Povišeni krvni pritisak je jedan od najrasprostranjenijih poremećaja zdravlja moderne civilizacije. Jedan od njegovih uzroka je nepravilna ishrana, pre svega konzumiranje industrijske hrane koja u sebi sadrži sve više otrova - od pojačivača ukusa i veštačkih aroma, preko zasićenih masnih kiselina, rafinisanog ulja i margarina, pa do ostataka pesticida, herbicida, fungicida, anabolika, antibiotika itd. A tu su i drugi brojni faktori... Loše navike vezane za način života i ophođenje prema životu isto tako doprinose povišenju krvnog pritiska kao i genetska predispozicija. Mnogea nerazrešena pitanja  koja u sebi nosimo transgeneracijski isto tako igraju veoma važnu ulogu u pojavi visokog pritiska. Ona su često uzrok mnogih konflikata i vrlo često se ispoljavaju na polju partnerstva. Iako se s konfliktom gotovo svakodnevno susrećemo, na njega vrlo često gledamo kao na nešto ometajuće i negativno, pokušavamo da ga ignorišemo, zaobiđemo ili izbegnemo. Ali što više se izbegava spoljni konflikt, tim više narasta onaj unutrašnji, koji vremenom prouzrokuje i povišeni krvni pritisak. Koliko god ponekad bio izlišan i apsurdan, konflikt je često neminovan, neizbežan. On je sastavni deo našeg života i njegove uzroke i rešenja nećemo moći pronaći nigde izvan nas, nego duboko u nama. Da bi nam to bilo jasnije, pogledajmo još jednom dinamiku partnerskih odnosa sa stanovišta poretka ljubavi. Kada muškarac zavoli ženu i žena zavoli muškarca, koga oni zapravo vole? Šta je to čarobno što ih je privuklo i navelo da se zavole?

Pojednostavljeno rečeno, poput nevidljivih magneta privukla su se dva sistema, dva porodična sistema koji u dubini imaju mnogo sličnosti. Sličnosti kako u onom lepom, tako i u onome što nije nimalo delikatno, onome sa čime ne bismo baš rado da se suočimo, jer tako je bolno i traumatično, sa svojim dubokim korenima u dalekoj, često transgeneracijskoj prošlosti. Kada prođe vreme zaljubljenosti u kojem preovladava slepa ljubav, koja ne dozvoljava čak ni da vidimo voljenu osobu, a kamoli da se s njom suočimo, na površinu počinju da izbijaju prve netrpeljivosti i postaju sve jače. A šta nam kod voljene osobe zapravo najviše smeta? Naše sopstvene tamne mrlje, uglavnom nasleđene, ali takođe vrlo često potvrđene nametnutom ili „naučenom“ strukturom ponašanja u našem sadašnjem životu.

Svako partnerstvo, a pre svega ljubavno partnerstvo, predstavlja veliku šansu i mogućnost. Mogućnost da uz pomoć voljene osobe dotaknemo one sfere koje dotad nikako nismo bili u stanju ni da pogledamo, kamoli da se s njima sučelimo.Konfliktna situacija nam omogućava suočavanje ne samo s onim s kim smo u konfliktu, nego i s nama samima, sa tamnim, tajnim stranama vlastitog bića koje nam se, kao ogledalo, kezi kroz prisutnost osobe sa kojom smo se sukobili. Dakle, reč je o nečemu što suštinski ne pripada samo onome s kim smo u konfliktu. To još slikovitije i jače dolazi do izražaja ako voljenu osobu – zato što je drugačija – u trenucima konflikta vidimo kao nekoga ko može da nas ugrozi, čak kao neprijatelja. Nijednog trenutka ne treba zaboraviti da je pred nama neko s kim smo u dubini duše vezani velikom ljubavlju. Voljenu osobu treba spoznati takvu kakva jeste, sa svim tananim elementima njene različitosti, napuštajući ideju da od nje pravimo nekoga nalik nama, ili da je oblikujemo prema svojoj predstavi kako treba da izgleda voljeno biće. A najčešće radimo upravo to, umesto da joj dozvolimo da bude drugačija i da na toj različitosti obostrano, zajednički rastemo. 

Jer ako joj dozvolite da bude drugačija, ujedno joj otvarate mogućnost da se i ona na isti način odnosi prema vama, istovremeno doprinoseći uzajamnom oslobađanju od iracionalnog straha zbog ugroženosti, koji se javlja u trenucima konflikta. Jer kada je voljena osoba uverena da sme da bude različita, više nema potrebe da se bori za tu različitost. Onda možete da se pogledate u oči i oboje otkrijete i sličnosti i razlike koje vas spajaju, dozvoljavajući sebi da upravo na osnovu te različitosti zajedno rastete. 

Za taj rast bitan je isto tako i način na koji se ophodimo prema sebi i svojoj okolini, šta i gde kupujemo, kako se odevamo, vodimo li pri tome računa samo o trenutnoj modi i ceni, pa na sebe tovarimo sintetičke otrove, ili nam je bitno da je, na primer, pamuk od kojeg je napravljena naša odeća uzgajan bez pesticida, insekticida i drugih otrova; čime se peremo, kakvim kremama se mažemo (ako se mažemo kremom proizvedenom u laboratoriji bilo koje konvencionalne kozmetičke kuće, znamo li da se zapravo mažemo naftom koja nam zatvara pore i stvara zavisnost?); odakle potiče hrana koju unosimo u svoj organizam, da li je opterećena otrovima tzv. modernog načina proizvodnje, ili je uzgajana prirodno i bez otrova; kako se ophodimo prema medijima, gutamo li sve što nam serviraju radio, televizija i novinske redakcije, ili bar povremeno svesno isključimo tu kutiju, bez želje da saznamo koliko toga lošeg se zbiva u svetu; kakve filmove i pozorišne predstave gledamo, koju muziku slušamo, s kim se družimo, koliko vremena kvalitetno provodimo sa svojim najbližima, u oazi i na izvorištu naše snage, u porodici; šta govorimo, o čemu razmišljamo, šta mislimo, koliko ljubavi ima u činu našeg delanja i ophođenja prema drugima...

Uvek treba sagledati šansu trenutka u kojem se nalazimo, iskoristiti u tom kontekstu da to što nam smeta ne diže pritisak, nego da sagledamo uzroke smetanja, te uzroke integrišemo, a sa njihovom integracijom dozvolimo, tj. omogućimo sebi željeni pomak napred.

Ako se npr. pojede tzv. riblji štapić ili panirana piletina, tj. panirano povrće ili voće u rafinisanom ulju, to ne samo da je samo po sebi štetno po organizam, već izaziva blokadu enzima neophodnih za varenje hrane, tako da je i do dvanaest sati nakon unošenja takve hrane u organizam sve ostalo što pojedemo isto tako gotovo neupotrebljivo. Iako nam je stomak već pun, mi imamo osećanje gladi i pokušavamo da je utolimo daljim konzumiranjem hrane ili pak industrijskih slatkiša i grickalica.

To dovodi do gojaznosti i rasta stomaka, što vremenom prouzrokuje povišeni krvni pritisak. U prilog tome ide i preterano konzumiranje mesa, mesnih i mlečnih proizvoda, soli, alkohola, duvana i droge, kao i manjak kretanja i fizičke aktivnosti i obilje stresnih situacija u svakodnevnom životu, kako na poslu tako i u privatnom životu.

* autor je sertifikovani terapeut Porodičnog rasporeda (Poretka Ljubavi)

Dodatni info