Misao dana

  • Hteli mi to ili ne, ono što nam se u ocu ili majci najmanje sviđa - boravi u nama. I što se više trudili da te nemile osobine i obrasce ponašanja potisnemo i odbacimo oni sve više i snažnije izbijaju na površinu u nama samima.…

    Opširnije...

Kuda idemo?


  • Ko je odgovoran za glad, zagađenje, nasilje i ratove i sve nevolje u svetu? Predsednici i vlade velikih i malih država, političari, crkve, tajne organizacije, sekte? Ne. Svako od nas je lično odgovoran.

    Opširnije...

Izvori vesti

Zdravije - Novo
Naslovna Mozaik zdravijeg Ključ je u apsolutnom poverenju

Ključ je u apsolutnom poverenju

(1 glas, ocena 5.00 od 5)
Autor: Marija Pete*   
četvrtak, 25 februar 2016 02:00

strah

Isus je rekao da dokle god ne postanemo kao malo dete, ne možemo ući u carstvo božije. Kada se igra, dete nema nikakve želje. Ono je prosto prisutno i prepušteno sadašnjosti. Čim počnemo da ,,odrastamo”, otvara se kutija ambicija i time prosto počinjemo da se udaljavamo od sebe...

Ljudski um je u principu beskonačan. U smislu da može slobodno da luta kroz svet misli i u njemu ne nailazi na limite koje ne može da prekorači. Beskonačni um običnog čoveka je, međutim, još uvek podložan sputavanjima samskara (mentalnih impresija i uslovljenosti) i ne osvešćuje sopstvenu beskonačnost.
Beskonačna inteligencija (Bog, stvarnost, realnost, „jestost“ -  bivanje u stanju koje jeste) je ona koja prethodi egzistenciji i koja dolazi u (svaku) manifestaciju (bivanje), kroz svoj urođeni kapacititet da bude prisutna u svemu.

U nepoznato se ne sumnja

Koliko god ovi termini zvučali apstraktno, kada se nađemo u stanju meditacije, tj. zaustavljeni u sadašnjosti i stopljenosti sa Izvorom – tada ih spoznajemo bez reči, kroz direktno iskustvo.

Logički um nema ovu mogućnost, jer su mu ova vrata - zatvorena. Oni koji se tako trude, samo se troše. Kada nešto slušamo samo razumom, čujemo tek malim delom svog bića. Kada slušamo preko osećanja, aktivan je drugi deo bića, ali to opet nije celina.

Najdublja, najizvornija dimenzija slušanja je potpuna predaja. Drugi naziv za ovu dimenziju slušanja zove se: poverenje.
Da bismo lakše razumeli zašto je bitno poverenje, tj. povezivanje sa esencijom, uporno i dosledno, osvrnućemo se na neke aspekte vere.
Metod razuma je sumnja. Metod osećanja su ljubav i simpatija. Metog integrisanog bića su vera i poverenje.
Sumnja je tu (i opravdana je) samo kada je povezana sa poznatim. Dok je na putovanju ka nepoznatom - potpuno bespredmetna. Tada dolazi do gubljenja dvojnosti, na toj frekvenciji se rastapamo u jednom.

Verovanje je često proizvod logičkog uma. A on, naš racio, ne zna za najveće dubine.
Nasuprot tome, kada smo u poverenju, otvaramo se, cvetamo i život nas nagrađuje unutrašnjim spokojem (dešavaju se takozvani sinhroniciteti). Kad smo u sumnji, vrata se, kao što smo rekli, zatvaraju.

A gde je Bog?

Ošo (Chandra Mohan Jain, tj. Osho Sri Rajneesh, 1931-90.) lepo objašnjava prirodu ega i smrti ega u svojoj „Vrhovnoj alhemiji“. A sve u cilju istinskog rasta i razvoja čoveka ka beskonačnosti. U cilju prestanka okretanja ka spoljašnjim objektima sigurnosti, preko nalažanja unutrašnjeg (stuba) oslonca.

Ovde se ne misli samo na snagu volje, već na pravu rešenost, hrabrost i ambiciju za postizanje unutrašnje transformacije. Često, jednu iluziju supstituišemo drugom i mislimo kako smo se promenili, da smo drugačiji. A ustvari je to samo fasada okrečena drugom bojom.
Ima jedna zanimljiva priča između učenika i Babe, koja priča o opasnosti u vezanosti ega, na svakom koraku.
,,Za vreme razgovora Baba je učeniku postavio pitanje, „Gde je Bog? “ Odgovorio je: „Bog je u svakome i svemu – u svakoj trunčici prašine.“ Baba je nastavio, „Ovo nije puko knjiško znanje? Je li to tvoje iskustvo? Ako nemaš iskustvo, beskorisno je da tako nešto izjavljuješ. “
Ako vam je zaista stalo do istine, pokušajte da s ljubavlju meditirate na obličje božanskog, i to po svom izboru. Ili, svim srcem pamtite ime Boga (svog apsoluta).

Pre nego što se otkrije ‘stvarno viđenje’, čovek stiče brojna iskustva na putu. Ako ih ne vrednuje ispravno, ova iskustva postaju vrlo zavodljiva i varljiva. Ako neko počne da se ponosi zato što je leteo u snu, koliko će tek ponosa pothraniti iskustva na putu? Čovek treba da bude veoma pažljiv prema varljivoj prirodi ega, koji se sve više i više trudi da održi svoju odvojenost.

Da ne ostanemo zarobljeni

Jedno je sigurno – što više pažnje i važnosti pridajete ovakvim iskustvima, tj. više hranite ego, bivate sve više zarobljeni. Ne treba juriti za iskustvima, već treba ostati postojan u ljubavi prema Bogu. Vrata koja ostaju zatvorena, jedino nas same lišavaju iskustava i rasta, nikog drugog. I uvek mi sami znamo najbolje šta je naša istina, ovde i sada.

Desiće vam se razni lomovi na putu izlaženja iz ljuske, ali tako izgleda brušenje dijamanta. To znači izlazak iz zone sigurnosti, direktno suočavanje sa strahovima i slabostima. Bez tapasa, upornosti, disciplinovanosti i korisnog bola nema ni pucanja ljuske. Ljuska semenke mora da se slomi, ili da se razloži, nestane. Samo na taj način drvo počinje da živi. Semenka može da nestane samo ispunjena dubokim poverenjem. Drvo joj je nepoznato i ona ga nikad neće sresti.

S druga strane, ta ista semenka može večno ostati zarobljena u strahu – strahu od smrti. Na kraju će svejedno nestati, ali nepreporođeno. Kada semenka umre svesno, ona se u stvari rađa, ali u mnogo bogatijem smislu.

Redovnim praktikovanjem svesnog kretanja i zaustavljanja: svesnog disanja, svesnog hodanja, svesnog jedenja, svesnog vežbanja, meditiranja – spajaju se sve naše podeljenosti. Svesnost nas centrira, integriše. Otključava nam vrata ka istini, našoj jedinoj realnosti – u kojoj se širi polje mogućnosti i gde zapravo spoznajemo svetlost. Kada svetlost dođe, tada nestaje mrak, i ništa više s njim ne moramo da radimo, jer – on prosto više nije tu.

Mržnja kao odsustvo ljubavi

Mržnja ne postoji, ona je samo odsustvo ljubavi. Bes nije stvaran, on je samo odsustvo saosećajnosti. Neznanje nije stvarno, ono je samo odsustvo svetlosti.

Svetlost je znanje. Istina. Tada smo ono što jesmo – Ljubav!
,,Prestanak uzroka svih akcija je invokacija”, Osho

* autorka je instruktorka joge joga kluba "Lotos"

Dodatni info



Ostali članci u rubrici:

Poslednje ažurirano sreda, 24 februar 2016 11:31
 

Dodaj komentar

Poštovani ljubitelji zdravijeg, ali i svi drugi koji ste kročili u svet Zdravijeg..., SVI VAŠI KOMENTARI biće dragoceni za nas, pa čak i kada u njima bude onih poruka koje nećemo moći da objavimo na sajtu... - A to su poruke koje su uvredljive na bilo koji od uobičajeno nekonvencionalnih načina... - Potom, u komentarima neće biti mesta za pretnje, vulgarnosti bilo kog tipa, klevete i slično. - Nećemo objavljivati ni komentare koji predstavljaju otvoreno ili skriveno (samo)reklamerstvo. - Iz komentara ćemo odstranjivati lične podatke (brojeve telefona, e-mail, kućne adrese itd.). - Molimo da u komentarima upotrebljavate neki od sledećih južnoslovenskih jezika: srpski, hrvatski, bosanski ili crnogorski. - Zadržavamo pravo da ne obrazlažemo razloge za neobjavljivanje poruka (komentara).


Sigurnosni kod
Osveži

Share/Save/Bookmark