Eh, kad bi sve bilo tako lako dijagnostikovati kao što neki misle... Ne bi terapeuti godinama, decenijama čak, proučavali dijagnostičke metode, kako one tradicionalne, tako i savremene...

Da na licu baš sve može da piše, kao što veruju neki, ne bi bili tako cenjeni npr. pulsni dijagnostičari, iz kruga ajurvedskog znanja, koji za samo nekoliko minuta držanja vaše ruke u svojoj (naizgled istovetno ručnom merenju pulsa u savremenoj medicini), mogu da vas „skeniraju“ i da vam kažu ne samo od čega bolujete, i kojim će se putem razvijati vaši zdravstveni problemi, nego i kako da na taj put ni ne krenete, nego da se okrenete, pa da idete u sasvim drugom životnom smeru, pa i pravcu, što da ne.

Pa tako i kod naše glavne teme (broja) - anemije...

Zalud onom kome fali hemoglobin, tj. gvožđe, da guta tablete, sirupe, i šta sve već neće smisliti da „olakšaju“ put do nedostajućeg minerala, ako nastavi da ide istim putem, da ništa ne menja u navikama, pa tako i u načinu razmišljanja.
Dakle, da se vratimo mi pomenutoj bledunjavosti, koja bi svašta i ništa mogla da znači.
Svašta u smislu bolesti. Ništa u pogledu zdravlja.

Jer, niti je najzdraviji onaj koji je najrumeniji (naprotiv!), niti je najbolesniji onaj koji ima najsvetliji ten.
Pa kako onda da na vreme spoznamo da imamo npr. anemiju, reći će neki, ako nam drugi ne kažu da smo ubledeli?!
Lako, poprilično, dobaciće im drugi, iskusniji, koji su i sami prošli kroz ovo nimalo prijatno zdravstveno iskustvo, pa će nabrojati i ostale simptome: umor, osećaj slabosti, glavobolja, razdražljivost, lupanje srca, iscrpljenost, nedostatak koncentracije, smanjena otpornost, sklonost ka infekcijama...

Uh!, zabrinuće se gotovo svako. I otići lekaru.
Lekari zapadne medicine će uglavnom, makar kada je reč o najčešćoj, tzv. hipohromnoj anemiji, za vaše probleme sa ovom bolešću okriviti pre svega nepravilnu ishranu, i preporučiti vam kako da se hranite.

Evo jedne takve, lekarske preporuke: „Korisno je izbegavanje kombinovanja namirnica bogatih gvožđem sa mlekom i mlečnim proizvodima. Najbolje je da svaki obrok sadrži ribu, meso ili živinsko meso...“
Obratite pažnju na to da se savetuje da SVAKI OBROK SADRŽI MESO.

Zašto da (svaki) obrok sadrži meso, kad se već odavno zna da gvožđa ima sasvim dovoljno u biljkama, a da se sa mesom u organizam unosi potpuno nepotrebna količina hormona, antibiotika, toksina itd. koja će dodatno opteretiti organizam?
„Ukoliko unos gvožđa putem hrane nije dovoljan, kao i kada su potrebe povećane, mogu se, po savetu lekara, uzeti suplementi i to najbolje između obroka na prazan stomak“, nastaviće da vas savetuje lekar. Sic!

Znamo kako i ovo ide... Teški preparati na prazan stomak i – ode stomak! Tj. sluzokoža želuca. A sve to uz vrlo sumnjive efekte istog preparata, čije gvožđe organizam neretko ni ne usvaja kako treba. Ali, ko da brine za to, kada se ovom logikom pune džepovi proizvođača i njihovih komercijalista.
Pa još kad se dodaju i trovanje prevelikim unosom gvožđa...
Kuda onda, mili moji? Kojim putem?

Ne treba mnogo mudrosti kako bi se shvatilo da naš zec izlečenja leži u grmu korenitih promena načina života (o tome više u našoj temi broja), tj. da je svako parcijalno rešenje ovde i nedovoljno i – privremeno!
Dakle, uzmite sudbinu tj. svoje milo zdravlje, u svoje sopstvene mile ruke i... menjajte se!    

U to ime,

Živeli!

G.K.

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli