Da li znate šta se dešava na polju alternativne medicine u Srbiji?

Prof.Vera Đorđević je lekar alternativne medicine. Učenica je pre svih korejskog genija alternativne medicine prof. Park Džae Vua, ali je osnovno znanje o alternativi stekla na fakultetu u Kolombu (Šri Lanka). Prof. Đorđević je koordinator radne grupe za normativna pitanja, sekcije za Tradicionalnu medicinu, Udruženja za javno zdravlje Srbije.

Zdravije: Kada ste se počeli baviti alternativnom?
Prof. Vera Đorđević: Ako je kriterijum ono što osećam, onda je odgovor - od kada znam za sebe, a to je od uzrasta od oko tri ili tri i po godine jer je još tada moja jedina baka tražila od mene da je zbog bolova u vratu masiram ili da je gazim po leđima dok je ona potrbuške ležala na ćilimom zastrtom podu. Osećala sam zadovoljstvo usrećujući je i pomalo sam se pravila važna jer sam u tom poslu bila „nezamenljiva“. Naravno da su se, posle bakinog hvalisanja, često pridruživale i njene komšinice. Jedna od njih je vešto izvodila „opasivanje“ osobama koje su se „strunile“ pa zbog toga nisu imale apetit ili čak decu. Tu sam neobavezno slušala o narodnim lekovima u vidu čajeva za razne tegobe, i ponekad ih upamćene prepričavala majci.
U međuvremenu, do 1989., od kada se profesionalno bavim akupunkturom, bavila sam se magnetoterapijom, radiestezijom, masažom.

Z: Gde ste učili, gde ste stekli kvalifikacije i znanje?
V.Đ: Kako sada govorimo o mojim kvalifikacijama stečenim samo iz oblasti nekonvencionalne medicine koju sada u Srbiji zvanično nazivamo tradicionalna, svoje kvalifikacije sam sticala uglavnom na Istoku. Školovanjem u Kolombu stekla sam znanja iz komplementarne medicine. Ovo se odnosi na kinesku akupunkturu, homeopatiju, hiropraktiku, magnetoterapiju, laseroterapiju. Međutim, Kolombo nije jedini centar mog obrazovanja. Džuna Davitašvili me je na svom Džuna institutu u Moskvi,  kroz njenu patentiranu metodu “beskontaktna masaža”, učinila bioenergoterapeutom. Radiesteziji su me učili dr Nikola Videv i Boris Farkaš i, na moje veliko zadovoljstvo, dr Ernest Hartman koji je ustanovio detektovanje Hartmanovih linija i čvorova. Masaži me je učio Mirko Udženija iz Dubrovnika.
Su đok (Su Jok) terapijom, a pre bih rekla primenjenom su đok filozofijom, bavim se kao osnovnom delatnošću, od 1993.godine. Mesta moje obuke iz su đoka su  rasuta po Evropi i Aziji pošto je autor prof. Park Džae Vu (Park Jae Woo) u to vreme, na takav način kroz seminare različitih nivoa upoznavao javnost sa nedvosmislenim vrednostima kojima može da ovlada svako ljudsko biće ne vezano za rasu, obrazovanje, pol. Jedini kriterijum koji deli učenike je njihov uzrast. Zato je autor za njih stvorio različite programe izučavanja.
Nakon mojih sticanja su đok kvalifikacija, autor me je uključio u nastavu, kao međunarodnog predavača u Americi, Evropi i Aziji.
Od pre dve godine, zvanično sam suvlasnik ukupne intelektualne svojine prof. Parka Džae vua za regiju Balkana i Evropske unije. Pored toga sam trajno licencirani međunarodni predavač za su đok terapiju.
Kako bih u našoj zemlji, koja je na početku bila Jugoslavija pa Srbija i Crna Gora i na kraju samo Srbija, obezbedila najviši kvalitet obrazovanja iz oblasti su đok terapije, tvist terapije, smile yoge, smile taiđiija, postigla sam dogovor sa autorom ovih metoda Parkom Džae Vuom, u skladu sa kojim nas on već tradicionalno svake godine u oktobru, kroz dvanaestodnevne seminare u Beogradu upoznaje sa svojim najnovijim istraživanjima.
Zahvaljujući tome, Srbija je zahvaljujući radu Balkan Su Jok Therapy Center-a, pored J. Koreje, Rusije, Kipra i Indije, stekla status jednog od vodećih Su Đok centara u svetu.

Z: Otkud izbor Kolomba kao mesta gde ćete studirati alternativu?
V.Đ: I maloj deci se kaže: “Ako nešto jako, jako želiš – to će ti se i ostvariti” Po toj formuli tamo su me odveli moja ljubav, koja je tražila i našla put da realizujem iskonsku želju da postanem lekar i svom svojom dušom pomažem onima kojima je moja pomoć potrebna.
Kako je moj otac, u vreme mog opredeljivanja za životni put, stekao utisak da sam “rođeni mašinac” a i sam je to bio, bezuslovno je odredio moje stručno usmerenje. Na moju sreću, još  tada je obećao da ako me nakon završetka studija mašinstva i dalje bude privlačila medicina, neće imati protiv da i to završim.
Poznato je da naš sistem obrazovanja nije bio pogodan da u Jugoslaviji ostvarim svoju želju. Čim mi se ukazala prva prilika, kada sam se srela sa prof. Džajasurijem (Jayasuri) u jednoj od škola akupunkture, mada sam tada već bila u braku, uz podršku porodice, vođena prstom sudbine, želja mi se ispunila baš u Kolombu gde starost i prethodno školsko obrazovanje studenta, nisu ograničenje.

Z: Kako biste u najkraćem opisali i ocenili razvoj ovdašnje alternative od tog vremena do danas?
V. Đ: Mislim da je ovo istorijski značajan period za CAM (komplementarna i alternativna medicina). Zakonom o zdravstvenoj zaštiti Srbije, priznate su i pod nazivom tradicionalna medicina, obuhvaćene su mnoge oblasti  koju su do sada  bile van regulative. Kako je ovo tek početak onoga što smo svi koji se bavimo tradicionalnom medicinom priželjkivali, nadam se da će u dogledno vreme pacijenti moći da se sa poverenjem a istovremeno i pod istim uslovima leče metodom po svom izboru.
Kako sve ima svojih nesavršenosti, tako je time bremenito i uvođenje metoda tradicionalne medicine u legalnu praksu. Treba znati da je ovo samo početak koji u interesu davaoca i korisnika usluge treba zajedno da usavršavamo.
Na primer, jedan od kriterijuma za dobijanje pozitivnog mišljenja od strane strukovnog Udruženja, bio je minimalni fond časova obuke. Moram da istaknem da je u cilju uspešnog izvođenja tretmana neophodan rast u smislu dostizanja viših kvalifikacija u svakoj od prihvaćenih metoda. Zakon je i to predvideo. Međutim, jedan od kriterijuma za napredovanje u struci je prisustvovanje na stručnim i akreditovanim predavanjima čime se stiče propisani broj bodova, koji je istovremeno osnov za produženje stečene licence za rad.
Da bi se profesionalci uspešno bavili zdravljem koje treba očuvati, ili bolešću sa kojom se treba izboriti, bilo da se u tom cilju sprovode procedure određenih specijalnosti koje je zvanična medicina standardizovala, ili metode čitavog spektra metoda koje se primenjuju u tradicionalnoj medicini, jedan od kriterijuma vezan za praktičara, u oba slučaja je identičan. Taj kriterijum nalaže se da pored znanja, koje se u zvaničnoj medicini stiče školovanjem, a u tradicionalnoj se, osi školovanjem, može steći i kao veština prenošenjem od strane čak gotovo neobrazovanih praktičara (naša bogata narodna medicina), praktičar mora da duboko RAZUME ono što radi. To znači da lekar ili terapeut osobu koju tretira prihvata kao sebi ravnu i da pri tom saoseća sa njom. Ovo ni u kom slučaju ne podrazumeva da mu postane sapatnik.
Terapeut treba da je osoba koja bezgranično i bezuslovno veruje svom pacijentu: da on zaista oseća to što kaže da oseća, pa da zatim spozna poreklo tog osećaja i da postajući dobar posmatrač igre, uoči korake koje treba da uvede u igru kako bi se disharmonija koja je pacijenta dovela u ovaj oblik osećanja.
Sticanje ovog osećaja terapeuta postiže se učenjem, praksom, ličnim duhovnim rastom. Taj duhovni rast podrazumeva da terapeut može svačiji problem da shvati u punoj i pravoj dimenziji, može da uoči nivo nastanka problema i može da mu pruži pomoć baš na tom nivou. Nivoi o kojima problemi nastaju locirani su na  fizičkom, energetskom, emocionalnom i na nivou mentalnih razloga.
Ukoliko bilo čiji zdravstveni problem rešavamo tako što ćemo se prisetiti nekog  sličnog primera koji je neko od kolega izneo na nekom kongresu ili smo imali sličan slučaj u praksi, pozitivan rezultat možemo postići, ali ga i ne moramo postići, pošto nivo i uzrok problema nisu bili usaglašeni sa terapijom. U takvom slučaju obično kažemo da taj metod ili taj recept odnosno lek pomaže u toliko procenata. Kako bi se taj nazovimo ga procenat uspešnosti uveća, terapeut mora da postigne pored visokih znanja (koja nekada i nisu neophodna) i visok stepen razumevanja onoga čime se bavi.
Kako ne bi došlo da pogrešnog tumačenja prethodno rečenog, dodatno pojašnjavam da ništa što postoji ne može da stoji u mestu, već se ili razvija ili iščezava. Da bi se obezbedio razvoj, pored znanja stečenog učenjem, mora da se usavršava i razumevanje. Različitim nivoima učenja potrebni su različiti nivoi razumevanja.
Bez razumevanja naučenog, rezultati postupaka su u neskladu sa očekivanim i tako terapeut gubi samopuzdanje, rezultati bivaju sve slabiji i na kraju on sam odustaje  od delatnosti za koju se na početku bio “veoma zagrejao”.  

Z: Vas u Srbiji prepoznaju najviše kao promotera i terapeuta metoda koje je kreirao korejski genije alternative, prof. Park Džae Vua. Kako je došlo do Vašeg kontakta sa prof. Parkom i da li ste više naučili od njega ili na fakultetu u Kolombu?
V. Đ: Od tog skromnog čoveka, koga ste i sami svrstali u red genija, zbog autorskih teorija koje su nepobitne i osnov su svih njegovih spoznaja, uspela sam da istinski razumem sve ono što sam učila bilo kada i u bilo kojoj oblasti. Od svi sam učitelja sticala znanja, a od Park Džae Vua sam naučila kako da razumem i ono što sam prethodno učila. On je predstavio troizvornosni model svepostojećeg, zahvaljujući kome postaje savršeno lako razumevanje mehanizma efikasnosti i onih pristupa koji se razlikuju od su đok pristupa a daju pozitivan rezultat. Najviši stepen sopstvenog zadovoljstva dostigla sam spoznajom ove teorije i zahvaljujuči kojoj mogu da uz istinsko uvažavanje svakog, čiji se postupak rada razlikuje od mog kažem: ”DA, I VI STE U PRAVU”. Ovo je samo zato što zahvaljujući Troizvornosnoj teriji suštinski razumem princip: “Sve je u svemu, jedno je u svemu i sve je u jednom”.  

Z: Jedan ste od pionira borbe za bolji status alternativne medicine u Srbiji? Da li ste zadovoljni razvojem situacije kada je reč o trenutnom ovdašnjem statusu alternativnih metoda?
V. Đ: Naravno da sam zadovoljna, pošto živimo, možda zvuči paradoksalno, u vremenu koje je najbolje za čoveka od kada svet postoji i dozvoljava mu da sebe spozna i iskaže se na način koji mu odgovara. Veoma sam zahvalna svima koji su mi saborci i koji sebe ne štede kako bi postojeće učinili boljim. Lepota stvaranja mi ne dopušta da se krećem stazama koje je neko već trasirao. Prestrojavanje u hodu je sastavni deo savesnog rada  kretanju ka osnovnom cilju – opšem dobru. Klima na tom putu se menja. Ne treba zaboraviti da hijerarhija  uvek mora da se poštuje.

Z: Mnogi iz okruženja nam zavide na donošenju pravilnika o korišćenju tradicionalnih i alternativnih metoda? Kakvo je Vaše mišljenje o tom dokumentu?
V.Đ: Da bismo mogli da usavršavamo nešto, moramo to nešto i da imamo. A mi već imamo osnovicu – Pravilnik, koji imamo priliku da usavršavamo. I na ovakvom kakav je, terapeuti susednih zemalja nam sa razlogom zavide.
Radna grupa za normativna pitanja sekcije za Tradicionalnu medicinu Udruženja za javno zdravlje Srbije, čiji sam koordinator, uz punu saradnju svih svojih članova i koordinatora između Komisije za Tradicionalnu medicinu Ministva zdravlja, već je donela zaključke i preduzela korake koji će olakšati praktično bavljenje praksom kvalifikovanim terapeutima iz oblasti priznatih metoda Tradicionalne medicine ali i predložila i proširenje liste priznatih metoda.  

Z: Najavljuju se neki još rigorozniji pravilnici, ponajpre u oblasti lekovitih preparata, suplemenata i sl. Nedavno je tim povodom održan i sastanak alternativaca, koji su s razlogom uplašeni takvim najavama. Pojasnite nam malo ovu situaciju.
V.Đ: U ovom smislu, preduzeli smo možda ne baš pravovremene korake, pošto smo sa zakašnjenjem došli do saznanja da predlog na koji bi trebalo uticati već neko vreme postoji. Kako pravilnik o kome je reč još nije usvojen, činimo sve što možemo kako bismo zaštitili sve kojima je pravilnik o bavljenju Tradicionalnom medicinom to pravo dao i omogućili da se time stvarno mogu i baviti, imajući u vidu da ukoliko bi ovaj pravilnik bio usvojen, to ne bi bilo izvodljivo.

Z: Ima li rešenja kada je reč o svim ovim problemima?
V.Đ: Rešenje uvek postoji ako postoji dobra volja među onima kojih se ova tema tiče ma sa koje strane stajali. Sada smo preduzeli korake koji su u našoj mogućnosti, koji bi na tom putu mogli da pruže valjane razloge za izmenu određenih delova ovog pravilnika, kako ne bi isto Ministarstvo zdravlja, koje je Pravilnikom o bavljenju metodama tradicionalne medicine to pravo dalo terapeutima tradicionalne medicine, ovim Pravilnikom  koji čak taksativno navodi lekovite preparate i suplemente, istovremeno onemogućilo rad - jer se među navedenim lekovitim preparatima i suplementima ne nalaze i oni koji se koriste u već prihvaćenoj tradicionalnoj medicini.

Z: Da li verujete u bolje dane za alternativu u Srbiji, ili vidite neku drugačiju budućnost?   
V.Đ: Kada ne bih verovala da je sve ovo samo put ka realizaciji ideje o saživotu tradicionalne i konvencionalne (Hipokratove) medicine, u okviru Integrativne medicine, bavila bih se nečim drugim u šta više verujem.

Dodatni info