Ako se sećate, već smo se dogovorili da ni u čemu ne treba preterivati. Pa ni u proglašavanju sebe ili nekoga - zavisnim. Treba imati meru i u merenju.
Treba osvestiti to kada, zbog nečega ili nekoga, osećamo neku teskobu ili pritisak, ili napetost, nervozu - ako nečega ili nekoga trenutno nema...

Naravno, nameće se i pitanje da li je to što smo npr. trenutno napeti rezultat činjenice da više nemamo nijednu cigaretu, a pušač smo, ili smo napeti zbog nekog dubljeg problema, koji se samo pojačava zavisnošću od cigareta?

Da, zavisnosti su uglavnom samo vrh ledenog brega naših nagomilanih problema. Ima tu koječega: teskoba, strahova, briga, mržnje, zavisti... A neretko je čak i sve to što smo nabrojali u nečijem srcu i umu. Pa je čišćenje tolike količine toksina veoma, veoma zahtevan posao.
Nipošto uzaludan!!!

Nikada nije kasno da počnemo sa čišćenjem, tj. pospremanjem naše duše. Što je nužni preduslov za - oslobađanje od zavisnosti. Za početak, zgodno je da osvestimo, tj. sami dijagnostikujemo, zbog čega smo dospeli u stanje zavisnosti. Najveći broj nas to može, bilo samostalno, bilo uz nečiju stručnu pomoć.

Nekome će biti dovoljna pomoć savremenih svetovnih pastira, poznatijih pod imenom lajf kouči, dok će drugima biti neophodna i adekvatna podrška psihoterapeuta.
Ne treba tu povlačiti oštre i grube granice.

Nekome je, da bi pobedio zavisnost od cigareta, dovoljan i susret sa duhovnim licem, koje će mu svojom mudrom porukom baciti svetlo na suštinu problema tog poroka, dok će drugima biti nedovoljno ne samo to, nego i štošta što je ogromnom broju drugih bilo sasvim dovoljno.
U pogledu na zavisnost postoji i jedno brdo koje nam zaklanja pogled na problem, a koje nastaje od fenomena – zatrpavanja. Skloni smo da se, zbog neodlučnosti, nemoći, straha od suočavanja sa istinom, sa problemom, zatrpavamo brdom nečega: cigareta, alkohola, hrane, seksa...

Koliko brdo smo u stanju da napravimo? Pa, jasno je da je to u relaciji sa veličinom problema. Dakle, to je - proporcionalna rabota. Tj. što je problem u našim očima veći, makar on u suštini i ne bio tako veliki, naše brdo je sve bliže dimenzijama planine. Hoćete jedan ilustrativan primer?
Mog druga je prevarila žena. Pa ju je ostavio. Iako ju je mnogo voleo. Toliko je taj problem prevare narastao u njegovom umu i srcu da kod njega više nije bilo nikakvih šansi za novu ljubav. Od tada, on se neprestano zatrpava „reckama“.

Da, u pitanju je seks. Ogromne količine seksa, brdo veliko kao planina, koje gotovo svakog dana naraste za po jednu ili više „recki“, njemu je postao modus vivendi.

I sve što mu zamiriše na ljubav, makar to bili i seminari, radionice i sl. koji razvijaju osećanja bezuslovne, čiste ljubavi, a na koje ga uzaludno dozivam, on oseti svojim istančanim njuhom povređenog ega, i odbaci.
I nastavi da propoveda svoju „novu veru“.

Sigurno se pitate da li verujem u to da li može da se oslobodi ove zavisnosti. Naravno da verujem. Sve je to samo pitanje odgovarajućeg recepta, stimulansa, vibracije koja će pokrenuti njegov proces samoisceljenja.

Pa, ne bi džaba u našim razgovorima pominjao manastir kao mesto koje ga mnogo privlači...

Ne, ne mislim da je to jedino rešenje za njegov problem. Ali verujem da je to odličan putokaz za njegov put ka Svetlosti.

U to ime,

Živeli!

G.K.

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli