|
Autor: Marina Furlan
|
|
utorak, 27 jul 2004 02:00 |
|
Strana 1 od 2  Adem Rušitović, penzionisani vozač "Niš ekspresa", operisao je 1995. godine rak glasnih žica. Danas je on potpuno izlečen, podmlađen i pun energije. Još jedan dokaz da zdravlje ima mnogo neotkrivenih tajni.
Adem Rušitović je, kao vozač preduzeća "Niš ekspres", godinama živeo neuredno, hranio se neredovno, pušio (tokom deset godina), pio hladna gazirana pića i često bio izložen promaji i hlađenju klima uređaja. Krajem leta 1995. godine shvatio je da je bolestan. Išao je na uobičajenu vožnju od Niša do Subotice i usput je kupio belo grožđe. Uveče su on i kolega pojeli po jedan grozd i sledećeg jutra je Adem ustao s promuklim glasom. Pomislio je da je to od vode ili nedovoljno opranog grožđa. Kad je došao kući, situacija se nije poboljšala. Grlo ga je sve više stezalo i mogao je samo da šapuće. Bio je prinuđen da uzme bolovanje, ostao je kod kuće i pio razne čajeve i lekove za nazeb, ali mu nije bilo bolje. Pitao je komšinicu, medicinsku sestru, šta da radi i ona ga je posavetovala da primi turu injekcija penicilina. Penicilin nije doneo poboljšanje.
Adem Rušitović, penzionisani vozač "Niš ekspresa", operisao je 1995. godine rak glasnih žica. Danas je on potpuno izlečen, podmlađen i pun energije. Još jedan dokaz da zdravlje ima mnogo neotkrivenih tajni.
Adem Rušitović je, kao vozač preduzeća "Niš ekspres", godinama živeo neuredno, hranio se neredovno, pušio (tokom deset godina), pio hladna gazirana pića i često bio izložen promaji i hlađenju klima uređaja. Krajem leta 1995. godine shvatio je da je bolestan. Išao je na uobičajenu vožnju od Niša do Subotice i usput je kupio belo grožđe. Uveče su on i kolega pojeli po jedan grozd i sledećeg jutra je Adem ustao s promuklim glasom. Pomislio je da je to od vode ili nedovoljno opranog grožđa. Kad je došao kući, situacija se nije poboljšala. Grlo ga je sve više stezalo i mogao je samo da šapuće. Bio je prinuđen da uzme bolovanje, ostao je kod kuće i pio razne čajeve i lekove za nazeb, ali mu nije bilo bolje. Pitao je komšinicu, medicinsku sestru, šta da radi i ona ga je posavetovala da primi turu injekcija penicilina. Penicilin nije doneo poboljšanje.
Dva lekara, dve dijagnoze...
Adem je zatim otišao kod lekara za uvo, grlo i nos i dobio novu turu još jačih antibiotika. Rezultat je ponovo izostao. U tom lutanju izgubio je dva meseca. Zatim je odlučio da promeni lekara. Sledeći lekar je prilikom pregleda otkrio tumor na glasnim žicama i odmah predložio operaciju.
Adem je bio u dilemi šta da radi, ali mu je razgovor s jednim kolegom koji je takođe operisao tumor glasnih žica pomogao da donese odluku. Shvatio je da mora da se operiše.
Doktor je prvo pokušao da mu ukloni tumor laserom, no ta metoda nije donela uspeh, tako da je na kraju urađena standardna hirurška intervencija. Operacija je dobro prošla, ali je rezultat biopsije ukazao na maligni tumor. Iako je operacija odlično urađena, niko nije mogao da mu garantuje da se bolest neće vratiti. Za tu vrstu tumora kritičan period je posle tri do pet godina od operacije. Usledilo je zračenje koje je dobro podneo, ali ga je budućnost i dalje plašila. Želeo je da ozdravi i da živi dostojanstveno, a ne kao invalid, s cevčicom u grlu. Neki Ademovi drugovi su umrli od posledica raka i nije želeo da doživi njihovu sudbinu.
Tako je čuo za izvesnu "neobičnu" doktorku (sa diplomom) koja leči specifičnom ishranom i prirodnom terapijom. Otišao je kod nje i on mu je napravila specijalan plan ishrane i režim života koga je Adem trebalo da se pridržava. Taj plan je uključivao terapiju glinom za detoksikaciju organizma, zatim makrobiotičku ishranu, prilagođenu našem podneblju, sok od cvekle i šargerepe, preparate od meda i pčelinjih proizvoda, razne čajeve i obloge za vrat.
|
|
Poslednje ažurirano sreda, 11 avgust 2010 22:45 |
Komentari
RSS kanal za komentare na ovaj post