Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Bostonu i tamošnje bolnice MekLin, izvršili su obimna istraživanja i došli do vrlo jasnih naučnih saznanja koji idu u prilog vežbanju joge...  Naime, oni su zaključili da vežbanje joge može da poveća nivo GABA (gama-aminobuterna kiselina) u mozgu, njegovog osnovnog inhibitornog neurotransmitera... U prevodu, vežbanje joge je potencijalni svojevrsni tretman za depresiju i anksioznost, poremećaje za koje se upravo vezuju niski nivoi pomenute GABA-e.

Kada se ovako formuliše, teško da će i najveći skeptici te “okoreli” simpatizeri tekovina zapadne medicine odoleti nalazima publikovanim u majskom izdanju Žurnala alternativne i komplementarne medicine.

Malo smo i mi istraživali pa zašli u samu filozofiju joge, što razjašnjava i samu srž pomenutih zdravstvenih poremećaja, iz njenog ugla. Materija univerzuma se, naime, izdiže iz osnovnog supstrata prakriti, iz koga se zatim račvaju glavni kvaliteti tzv. gune kojih ima tri, i one su redom: tamas (tama), rajas (aktivnost) i satva (čistota).

Poznajući ovo, iz jogi perspektive, osobama sa tamasičnom depresijom nedostaje prana, pa se preporučuje duboko disanje i ponavljanje pozdrava Suncu (Surya Namaskar). Izvijanje unazad je ovde takođe od velike pomoći, poput, recimo, Savasana i poze most (Setu Bandha Sarvangasana).

Interesantno je da vežbe treba da sledi i relaksiranje, jer bi u protivnom osobe mogle da unapred “zađu u crne misli”. Prema istoj logici, meditiranje i pranajame se rade otvorenih očiju. Da se ne ”odluta” u tamu.

Kod rajasične depresije takođe pomažu pozdravi Suncu i izvijanja unazad, a intenzivne vežbe mogu, usled zahtevnog karaktera koji poseduju, da ”sagore” nervozu i zadrže usmerenost.

Dodatni info i izvor 1

Dodatni info i izvor 2

Dodatni info i izvor 3