Misao dana

  • Hteli mi to ili ne, ono što nam se u ocu ili majci najmanje sviđa - boravi u nama. I što se više trudili da te nemile osobine i obrasce ponašanja potisnemo i odbacimo oni sve više i snažnije izbijaju na površinu u nama samima.…

    Opširnije...

Kuda idemo?


  • Ko je odgovoran za glad, zagađenje, nasilje i ratove i sve nevolje u svetu? Predsednici i vlade velikih i malih država, političari, crkve, tajne organizacije, sekte? Ne. Svako od nas je lično odgovoran.

    Opširnije...

Izvori vesti

Zdravije - Novo
Naslovna Mozaik zdravijeg Priroda uzvraća udarac

Priroda uzvraća udarac

(2 glasova, ocena 5.00 od 5)
Autor: Borka Blečić*   
sreda, 17 februar 2016 02:00

Celijakija

Nekada je bezglutenska ishrana bila namenjena samo ljudima čiji organizam ne podnosi belančevinu koju u najvećoj meri sadrže pšenica, ječam i raž a danas je ovaj vid ishrane maltene trend, pa nijen na odmet zapitati se otkud sada to...


U periodu kraćem od jedne decenije bezglutenska (gluten free) ishrana je postala trend i kao takva stala rame uz rame sa već etabiliranim alternativnim načinima ishrane: vegetarijanstvom, veganstvom, makrobiotikom i dr. Iako su „gluten-free“ i „lactose-free“ u direktnom „srodstvu“ i svedoče o nesagledivim posledicama koje savremeni način proizvodnje hrane ima po zdravlje ljudi, ipak „gluten-free“ u svakom pogledu odnosi neku vrstu gorke pobede što potvrđuje celijakija, bolest koja govori o dramatičnim posledicama negativnog uticaja glutena na organizam osetljivih. Iako je nepodnošenje laktoze, mlečnog šećera, mnogo učestalija pojava i važnija za zdravlje ljudi svih starosnih grupa, ipak strah od glutena očigledno odnosi pobedu! O čemu se ovde radi i šta se krije iza pojave koja bi se, bez imalo preterivanja, mogla nazvati glutenofobijom?

Davno još, bezglutenska ishrana je bila „rezervisana“ samo za osobe obolele od celijakije, enteropatije koju karakteriše trajna (doživotna) netolerantost organizma na gluten, belančevinu koju u najvećoj meri sadrže pšenica, ječam i raž. Karakteristike ovog oboljenja su, pored oštećenja sluznice tankog creva i čitav spektar kliničkih simptoma koji mogu da budu klasični ali i atipični. I sve to – uz postojanje genetske predispozicije za ovaj autoimuni poremećaj. Tako je bilo ali, očigledno, više nije.

Teško do dijagnoze

Klasični simptomi celijakije su poremećaji koji nastaju kao posledica lošeg varenja odn. loše apsorpcije hrane: dugotrajna dijareja, nadutost, pretakanje u crevima i sl. a takođe i anemija sa svojim standardnim manifestacijama – zamorom i malalaksalošću pri čemu ova vrsta malokrvnosti ne može da se popravi uzimanjem preparata gvožđa. U ovu grupu simptoma spada i gubitak apetita i, sledstveno, gubitak telesne mase, kožne promene u tipu dermatitisa koji liči na psorijazu (ali to nije); sklonost ka krvarenju (usled deficita faktora koji učestvuju u sintezi vitamina K), i pojava tačkastog krvarenja, skrivenih podliva ali i krvarenja iz digestivnog trakta. Nedostatak vitamina D je onaj deo slike celijakije koji je povezan sa pojavom osteoporoze, pri čemu naročito treba obratiti pažnju ne samo na muškarce u bilo kom životnom dobu, već i na žene koje imaju osteoporozu a još nisu ušle u menopauzu. Sa celijakijom se povezuju i poremećaji vida, kokošije slepilo i, posledično, otežano upravljanje i slabija orijentacija motornim vozilom – sve posledica hroničnog deficita vitamina A. Ovakav, klinički potpun, jasan i prepoznatljiv oblik celijakije se, u stvari, retko viđa. Izuzev kod dece, u uzrastu do 3-4 godine, kada se razvija potpun klinički oblik a bolest je prepoznatljiva i golim okom jer dete fizički slabo napreduje, deluje neuhranjeno i poprima „žablji izgled“ sa velikim trbuhom i tankim ekstremitetima – u svim ostalim slučajevima, a to je gotovo 90% slučajeva, simptomi su nejasni i čovek upada u dijagnostički lavirint u kome gubi previše vremena i upravo se to kašnjenje u postavljanju dijagnoze smatra ključnim faktorom koji dramatično povećava rizik od pojave drugih bolesti koje su posledica nelečene celijakije: neurološki problemi, drugi autoimuni poremećaji, uznapredovala osteoporoza pa čak i rak.
Atipični simptomi celijakije mogu da budu: sterilitet koji je posledica poremećene apsorpcije holesterola što dovodi do poremećaja vrednosti polnih hormona kod oba pola; kožne promene kao što su vitiligo, alopecija ili tzv. dermatitis nepoznate etiologije; neurološki poremećaji, a to su senzorna neuropatija organskog porekla koja nastaje kao posledica nedostatka vitamina koji učestvuju u formiranju ovojnice neurona, usporen prenos signala ili trnjenje ruku.

Celijakija je bolest koja se može manifestovati i samo jednim jedinim simptomom što veoma otežava postavljanje dijagnoze do koje se, u stvari, tada dolazi nakon dosta godina lutanja i niza pogrešnih dijagnoza.

Tiha epidemija

Smatra se da je veliki broj ljudi danas postao osetljiv na gluten na nekom nivou, odnosno većina ljudi nema celijakiju već je, u stvari, u većoj ili manjoj meri, intolerantna na gluten. S obzirom da su gluten iz pšenice i šećeri sami po sebi proinflamatorni i pogoršavaju već postojeće hronično inflamatorno stanje – ne čudi pojava ne samo zapaljenja u crevima već i bilo gde u organizmu kod velikog dela populacije. Danas se već uveliko govori o tzv. subkliničkoj celijakiji, odnosno o jednoj nepotpunoj formi ove bolesti koja tiho egzistira a da je nismo svesni. Epidemiološke studije WHO (Svetske zdravstvene organizacije) to potvrđuju: na jednu osobu kod koje je ustanovljena netolerancija na gluten dolazi u proseku 5 osoba kod kojih ta osetljivost postoji ali nije prepoznata (u Srbiji je taj odnos 1:7). Stalno se govori o tihoj, skrivenoj epidemiji intolerancije na pšenične proizvode zbog glutena, pri čemu se zaboravlja da sve žitarice sadrže gluten – čak i one koje se smatraju „bezglutenskim“ – kukuruz, pirinač, heljda, proso. Stvar je u tome što pirinač ili proso imaju gluten, ali gluten u njima ne sadrži glijadin – a to je upravo onaj deo glutena kojeg u nekim žitaricama ima a u nekim nema i on je taj koji izaziva inflamatornu reakciju i imunološki odgovor. Zašto je ovo važno? Zato što sužava prostor za manipulaciju proizvođačima bezglutenske hrane i daje precizniji uvid u sastav kupljenih namirnica onima koji su alergični na protein u kukuruzu, pirinču ili prosu.

Ko je kriv?

Nepodnošenje glutena nije jedini, pa čak ni najozbiljniji problem vezan za pšenicu. Ta „čast“ pripada, u stvari, jednoj posebnoj komponenti u hrani. To je pšenični lektin. Lektini su takođe proteini i nalaze se u različitim namirnicama: voću, povrću, plodovima mora, a naročito u žitaricama, mahunarkama i semenkama biljaka uljarica. Ni želudačna kiselina ni proteolitski enzimi ih ne razgrađuju, što ih praktično čini otpornim na dejstvo naše probave.

Reč lektin dolazi od latinskog izraza koji u prevodu znači „birati“ i to savršeno opisuje sposobnost lektina da se vrlo specifično (birajući) vezuju. Lektine npr. prenose i mikroorganizmi, jer ih koriste za pričvršćivanje na ćelije domaćina.
Biljkama njihovi lektini služe kao neka vrsta primitivnog zaštitnog sistema. Tako lektin pšenice predstavlja deo njenog odbrambenog sistema koji je predviđen za odbranu biljke od njenih prirodnih neprijatelja kao što su gljivice i insekti. Slično tome, ljudski lektin takođe deluje zaštitnički i to kao deo imunog sistema. Ljudski organizam sadrži lektine. Nauka odavno zna za lektine i poznati su joj njihovi razni oblici, različite molekulske težine i druge karakteristike, kao i to da je svim lektinima zajednička njihova sposobnost vezivanja za šećere koji se nalaze na ćelijskim membranama, u čemu i leži njihova moć.

Činjenica da „lepljivi proteini“ (lektini) iz nekih  namirnica izrazito loše deluju na već postojeće upalne procese najuočljivija je kod autoimunih bolesti koštano-zglobnog sistema. Najčešće, ovim bolestima prethodi upala creva koja su, kako se u kliničkim posmatranjima pokazalo, povezana sa intenzivnom ili dugotrajnom potrošnjom pšeničnog lektina (WGA). U makrobiotici, kao izazivači inflamacija naročito u zglobovima, smatraju se i lektini pojedinih biljaka iz porodice Solanaceae, posebno paradajz i krompir.

Nije gluten, nego...

Pšenični glijadin (komponenta glutena) i izo-lektin pšenice (obeležava se skraćenicom WGA) mogu, tvrde naučnici, aktivirati deo imunog sistema koji je uključen u gotovo sve hronične upalne poremećaje, uključujući neurodegenerativne bolesti, upalne bolesti creva, zarazne i autoimune bolesti. Otud česta upozorenja naučnika da se više pažnje posveti ovom lektinu iz pšenice (WGA) kao značajnom prehrambenom faktoru obolevanja koji ometa varenje belančevina, povećava propustljivost creva a u ostatku tela deluje proinflamatorno, imunotoksično, neurotoksično i citotoksično (može indukovati programiranu ćelijsku smrt).

U svojoj knjizi „Opasne žitarice“ („Dangerous grains“) dva američka lekara, Džejms Brali (James Braly) i Ron Hogan (Ron Hoggan) navode oko 192 bolesti i poremećaja za koje smatraju da im je uzrok pšenični lektin, od Adisonove bolesti i reumatoidnog artritisa do bolesti jetre, neuroloških i psihijatrijskih poremećaja. Zapadnjačka ishrana, zasnovana na hibridnim sortama žitarica i proizvodima od njih: hlebu, pahuljicama od žitarica kao omiljenom doručku, testeninama, pecivima i sl. milione ljudi čini bolesnim a da oni toga uopšte nisu svesni. Brali i Hogan su predstavnici prilično radikalnog pristupa ovom problemu a otišli su i korak dalje u odnosu na većinu lekara-teoretičara: na ličnom primeru su dokazali koliko im je odbacivanje pšeničnih proizvoda popravilo zdravstveno stanje.

Nekom lek, nekom otrov

Mnoge alergijske reakcije na hranu su zapravo reakcije imunog sistema na lektine u hrani. Naše lično, individualno nasleđe određuje u kojoj meri lektini iz namirnica utiču na nas, jer svako u krvotoku ima antitela na različite prehrambene lektine. Otud čuvena izreka o tome da ona hrana koja je za jednu osobu lek – ta ista hrana za drugu osobu je otrov. Jednostavno, radi se o lektinima u namirnicama koji različito deluju na svakoga od nas.

Nakon svega ovoga, pitanje je jasno i nedvosmisleno: možemo li danas uživati npr. u jednostavnom pšeničnom hlebu bez straha od bolesti? Treba li se odreći žitarica kao što su ječam ili raž? Prvo biste morali biti sigurni da ste preosetljivi na gluten. To možete utvrditi na manje ili više pouzdan način. Onaj koji je manje pouzdan podrazumeva da proverite da li imate neki od sledećih simptoma: hroničan umor, česte dijareje, opstipaciju, osteoporozu, česte probleme sa zubima naročito sa gleđi, nesanice, anemiju, probleme sa crevima kao što su nadimanja, divertikulitis i sl,  česte bezrazložne mučnine, neplodnost, depresiju. Pouzdaniji način, ipak, podrazumeva da se neko vreme odreknete pšenice, raži i ječma i to će vam, bolje nego bilo koji dijagnostički metod, pokazati kako vaš organizam reaguje na gluten uopšte. Ako se budete osećali znatno bolje – to znači da ste već razvili intoleranciju i da je bolje da nastavite i dalje bez pšenice.
Dakle, ukoliko test, dijagnostički metod ili apstinencija od glutena u periodu ne kraćem od 60 dana pokažu da ste (pre)osetljivi na gluten, jedini pametan izbor za vas je da tu činjenicu prihvatite sportski i učinite isto što i naš proslavljeni Novak. Čovek ionako ne živi samo da bi jeo.  
Ukoliko rezultat testa ili apstinenskog perioda nisu tako očigledni, onda ni vaša osetljivost na gluten nije izražena.

Za bezobrazluk nema izvinjenja

Pšeničnog lektina najviše ima u integralnom pšeničnom zrnu. Ali, ne bilo kom! Kroz stotine i stotine godina selektivnog uzgoja, pšenica je sadržavala sve veće količine proteina a proporcionalno tome povećavala se i koncentracija ovog (WGA) lektina u zrnu. Došli smo do toga da je pšenica danas energetski neuravnotežena, a odnos polisaharida i belančevina u njoj veoma se razlikuje od onog koji je postojao u pšenici kojom je npr. Hipokrat lečio rak dojke. Kroz bolesti od kojih patimo zbog ove pohlepe za većim prinosom, za profitom, priroda nam, kao bumerang, vraća nenaučenu lekciju.
Nekada lekovita, pšenica je prestala biti blagotvorna biljka i postala je izvor bolesti: što više koristimo savremene, hibridne sorte -  to su veći izgledi da će nam škoditi.

Slučaj Đoković – dr Četojević

Ništa toliko ne privlači pažnju kao ono što se dešava u životima bogatih i slavnih. Kada je naš proslavljeni Novak Đoković gotovo kolabirao na Australian openu 2010. godine tako što je upao u tešku krizu koja se pripisivala astmi, da bi zatim taj najcrnji trenutak u njegovoj karijeri postao, u stvari, najsretniji – dr Četojević je konstatovao da se radi o alergiji na gluten - usledila je radikalna promena načina ishrane i prelazak na bezglutensku ishranu. Od tada, Novak kao da ne silazi sa pobedničkog trona!

* klasični homeopata i savetnica za uravnoteženu ishranu

Dodatni info



Ostali članci u rubrici:

Poslednje ažurirano petak, 19 februar 2016 00:46
 

Dodaj komentar

Poštovani ljubitelji zdravijeg, ali i svi drugi koji ste kročili u svet Zdravijeg..., SVI VAŠI KOMENTARI biće dragoceni za nas, pa čak i kada u njima bude onih poruka koje nećemo moći da objavimo na sajtu... - A to su poruke koje su uvredljive na bilo koji od uobičajeno nekonvencionalnih načina... - Potom, u komentarima neće biti mesta za pretnje, vulgarnosti bilo kog tipa, klevete i slično. - Nećemo objavljivati ni komentare koji predstavljaju otvoreno ili skriveno (samo)reklamerstvo. - Iz komentara ćemo odstranjivati lične podatke (brojeve telefona, e-mail, kućne adrese itd.). - Molimo da u komentarima upotrebljavate neki od sledećih južnoslovenskih jezika: srpski, hrvatski, bosanski ili crnogorski. - Zadržavamo pravo da ne obrazlažemo razloge za neobjavljivanje poruka (komentara).


Sigurnosni kod
Osveži