Nedavno se u jednom dnevnom listu pojavila informacija da nas nadzire 20000 sigurnosnih kamera. Sve se snima, pa hajde, usudi se onda da uradiš nešto što ne treba! A nekih mesec-dva pre toga u novinama se pojavila vest da se jedan mladić koji je razbio validator bus plus kartica sam prijavio policiji nakon što se snimak sigurnosnih kamera iz tramvaja, ne zna se kako, pojavio na internetu. I u nekoliko drugih slučajeva snimci sigurnosnih kamera pomogli su da se nađu prekršioci.

Da je spoljašnji nadzor je u današnjem svetu često neophodan, teško se može poreći. Ali, ko će nas čuvati od loših stvari, ko će nas čuvati jedne od drugih tamo gde nas niko ne gleda?

Postoji samo jedna stvar koja to može da učini, a to je savest - unutrašnji glas koji nas podseća šta je vrhunsko dobro i najviša istina. Taj glas možemo čuti jedino ako to sami želimo, jedino ako sami tome težimo, jedino ako se za to molimo i jedino ako svesno i namerno ne gušimo svoju savest u ime lažnih vrednosti materijalizmom hipnotisanog sveta.

Jedan sufi učitelj jednom je rekao svojim učenicima: “Uhvatite neku pticu, ubijte je negde gde niko ne gleda, pa mi je donesite”. Nije prošlo dugo, a svi učenici su doneli mrtve ptice – svi osim jednog. “Zašto nisi uradio to što sam tražio tebe?” pitao ga je učitelj. “Nisam mogao – jer Bog svuda gleda”, odgovorio je učenik, na ogromno zadovoljstvo i ponos svoga učitelja.

Goran Bojić
www.biserimudrosti.com