Da li je to zbog nedostatka kvalitetnih učitelja, ili zato što je ovde kriterijum za kvalitet toliko nizak, pa ljudi ulažu svoje dragocene resurse u stvari koje ne deluju, ili možda zbog poremećenosti osnovnog vrednosnog sistema u samom čoveku, ko će ga znati.

Bez obzira šta je uzrok, dobra vest je da je došlo vreme za fundamentalnu korekciju ili promenu. Energija Novog doba može da se oseti čak i u vazduhu. To sva deca osećaju, ali ne još i većina starijih generacija. Sada, hteli ne hteli, moraćemo da se menjamo, ako hoćemo da opstanemo kao vrsta. Pristup koji smo do sada imali očigledno ne deluje.

Da bismo se usaglasili sa tom novom energijom, sve što je potrebno, za početak, jeste malo senzitivnija percepcija ili receptivnost, kako bi uticaj te nezaustavljive sile Doba Vodolije uradio svoje – pokazao nam istinu o tome gde smo trenutno i otvorio nam nove puteve rasta.

Joga, za razliku od drugih sistema vežbanja, afirmiše sazrevanje i otvaranje na svim nivoima. Ona je bila, jeste i biće IN u svim dobima, a posebno danas, kada nam je duboko preispitivanje i korekcija celokupnog pristupa najpotrebnije. Sa jogom se naša perspektiva menja iz „Ja to ne mogu“ u „Osećam se sposobnim za sve“ ili „Ja mogu sve“.

Tako da nema više potrebe da se držimo svoje udobne zone, ili „sigurice“, i da samo mislimo na to kako da preživimo. Međutim, bez obzira na neuporedivu prednost joge u odnosu na sve druge sisteme vežbanja, joga nije za svakoga. Drugim rečima, joga je za svačije telo, ali nisu svi pojedinci spremni za proces promene koji joga pokreće, i u vezi s tim nema pretvaranja.

Joga stimuliše pojačan protok životne energije kroz naše psihofizičke sisteme

Prosto rečeno, kada energija ponovo poteče našim nervnim kanalima, mi više nećemo moći mirno da sedimo (na primer, ispred TV ekrana), dok život prolazi pored nas. Drugim rečima, umesto spektatora ili autsajdera moraćemo da budemo vatreni učesnik u izazovima koje nam život nudi. Jer, povećanja životna energija plus koncentracija i etičnost jesu stvarna moć da se uradi bilo šta – ako treba i planine da se pomere – na putu do samoostvarenja. Ako, kojim slučajem, ipak nastavimo starim pasivnim obrascem ponašanja, moraćemo da ponovo ugušimo energiju. Zato, u početnim fazama prakse umesto mira, možemo iskusiti pre nemir i stanje neizvesnosti. Ali ako znamo „kako došlo, tako i otišlo“ princip, neće biti problema da istrpimo trajanje.

Joga se vežba u svrhu nje same

Ovo je prilično teško shvatiti. Mada, ako kažemo da je ambicija u jogi jedna velika zamka, pošto nas u startu cepa i čini ozbiljnim za nešto što je u osnovi beznaporna nevina igra, biće nam lakše da pojmimo nešto što, u stvari, nema rezonskog smisla. Imalo ili nemalo rezona, jedino kada nismo ciljno orijentisani, možemo da se dovoljno opustimo, igramo svojim granicama i ne traćimo energiju na sulude pokušaje da dostignemo neki budući cilj. To je čista praksa joge. Naravno, pre ili posle prakse možemo da imamo koji god hoćemo cilj – ako će to da nas inspiriše – ali ne i za vreme prakse. Ambicioznost u praksi povlači našu pažnju i energiju sa rada i živog procesa na cilj, ili „dostizanje“ ideala – što direktno utiče na smisao igre. I drugo, rekli smo da ambicija stvara rascep između toga gde jesmo i gde bismo želeli da budemo. Kao posledica toga, javlja se stres, uznemirenost, osećaj neuspeha i razočarenja. Sve ovo biva izbegnuto kada izvršimo korekciju pristupa.

Joga menja perspektivu iz: „To je nemoguće“ u „Ništa me neograničava – prema tome, sve je moguće“

Perspektiva „Ništa me ne ograničava“ jeste više unutrašnji osećaj da je sve moguće. To je stanje hrabrosti dok smo otvoreni na sve mogućnosti. To ne znači da smo prevazišli strahove, već sposobnost da uspostavimo pravi odnos sa emocijom straha. Ako znamo da koreni skoro svih ograničenja, pa i straha, leže u psihi, onda, samim tim, možemo da odahnemo, i strpljivo sačekamo da joga transformiše svu tu neintegrisanu mentalnu građu. Na kraju, ima li šta atraktivnije u životu nego pravljenje nemogućeg mogućim?

Joga diže iz „mrtvih“

Poznato je da čovek koji se čvrsto drži svoje udobne zone, u jednoj tački biva toliko umrtvljen i otcepljen od strasti i živog toka promene, da postaje nalik zombiju. Sada, moć joge je takva da i zombija - podigne iz mrtvih. Prema tome, kada se bavimo jogom, treba da imamo u vidu da to nije igračka za rekreaciju, već vrlo moćna alatka za transformaciju mraka u svetlo. Ko ne želi da se menja, ko nije voljan da izađe van okvira svoje sigurne zone – to je svakako znak njegove slabosti – bolje da se odluči za neki iz repertoara fitnes programa. Uistinu, joga je za one smele ljude koji se ne plaše da osete strah od promene i neizvesnosti, dok napuštaju svoju čauru. Šta još reći – joga stvarno deluje.

* autorka teksta je instruktorka joge iz Beograda

Dodatni info