...reče pre neki dan jedna dama, u razgovoru o organskoj hrani, pa nastavi: „Čak ni Japancima, Nemcima, nikome. Priča o organskoj proizvodnji i o proizvodima je čista farsa, za punjenje nečijih džepova. Čim to zavisi od ljudske svesti, a i Vi i ja znamo kakva je ona danas, to se pretvara u podmićivanje inspektora, kontrolora itd. Prema tome, ko će da veruje da u kesi na kojoj stoji da je organsko, stvarno baš taj kvalitet?“

Ne bih vas dalje opterećivao sličnim mislima dotične dame. One su tu da bi pokazale, a već jesu, jedan skeptičan pogled ljudi na organsku proizvodnju i proizvode. Nije ova dama jedina. Ali je zanimljiva, jer je nakon ovog, usledio mnogo zanimljiviji monolog, posvećen proizvodu koji ona plasira na tržište, a koji je nasušna prehrambena namirnica „koja detoksikuje naš organizam. Pouzdano“. (Sic!).

„I šta god pojedete, kakva god bila ta hrana, dovoljno je da posle toga pojedete naš .... i Vi ćete se očistiti od tih otrova“, rekla je.
Ne, nije važno koji je to proizvod. Makar ne za ovaj tekst. Iako znam da vas zanima. Reći ću vam da je reč o veoma reklamiranom proizvodu. Tek toliko. Ovde je mnogo važnije koliko je ona s jedne strane s lakoćom presekla tanku žicu poverenja u organsko, da bi s druge strane pokušala da udesetostruči žicu poverenja u sopstveni proizvod.

I time me podsetila na onog nesretnog Amerikanca što prodajući svoju energetsku metodu šeta po bini sa flašicom koka-kole i tvrdi da možete da pijete i jedete šta god hoćete, ako u svakodnevnom životu primenjujete njegovu metodu.

I njoj je priča o organskom potrebna za promociju. Pa je jasno zašto širi takav skepticizam prema organskom, jer njen proizvod nema tu oznaku.

U odnosu prema organskom, naročito pojedinačnom, pade mi na pamet priča svetogorskog monaha Pajsija, koju ovde prenosim u celosti:

“Iz iskustva znam da su ljudi podeljeni u dve kategorije. Prvi podsećaju na muve. Glavna osobina muve je da nju privlači nečistoća. Kada se muva nađe u bašti punoj cveća prekrasnog mirisa, ona ga neće ni primetiti. Zaustaviće se na nekoj nečistoći koju nađe i u smradu će se osećati sasvim ugodno. Ako bi muva mogla da govori, a vi zatražili da vam u bašti pokaže ružu, odgovorila bi: 'Ja uopšte ne znam kako ruža izgleda. Znam samo da pronađem đubre i blato.' Postoje ljudi koji podsećaju na muve. Oni su navikli da misle negativno i u životu uvek traže loše strane, nipodaštavajući i odbijajući prisustvo dobra. Druga kategorija ljudi su oni koji podsećaju na pčele, čija je osobina da uvek tragaju za nečim slatkim i prijatnim da bi na njega sletela. Kada bi se pčela našla u sobi punoj nečistoće sa komadom bombone u uglu, zanemarila bi svu nečistoću i sletela bi na bombonu. Kada biste od pčele tražili da vam pokaže gde se nalazi baštensko đubre, odgovorila bi : 'Ne znam. Mogu ti reći samo gde se nalaze slast, med i šećer.' Ona zna samo za dobre stvari u životu, dok su joj one rđave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari“.

Izgleda da sam ja u ovoj podeli pčelica. Jer u organskoj proizvodnji vidim onaj cvet na koji želim da sletim i skupim svoj nektar.

I ne tražim nečistoću po svaku cenu u svemu, pa kažem sebi: dobro, možda i ima onih koji manipulišu. Ali, nisu svi takvi. Čak ni ovde. A nekamoli u Japanu i Nemačkoj.

U to ime,

Živeli!

G.K.

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli