Živimo u veoma dinamičnom vremenu, u medijskom vremenu, gde mediji imaju istaknutu ulogu u našem životu, mnogo veću nego što pretpostavljamo. Upravo zbog toga, mnogi medijski stručnjaci znaju na koji način da formiraju informacije i da dovedu do promene naše svesti i do određenih zabluda...
Nažalost, mnoge važne informacije su netačne, te mi postajemo žrtve tih informacija jer nam se čini da je to nešto što je sasvim normalno, pa ih prihvatamo zdravo za gotovo. I širimo dezinformacije dalje. Tu pojavu imamo npr. u domenu medicine i farmaceutske industrije, koja je u svetu vrlo jaka i ima dobre stručnjake koji formiraju takvu vrstu zabluda.
Isto je i sa industrijom hrane. 

Jedna od takvih dezinformacija jeste da je spanać jako zdrav. To je opšta zabluda, za koju se odavno zna. Jedno od lapidarnih objašnjenja je ono da je sekretarica naučnika koji je ispitivao spanać, kad je prekucavala rad, pogrešila za jedno decimalno mesto, neki čak kažu i dva, pa je na takav način spanać postao čudotvorna biljka puna gvožđa. Svi misle da je spanać najbolji izvor gvožđa, i da ga zato puno treba jesti, da je najbolji za naše zdravlje, a u stvari on je najbolji za proizvođača, jer njime puni svoj džep, a toliko ima zdravijih biljaka, koje su i jeftinije i zdravije, i nisu opterećene tolikom masom sastojaka koji se ubacuju u sve te biljke industrijskog porekla.

Spanać se masovno proizvodi, prave se monokulture na koje se baca puno hemije, a pritom imamo koprivu, koja je mnogo kvalitetnija i mnogo bolja, čak nas i ništa ne košta.

Ako, pak, koristimo spanać, moramo imati u vidu sledeće: da bi se spanać razložio u organizmu on crpi kalcijum, tako da ne da samo nemamo dobiti od njega jer nema preterano puno gvožđa, nego nam nanosi i kolateralnu štetu, a to je da izbacuje kalcijum iz organizma.

Jedna od masovnih zabluda u Srbiji jeste i ta da su vakcine obavezne.
Lekar po zakonu mora da vam predloži vakcinu kao takvu da bi sebe zaštitio za slučaj da se dete zaista razboli od te bolesti. Roditelj tada može da tuži lekara što nije to rekao.

Vakcina nije obavezna i odgovornost je svakog roditelja da li će odlučiti da da detetu vakcinu ili ne. Mnoge vakcine su odavno prevaziđene, da ne kažem skoro sve, i odgovornost je na svakom roditelju.

To je naša podsvest, strah, veliki strah. Vratimo se opet, jednoj od vakcina, jednoj od najagresivnjiih kampanja za vakcinu svih vremena do sada – to je vakcina protiv raka grlića materice. Na populaciju su izuzetno agresivno delovali, vrlo jednostavnim metodama ali uvek uspešnim, da prihvate ideju da vakcinisati svoje dete znači biti odgovoran roditelj. U reklami majka koje je vakcinisala svoje dete izjavljuje da veruje u ispravnost te vakcine da je vakcinisala svoje dete, želi sve najbolje za njegovu budućnost i kako je to odgovorna i majka ispunjena ljubavlju i onda upućuje pitanje svim roditeljima: „A vi, šta je sa vama, da li ste vi odgovorni roditelj?“ Na takav način se vrlo lako podleže tim trikovima i sugeriše da si tako odgovoran roditelj.

Slabim čovekom, bez uporišta u porodici, čovekom bez porodice, najlakše je manipulisati. I nekako mi se čini, nije to nekakva teorija zavere, ali se sklapa i uklapa u današnji svet: da se sve više pokušava dovesti do tačke maksimalnog otuđenja – otuđenja od samog sebe, od svoje porodice, od svojih korena, od svoje suštine, od onog božanskog u sebi. Na takav način čovek postaje dobar plen svih medijskih kampanja, jer mu je onda podsvesno potrebna neka stvar za koju će da se uhvati.

Čoveku je potrebna ljubav. I umesto da ima pravu ljubav, da ima nešto pravo za šta bi se uhvatio, on se hvata za sve te raznorazne manipulativne dezinformacije, koje onda projektuje iz podsvesti, kao npr. ideja da je jogurt zdrav.

To što nekome fali zdravlje, ima veze sa time što nema dobar odnos sa ocem ili sa majkom ili sa partnerom ili sa decom.
Zbog toga mi obolevamo. I umesto da to rešavamo, mi se nadamo da ćemo to kompenzovati tako što ćemo popiti „lekoviti“ jogurt, popiti neki lek, primiti vakcinu itd. Na takav način postajemo vrlo podložni, vrlo lak plen.

Da toga ne bi bilo, potrebno je ojačati svakog pojedinca, ojačati porodicu. Na taj način postajemo manje podložni, postajemo svesniji, imamo mogućnosti da se informišemo, da dođemo do pravih informacija.

Naravno, uvek je pitanje koliko smo za to spremni, koliko smo ojačali, da imamo dobar filter, da dođemo do pravih informacija...
Treba se okrenuti životu i vratiti se svojim korenima, i sa tog mesta svoje sigurnosti, svoje ljubavi, na svet gledati sa radošću.

prof. Vlado Ilić
sertifikovani terapeut Porodičnog rasporeda (Poretka ljubavi)

www.orderoflove.com