješ homeopatiju, moraš da imaš poseban senzibilitet. Nekada su nam hirurzi neophodni. Ako imam pacijenta - ženu sa rakom dojke - pošaljem je kod hirurga. Zato što znam da je procenat izlečenja hirurškim putem veoma visok, ali to ne znači da je neću lečiti homeopatski takođe. I Haneman je govorio da su hirurzi ponekad neophodni. Dobro je da imamo hirurge.

G.K: Energije lečenja su božanske energije. Čini se da tu nema previše prostora za igru. Moraju se poznavati pravila igre, inače i terapeut može da oboli. Kako Vi obnavljate svoju energiju?

R. P: Preko mojih pacijenata. Ja sve dobijam od pacijenata, energiju, znanje, novac i probleme.

G.K: Čini se da jedna reč nedostaje. Ljubav. Mislim da pacijenti vole svog lekara. I da terapeut koji je vrhunski takođe voli svoje pacijente. Čini se kao da nedostaje malo više tog aspekta u praksi. Koliko je to važno u homeopatiji? Obično se kaže da ako pacijent ne veruje svom homeopati ne može biti rezultata, a ja ću iskarikirati pa ću Vas pitati da li može biti rezultata ako pacijent ne voli svog teraputa?

R. P: Ne verujem u to i sad ću objasniti. Ja podučavam veterinare i takođe i sam lečim neke životinje. Jednom sam lečio papagaja i to preko telefona, tj. nisam pričao sa njim, nego sa njegovim vlasnikom, uspeo sam da nađem pravi lek i izlečio sam ga. Nemam ništa protiv da mi pacijent veruje ili ne veruje. A nekad mi više odgovara čak i da mi ne veruje. Jer ako mi ne veruje, onda ne dobijam placebo efekat. Ali, naravno, znam da je odnos između pacijenta i terapeuta veoma važan. Imam neke pacijente za koje sam bio ubeđen da ih nikada neću izlečiti jer sam smatrao da ne postoji dobra veza između mene i njih, pa sam pokušao da ih ubedim da idu kod nekog drugog homeopate. Ako nemam dobru energiju, onda ne mogu da nađem dobar lek, ne mogu da uđem u njih jer način na koji ja radim homeopatiju jeste takav da moram da budem u mogućnosti da „uđem“ u pacijenta, i ako mi oni ne dozvoljavaju to, onda nema dobrih rezultata.

G.K: Šta mislite o činjenici da već 200 godina homeopate dokazuju da mogu da leče pacijente koji nisu svesni svog (homeopatskog) lečenja, a da zapadna medicina i dalje tvrdi da je homeopatija zasnovana na placebu?

R. P: Problem kod zapadnih lekara, bar u Italiji, jeste sledeći... Ako pacijent npr. dođe na homeopatsku terapiju i ne bude izlečen od nekog teškog oboljenja, i ima veoma snažan povratak bolesti, onda će pacijent otići u bolnicu kod lekara zapadne medicine u veoma lošem stanju i zapadni lekar će ga pitati gde se lečio, i onda će on reći da je lečen homeopatijom; normalno je da će lekar reći da je homeopatija bezvredna. Ali ja imam takođe mnogo pacijanta koji mi dolaze od zapadnih lekara, koji ih nisu izlečili. Ukoliko imamo dobre homeopate, imaćemo puno podrške od zapadnih lekara.
Kao homeopata, baš kao i lekar zapadne mediicne, možete da pogrešite i to je savim OK, ali samo ako je u pitanju težak slučaj. Ali ako pogrešite zato što nemate znanje iz homeopatije, to onda nije u redu.
Pre nekoliko dana pozvao me je jedan lekar. Njegova majka je u bolnici, rekao je da je dobio moj telefon od mog prijatelja. Pitao je da li može da dobije telefon od nekog homeopate sa juga Italije, gde ona leži u bolnici. Taj lekar mi je objasnio da je njegova majka već koristila homeopatski tretman i ja sam shvatio da je ta terapija potpuno besmislena. Dakle, problem je obrazovanje i znanje.

G.K: Koliko puta ste izlečili lekare zapadne medicine?

R. P: Imam mnogo pacijenata lekara. Muškarci su skeptični. Čak 70-80% mojih pacijenata lekara su žene. I većinu muškaraca koji dođu forsirale su žene. Kažu: žena me je naterala da dođem, a ja ne verujem u homeopatiju.Volim kad imam tako sumnjičavog pacijenta. Onda mi je mnogo zabavnije. S druge strane, kad imam pacijenta koji previše veruje u homeopatiju, to mi se uopšte ne sviđa. Zato što ne mogu da shvatim da li mu je zaista bolje ili ne. Kada je u pitanju težak slučaj, kada imam rezultate, to je bolje za mene kao terapeuta...

G.K: Poznato je da su homeopate veliki protivnici vakcina. Šta Vi mislite o ovoj histeriji koja vlada u svetu zapadne medicine po pitanju upotrebe vakcina protiv tzv. „svinjskog gripa“?

R. P: Veoma sam ljut zbog toga, jer kada budemo imali zaista vrlo jak virus, onda nećemo verovati u to. Tu imamo veliki problem, kao u priči o čobanu i vuku. Ja nisam ekspert za viruse i vakcine, ali mislim da je ovo suludo, jer do danas mortalitet od svinjskog gripa je 0,005, a mortalitet od sezonskog gripa 0.5. Znači, to je sto puta veći mortalitet. Ali smo mi veoma zabrinuti baš zbog ovog virusa. Poslednja stvar koju sam čuo je da ljudi moraju da budu vakcinisani jer postoji veliki rizik da će svinjski virus biti kombinovan sa ptičjim gripom. Mislim da je to zato što većina lekara odbijaju vakcine. Samo 20% lekara je odlučilo da uzmu vakcinu protiv svinjskog gripa. Italijanska vlada je odlučila da prvi ljudi koji moraju da se vakcinišu jesu ljudi koji rade u državnim ustanovama. Dakle, mi dobijamo pravo da budemo prvi. Ali samo 20% lekara je to prihvatilo. To, naravno, nije dobar primer za obične pacijente.
Priča o svinjskom gripu je da se on menja vrlo brzo, da mutira. Ali ako se on već menja, kako onda da znamo da će vakcina biti korisna. Postoji generalno mnogo istraživanja na temu korisnosti vakcina i lečenja antivirusnim lekovima, i sve zavisi kako čitate ta istraživanja. Postoji npr. sledeća vrsta ponude od strane nekih naučnika: da podelimo ljude na dve grupe, jednima ćemo dati vakcinu, drugima placebo. I to je jedini način da proverimo da li je ova vakcina korisna. Ali su oni koji odlučuju to odbili rečima da to nije etički. Da li je moralno vakcinisati ljude a da ne znamo da li je vakcina korisna ili ne?

G.K: Istovremeno ne znajući koliko je štetna...

R. P: Naravno.

G.K: Postoje mnogi nalazi da su ove vakcine mnogo štetnije negoli što su korisne. Čudno je npr. da u Nemačkoj postoje dve vrste vakcina protiv ovog gripa, jedna je VIP, a druga za običan svet. A onda se etični lekari pitaju, pa ako već dajemo običnim pacijentima vakcinu za koju tvrdimo da nije štetna, šta onda znači VIP vakcina? Kada bi sada pred Vas došao pacijent koji bi rekao ja imam virus H1N1 i hoću da me Vi lečite, kako biste reagovali?

R. P: Ja imam u uvom trenutku mnogo pacijenata u Italiji sa takvim simptoma, i lečimo ih homeopatski. I kada pogodimo pravi lek, oni lako budu izlečeni. A i kada im ne damo baš najbolji lek, oni ipak budu izlečeni. Jer obično ljudi od gripa budu izlečeni bez ikakvih posebnih lekova. Pa i od svinjskog gripa.