Joga je odavno stigla u Srbiju a čini se da danas nema čoveka koji nije čuo za jogu. Počeli smo da vežbamo jogu, da osećamo blagodeti asana, vežbi disanja i opuštanja. Ljudi postaju bolje obavešteni i mnogo otvoreniji prema toj drevnoj indijskoj disciplini.

Ipak, da li mi zapravo znamo šta je joga? Odakle vodi poreklo, da li je to religija, sekta, filosofija, misticizam istoka ili nešto drugo?

Joga je deo drevnog filosofskog sistema čije poreklo bi nas odvelo do samih početaka civilizacije na planeti. Reč joga potiče od sanskritske reči “juđ” (yuj) koja znači – ujedinjenje, utapanje. Ukratko bi se moglo reći da reč joga označava put povratka samome sebi.

Joga nije nikakava religija. Treba se setiti da je religija Indije hinduizam, a joga nije deo hinduizma. Ona je potpuno nezavisna, zasebna disciplina koja se prevashodno sastoji od raznih praktičnih vežbi za poboljšanje nažeg celokupnog bića počevši od fizičkih vežbi, vežbi disanja, čišćenja organizma, preko samodiscipline ponašanja i delanja, zatim vežbi meditacije koje konačno dovode do potpunog pročišćenja uma, proširenja svesti – do samog stapanja sa Izvorom, središtem našeg bića. To je kompletan sistem koji vodi mentalnom, emotivnom i telesnom zdravlju.

Izvorni tekstovi joge

Joga je kompleksna nauka koja svakome može nešto da ponudi.
Postoje samo dva originalna teksta joge koji predstavljaju jedine dokumente i u kojima možemo jasno da vidimo svrhu joge. To su Patanđalijeve „Joga sutre” i Svatmaramina „Hatha joga pradipika“.  Ni u jednom od ta dva teksta se ne pominje Bog niti u njima ima ikakvih elemenata religije, a znamo da je osnova svake religije vera u Boga. “Joga sutre” su tekst rađa joge u kome je dat kompletan sistem disciplina koje sistematski vode do stanja meditacije i ovladavanja umom. “Hatha joga pradipiku” čine detaljne instrukcije hatha joga vežbi.
 
Severna i južna škola Indije

Jogom su se oduvek bavili usamljeni pojedinci po zabačenim mestima, pećinama i šumama Himalaja. Znanje joge se od davnina prenosilo usmenim putem sa učitelja na učenika. Ona nikada i nije bila poznata širokim masama. Današnja joga je postala poznata širom sveta zahvaljujući Svami Šivanandi. Naime, tridesetih godina dvadesetog veka Svami Šivananda u Rišikešu podno Himalaja izvodi jogu na svetlost dana, približava je običnom čoveku. Osetivši potrebu savremenog čoveka za zdravim životom, životom sa smislom, (on ga naziva “divine life” – “božanski život”) on propagira jogu naveliko, osniva “Divine Life Society” (“Udruženje za božansko življenje”), izdaje mnoge publikacije i ostavlja za sobom nekoliko čuvenih joga učitelja, kao što su Svami Satjananda, Svami Ćidananda, Svami Venkatešananda i druge. Njegovo učenje čini takozvanu severno indijsku školu joge, u kojoj preovladava integralna joga - kombinacija karma, rađa i bakti joge.

Sa druge strane, četrdesetih godina dvadesetog veka na jugu Indije Svami Kuvalijananda vrši mnoga istraživanja i eksperimente u oblasti joge. Povezivanjem joge i nauke on uspeva da zainteresuje i zapadni svet za jogu. On je propagirao hata jogu, a njegov naslednik je čuveni Ajengar.

Joga koju danas znamo je potekla upravo iz ta dva izvora: severne i južne škole joge Indije.

 
Joga na univerzitetu

Da li nas kao hrišćane joga može odvesti stranputicom, otuđiti od naše vere? Joga ne pruža verovanje niti će vam ponuditi idola u kog da verujete. Jogu treba da shvatimo kao dodatak našem već izgrađenom duhovnom opredeljenju i putu, a ne kao zamenu za religiju. Pogrešno je verovanje da je joga nešto strano, tamo negde sa Istoka i da će nas odvesti od našeg verovanja. Naprotiv.
Imala sam priliku da boravim neko vreme na prvom univerzitetu joge na svetu, u Indiji, gde sam se susrela sa nekolicinom hrišćana na dvogodišnjim postdiplomskm studijama iz filozofije joge, psihologije joge i primenjene joge. To su bili ozbiljni ljudi, monasi i časne sestre katoličkog, jezuitskog reda pa čak i iz pravoslavlja, (otac Kiril).

I hrišćanima treba joga

Budući da sam iz Evrope pre svega, pa još sa Balkana, bilo mi je veoma čudno to što hrišćani, i to monasi, uče i praktikuju jogu. Tim pre što je većina njih bila iz Indije a hrišćani u Indiji su vrlo kritični prema hinduizmu kao religiji, kao i prema raznim spiritualnim disciplinama Indije. Imala sam prilike da živim i razgovaram sa njima. Bilo je zanimljivo čuti razloge zbog kojih su došli da studiraju jogu, evo nekih:

1. Osetili su potrebu da svakodnevnim vežbama asana, pranajama i vežbama čišćenja organizma poprave zdravlje, steknu kondiciju, snagu i unutarnju ravnotežu da bi još bolje služili Boga. Poznato je da monasi mnogo rade, pa i fizički, a slabo se odmaraju, a svi su se složili da im takva vrsta vežbanja nedostaje u hrišćanskom monaškom životu.

2. Joga ima vrlo detaljno istrasiran put meditacije koji bi im pomogao da prodube svoju praksu molitve, meditacije.

3. Želeli su da nauče praktične tehnike joge kojima bi mogli da pomognu mnogim ljudima sa kojima dolaze u dodir i time opet bolje služe Boga. Svi su rekli da im je upravo joga pomogla da se učvrste u svom verovanju, da steknu dublji mir i postanu bolji hrišćani. Da napomenem još i ovo da su ih na studije joge poslali i stipendirali upravo njihovi nadređeni u želji da docnije podele stečeno znanje sa svojom braćom i sestrama.

Formula koja objašnjava ovo je sledeća: joga pročišćava telo i um, balansira celokupno biće na svim nivoima a smireni, pročišćeni um ima bolje, pozitivnije misli i donosi otvoreno srce. Takav čovek je prirodno u harmoniji sa prirodom i ljudima oko sebe. Kako bi naš akademik Vladeta Jerotić rekao: prvi korak do toga da se postane hrišćanin – jeste da postanemo dobar čovek.

Religija će sama zasijati

Pročistimo i proredimo misli kroz jogu, usavršimo i očistimo od ega svako naše delanje, stišajmo i uravnotežimo emocije pa će religija sama prirodno da poteče iz nas, ma kako se ona zvala.
 
 
Raspitajte se o poreklu

Nije naodmet raspitati se o poreklu učenja vašeg joga instruktora kada se odlučujete za jogu. Na tržištu joge danas imamo dosta instruktora koji predaju neke novokomponovane joge koje su odlutale daleko od klasične joge Indije.