Veliki broj ljudi živi po automatizmu i inerciji. Bori se za opstanak i preživljavanje i retko ili samo površno se može zamisliti o svrsi svog života. Drugima pak izgleda da tu i nema neke svrhe, pa se olako predaju svemu što ih snađe...

Na kraju, kada mladost i životna energija nepovratno odu, i jedni i drugi se osećaju kao žrtve i smatraju da su se olako i neodgovorno odnosili prema sopstvenom životu. U jevrejskoj kulturi se smatra da svaki čovek ima svoju misiju, neki posebni zadatak zbog koga se rodio i koji je dužan da ispuni. Takođe, svako raspolaže i određenim talentima, i najveći greh koji neko može da učini prema Bogu, po jevrejskom verovanju, jeste da te svoje talente ne upotrebi.

Uopšteno gledano, kao što to govori i Dostojevski, “Ljudski razum ne može odgonetnuti zagonetku sveta i rešiti problem života”. Sveukupno postojanje i život možda i nemaju nekog smisla i cilja, ali jedno je sasvim sigurno: sopstvenom životu mi sami moramo dati neki smisao. Koja je to naša lična misija, kojim mi to talentima raspolažemo i kako ćemo ih sve ispoljiti? Kuda plovi naš brod? Šta hoćemo da ostvarimo u ovom životu?

Mnogi ljudi se plaše da o tome i razmišnjaju, nesvesno se držeći jedne japanske izreke: “Ako pogodim cilj - promašiću sve ostalo”. Oni se radije prepuštaju da ih život nosi sam od sebe, često naivno verujući u čuda i nemoguće fantazije, umesto da jasno odrede svoje ciljeve i uzmu volan života u sopstvene ruke.

U principu, što je čovek u težoj situaciji i u većoj krizi, on će više verovati u čuda i brze promene, umesto da realno sagleda svoju situaciju, odredi ciljeve i preduzme strategiju korak po korak, u pravcu kretanja ka zacrtanom cilju. Gužve na šalterima kod uplate za “Loto”, vračare i šarlatani svih vrsta, multi leveli, porodična iseljavanja u prekookeanske pustinje, bankarski krediti (“uđeš, izađeš i gotovo”) i druge slične pojave samo su indikator opšteg stanja duha i nivoa duševnog zdravnja širih slojeva.  

Ako želimo da prestanemo da živimo po balkanskom fatalističkom obrascu “sve puste neminovnosti”, koga je dešifrovao naš nobelovac Ivo Andrić,  a iz koga proističe samo impotencija i predaja, onda je potrebno da se svesno i realno presaberemo i pozicioniramo. Na prvom mestu, treba da umemo da mislimo i da  dobro procenimo šta možemo, a zatim da jasno preciziramo i odlučimo šta hoćemo.

Na osnovu toga treba da napravimo godišnji, mesečni i nedeljni plan, a onda da počnemo da  živimo i radimo u skladu sa time, kultivišući pri tome i samodisciplinu. Tada će naša životna energija poteći u pozitivnom smeru, dobiće jedan fokus ili kanal i počeće da se na zdrav i produktivan način ispoljava.

Ako to ne uradimo, onda ćemo rukovođenje sopstvenim životom prepustiti tim nesvesnim željama i fantazijama iz naše podsvesti, živećemo od danas do sutra, bez cilja i plana, a životna energija će se kretati haotično i često biti blokirana, kada će se ispoljavati destruktivno i sve više uništavati i zagorčavati život samog vlasnika.    

Dodatni info