U našoj zemlji postoji na hiljade ljudi koji su sledbenici savremenih makrobiotičkih učitelja, pre svega Mičioa Kušija i Žorža Osave. Oni, naravno, nisu svi bogataši. I snalaze se kako znaju i umeju, da za ono što nalaze u njihovim knjigama i udžbenicima njihovih učenika, a sebi ne mogu da priušte, nalaze odgovarajuće zamene...

A takvih zamena je, iz domaćih izvora, poprilično mnogo. Na grani, na cvetnim proplancima, u šumarcima, na vašim omiljenim izletištima. I čekaju na vas.
Teoretičari i instruktori makrobiotike vole reći da ne postoje jedinstveni makrobitoički recepti za ceo svet. Da svaka posebna životna sredina ima svoju posebnu – makrobiotiku. I svoje posebne namirnice. I svoje specifične recepte, bazirane na domaćim namirnicama.

Ali da zato postoje jedinstveni principi: izbalansiranost u ishrani, holistički pristup, korišćenje integralnih namirnica, čistoća i kvalitet hrane...
I postoje sugestije o adekvatnim dodacima domaćoj, sezonskoj hrani, koje će obogatiti sadržaj makrobiotičke kuhinje (alge, sosovi, paste itd). Ali, kao što je poznato, istovremeno u makrobiotici ne postoje zabrane, ne postoji krutost. Kaže se: makrobiotika ništa ne zabranjuje, već samo daje instrukcije.
Zašto onda ljudi kažu: makrobiotika je komplikovana, makrobiotika je preskupa?

Najčešće zato što je nisu ni proučili, nego su se, sa minimalnim informacijama. zaputili u prodavnice zdravije hrane, i na policama gde stoje makrobiotičke japanske namirnice videli – visoke cene. A nikog nije bilo da im kaže – ne morate baš sve to da kupite, da biste se hranili makrobiotički!!! Nikog nije bilo da im šapne da makrobiotika nije – japanska. Nego da je mnogo ranije bila i naša.

Dakle, to da sa makrobiotikom počnete tako što ćete poverovati prodavcu u prodavnici zdravije hrane nije baš najpametniji izbor.

Pametnije je da se – i nakon silnih pročitanih knjiga - ode na makar jednu makrobiotičku radionicu kuvanja, kod nekog stvarnog znalca iz te oblasti, gde se dobijaju ne samo valjane instrukcije kako se pravi sopstveno, domaće sojino mleko, tofu i seitan (ništa komplikovanije od specijaliteta kod nas veoma popularnog svinjokolja, verujte!), već i kako ono što nam na prvi pogled izgleda skupo može postati mnogo, mnogo jeftinije.

Znanje je novac, to znamo i iz drugih domena života.

Uz malo više vremena provedenog u kuhinji, mnogo manje vremena ćemo provoditi u čekaonicama i ordinacijama domova zdravlja i kliničkim centrima.
Uz malo više vremena provedenog u čitanju makrobiotičke literature, mnogo manje vremena ćemo izgubiti gledajući beskorisne, štaviše štetne po zdravlje TV programe.
Mada za sebe ne mogu reći da sam dosledni sledbenik Kušija i Osave, iskreni sam poštovalac njihovog učenja i u svom životu negujem veliki broj principa koje preporučuju oni i njihovi učenici, a imam i mnogo prijatelja koji to jesu, i koji svedoče o svom pozitivnom iskustvu sa ovim životnim izborom.

I svakome ko izabere makrobiotiku ću reći da je na pravom putu, ukoliko je dosledno primenjuje, i ukoliko se ne ograničava samo na makrobiotičku ishranu, nego u svakodnevnom životu – živi makrobiotički!

A to je vrlo prirodno, holistički, vrlo zdravo! Samo hrabro, makrobiotički - napred!

U to ime,

Živeli!

G.K.

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli