|
četvrtak, 02 april 2009 07:26 |
 Tihovanje na indijski način
Duhovni učitelj Šri Šri Šri Satćidananda Jogi, “ćutljivi jogi iz Madrasa”, koji se odrekao verbalne komunikacije poslednjih 37 godina svog života, bio je živo otelotvorenje drevne joga tradicije. Svojim izgledom mudraca uspevao je da daruje bistrinu uma svima sa kojima je dolazio u kontakt.
Živeo je 97 godina, duboko ukorenjen u izvore ove nauke o večnom istraživanju ljudske unutrašnjosti. U stalnom kontaktu sa svemogućom energijom Sunca uspevao je da provede u meditaciji nekoliko dana zaredom, ali i da se približi sa običnim osmehom svakome koga sretne.
Šri Šri Šri Saćidanandu sam upoznala na jednom od nekoliko seminara koje je održao u Italiji i taj susret je bio od presudnog uticaja na moje bavljenje jogom. Krhka figura starog čoveka ogrnutog belim platnom, sa kosom uvijenom u ogromnu punđu i rukama u molitvi, koja ulazi u salu u kojoj se više od 50 ljudi istovremeno podiže na noge i saginje glavu u znak odanosti i poštovanja, u meni je izazvala bujicu suza. Tišinu je narušavao samo zvuk njegovih koraka u drvenim sandalama. “To je svetac koji hoda” pomislila sam.
Osetila sam svetlost, osetila sam energiju i snagu tog pogleda koji kao da mi je video dušu. Zatvorila sam oči, ali su suze i dalje tekle. Nijedan susret u mom životu do tada, a ni od tada, u meni nije izazvao takvu reakciju, mada sam bila u prilici da sretnem i nekolicinu drugih učitelja joge iz Indije.
Saćidananda je seo, zatvorio oči i utonuo u meditaciju, što smo potom uradili i mi prisutni.
Praksa za prevazilaženje telesnosti
Hatha joga je deo joga filozofije, koja je potekla iz hinduizma pre više od 2000 godina. Poznata je sekvenca od 10 asana koja se u Šri Vasavi Jogašramu u Madrasu (gde je Svamiđi i živeo) izvodi svaki dan, kao i u toku sedmodnevnih seminara koje je održavao u Evropi. Tome se pridružuje i ciklus od 24 Surja namaskara (pozrdav Suncu), vežbe disanja (pranajama ), koncentracija (darana) i meditacija (dhjana). U skladu sa učenjima Svamiđija, vežba koncentracije se sastoji u posmatranju Sunca (Surija trataka) u zoru, kada izlazi, ili u sumrak kada zalazi. Govorio je da se, uz prisustvo iskusnog ućitelja, Sunčev disk može posmatrati do 3 sata dnevno, što dovodi do razvijanju unutrašnjih vizija koje omogućavaju predviđanje događaja.
Kontinuirano izvođenje pomenutih vežbi dovodi do poboljšanja imunog sistema i postizanja izuzetnih rezultata vezanih za duboko prodiranje u odnos izmeću fizičkog i energetskog tela, odnosno između tela koje poznajemo i energije (prana) koja ga održava u životu. Pomenute pozicije (asane) su intenzivne što se tiče telesnog aspekta vezanog za samo izvođenje, ali zahvaljujući redovnom vežbanju dovode do udaljavanja od fizičkog tela i sve većeg približavanja astralnim nivoima postojanja.
Joga zaista leči
U Svamiđijev ašram u Madrasu su dolazile osobe sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i, što bi vreme više prolazilo, period boravka u njemu je postajao sve kraći zahvaljujući vidnom poboljšanju zdravstvenog stanja koje bi se manifestovalo kao posledica ovladavanja vežbama koje im je Svamiđi savetovao. Cilj učitelja je da se, preko određenih joga asana i odgovarajućim ritmom disanja, prana sprovede u delove tela kojima je neophodna. Reč je o metodu koji je malo i retko objašnjen u tekstovima. U svakom slučaju, osobu koja ga primenjuje dovodi do direktne spoznaje načina na koji je obolelo mesto postalo prohodno za protok energije.
Poznat je slučaj čoveka koje je doživeo moždani udar usled koga mu je cela leva strana tela ostala potpuno paralizovana. Lekari su smatrali da neće više nikada prohodati. Saćidanada je poznavao pomenutog gospodina i prilikom posete u bolnici poručio mu je da, čim izađe, dođe k njemu da ga “postavi na noge”. On ga je poslušao. Počeli su od najjednostavnijih vežbi pokretanja prstiju jedne ruke da bi, vremenom, prelazili na sve složenije. Od tada je prošlo 7 godina, a pomenuti gospodin danas hoda i normalno obavlja sve svoje poslove.
Učitelj napustio telo
Svami Saćidananda, “ćutljivi jogi”, uvaženi učitelj joge i meditacije, napustio je telo 2006. i sahranjen je u svom rodnom selu Raćapatiju. Ovaj tekst autorka je napisala u znak odanosti i poštovanja prema njemu.
|
|
Poslednje ažurirano ponedeljak, 06 april 2009 02:41 |
