Postoji verovanje da ne treba mešati proteine i ugljene hidrate u jednom obroku, dok opet neki trvde da je samo japanski način ishrane pravilan i izbalansiran. Ima teorija da svaka krvna grupa traži drugačiji tip ishrane i da je naš osnovni problem što to ne činimo. Neki veruju da treba jesti samo onu hranu koja raste na našem području, a da “tuđa” hrana nije dobra. Teorije se menjaju i množe i uvek postoji neka nova teorija koja je trenutno u modi.
Svi mi mislimo da znamo šta je zdravo jesti i da je upravo naš način ishrane ispravan. Lekari međutim, često tvrde da se loše hranimo, da smo gojazni, da nam je imunitet slab, da smo podložni bolestima. Sve je više obolelih od bolesti srca i krvnih sudova, malokrvnosti, dijabetesa, kamenja u bubrezima i žuči i drugih bolesti na čiji nastanak, bar delimično, utiču vrsta i kvalitet naše hrane.

Lutanja prebogatog Zapada

Zapadni svet, čini se, najviše luta u tom području. Iako ima privilegiju da na raspolaganju ima izobilje hrane, najčešće je slučaj da se zapadni čovek hrani loše i neadekvatno. I ono malo zdrave tradicije u ovoj oblasti čovekovog života srušio je moderni način ishrane: brza hrana, poluprerađene, zamrznute namirnice iz supermarketa. Nedostaci takve ishrane pokrivaju se konzumiranjem vitamina u tabletama i ostalim sličnim „zdravim“dodacima ishrani.
Postoje ipak drevni narodi oformljeni od davnina u zajednice, koji su svoju tradiciju sačuvali netaknutom. Indija je, kao potkontinent, uprkos silnim invazijama uspela da svoja drevna umeća i znanja prenese sa kolena na koleno sve do današnjih dana. U jogi, kao oblasti indijske kulture, postoje neka jednostavna pravila koja se slede ne samo zbog zdravog tela, već i zbog zdravog uma. U filozofiji joge se kaže da naš um nastaje od hrane koju unosimo u organizam. Um je načinjen od fine materije koja se dobija iz suptilne esencije hrane, te naše misli i emocije direktno zavise od supstanci i energije koju hranom unosimo u sebe. Budući da je čovek slojevito biće, prirodno je da hrana ne hrani samo mišiće, krv i mozak, već dopire do najfinijih slojeva našeg bića. Stoga je po jogi veoma važno kako se hranimo.

Suštinski principi

Postoji nekoliko jednostavnih principa koje treba slediti da bi se telo održalo u dobroj kondiciji, da bi bilo dobrog zdravlja i pripremilo se za praksu joge. Osnovni principi jogičkog načina ishrane mogli bi se svesti na samo nekoliko pravila:

1. Hrana treba da bude lako svarljiva i mora da prođe kroz naš organizam za tri sata.
Ako razmislimo dobro o ovom pravilu, shvatićemo da je malo hrane koja može da protrči kroz naš sistem za tri sata. Meso je teško svarljiva hrana, kao i masna, teška jela kao što su sarma, podvarak i slično. Takva hrane će ostati u sistemu za varenje 5, 6 ili više sati, pri tom nepotrebno trošeći vitalnu energiju i ostavljajući iza sebe suviše otpadnih produkata sa potencijalnim toksičnim dejstvom, koji se potom, uz dodatni napor organizma, moraju eliminisati iz tela.

2. Treba jesti kuvanu hranu. Zašto da vaš stomak kuva i troši energiju kad to može da uradi šporet.
Energija je dragocena i umesto na varenje, može se korisno upotrebiti u nekoj drugoj oblasti. Racionalno korišćenje energije je važno u jogi. Vežbama disanja mi punimo telo energijom, a razne asane se koriste za zaustavljanje stalnog isticanja energije iz tela. Iscrpljenost, hronični umor, stressž, zamućen razum, pad imuniteta, slabost uma i volje -  samo su neki od simptoma manjka energije u telu.

3. Stomak ne treba potpuno napuniti, a kamo li prepuniti.
Jogini slede sledeće pravilo: u želucu jedna trećina hrane, jedna trećina tečnosti i jedna trećina vazduha  - to jest prazna. Na taj način se čovek oseća lakim i čiste je glave. Prejedanje dramatično opterećuje organizam, otupljuje um, predstavlja ozbiljno narušavanje unutrašnje ravnoteže i siguran je put ka bolesti. Setite se starog zlatnog bakinog pravila: završi obrok kad ti je najslađe! To nije lako i umanjuje osećaj uživanja, ali je zasnovano na fiziološkoj činjenici da je od trenutka kada se želudac optimalno popuni potrebno da protekne 7 do 10 minuta dok se ta informacija pravilno ne iščita u mozgu i dok se ne javi osećaj sitosti. Ako tokom tih dragocenih minuta nastavimo sa jelom, sigurno ćemo se prejesti.

Vegetarijanstvo dolazi samo

Joga ne zagovara vegetarijanstvo, ali kako napredujemo na putu joge neretko se desi da meso samo, prirodno, ispadne sa našeg jelovnika. Sve vežbe joge nas vode čistoti koja postepeno prelazi na sve aspekte našeg života. Joga aspirant teži da bude lak, bistrog i pozitivnog uma, uravnotežen.
Možemo da zaključimo da joga savetuje da treba da se hranimo laganom hranom i da je za zdravlje najbolje da jedemo malo i da ne opterećujemo organizam. I iznad svega je važna umerenost: bolje jesti umereno tri puta dnevno nego prejedati se pa držati dijete.

* autor je pripadnik Biharske škole joge