|
Gde god zagrebemo u svoju tradiciju - vazda i posvuda - nađemo tragove makrobiotike, ajurvede, Hipokratove medicine. Čak i u XIX veku ovde se pričalo o makrobiotici, a alge (jezerska i morska trava) su se u ishrani naših predaka koristile čak i više nego što se danas koriste ove japanske: vakame, arame, kombu, nori...
Nadalje, proso, koji se krajem XX veka uglavnom smatrao ili ptičijom ili makrobiotičkom hranom, a sada se sve više koristi i u standardnoj ishrani, takođe je bio vrlo popularna namirnica u našijeh domaćica - u ne tako davnoj prošlosti.
A o makrobiotičkoj piramidi ishrane da ne pričamo. Ona je, iako za nju, naravno, među našim belim orlovima i orlovicama niko nije bio ni čuo, bila poštovana više nego u Japanu (kolevki savremene makrobiotike) danas.
Ne treba biti mnogo pametan, pa razumeti činjenicu da su pre samo sto godina nerafinisane i integralne namirnice dominirale u ishrani, baš kao i hladno ceđena ulja. I da se o potrošnji ulja i te kako vodilo računa.
Ono što takođe znamo, to je da je tada gi bio u modi. Pardon, u širokoj upotrebi! Ovaj danas za šire mase potpuno nepoznat (i sumnjiv, sektaški) proizvod, zapravo je naša vrlo poznata, tradicionalna, a našim bakama, prabakama, čukunbakama, navrbakama, askurđelbakama... veoma dragocena namirnica – maslo.
Prečišćeni maslac, ili maslo, a na tržištu danas uglavnom prisutan kao gi (ghi), ta dugotrajna i veoma zdrava namirnica, koja je preživela hiljade godina dugu upotrebu u borbi sa biljnim uljima, jer je neuporedivo zdravija i dugotrajnija (za prženje i kuvanje), pronalaskom frižidera i njegovim ulaskom u kuće svih naših domaćica, za nepunih stotinjak godina je gotovo izbrisana iz upotrebe. Kažite ako znate nekog da pravi maslo, da se ispravimo.
I hajde da je to neka mudrost i muka, nego je baš suprotno: njegova proizvodnja i primena je jednostavna i laka. A o trajnosti (i van frižidera) da i ne pričamo. Naprosto, tu nema šta da se pokvari...
A što se upotrebe biljnih ulja u domaćinstvu tiče, tek tu od TRAdicije nije ostalo ni TRAga.
Kada danas prosečnoj domaćici poskupi (rafinisano, suncokretovo) ulje (bez holesterola, he-he), to joj je teži udarac nego da joj ukinu - „Sulejmana Veličanstvenog“.
Jer, ona ga, kao što znamo, troši u enormnim količinama (i „Sulejmana“, i ulje). I ne mareći što ono dimi li dimi, ona u njemu i prži i pohuje, i pomfrit i ćufteta i mesišta i svakojaka industrijska đubreta razna...
A pritom („Svi oni lažu!“) ni ne haje za upozorenja nutricionista i drugih savetnika za ishranu, da to nipošto pametno nije, dobacujući da su to radile i njena majka, baka etc. te da od toga nisu imale štete.
Kancerogenost (da se zadržimo ovde samo na njoj) koja nastaje pogrešnom upotrebom ulja, utiče veoma negativno na naš imunitet, razarajući njegovu odbrambenu moć. Naravno, onima koji sve ostalo, ili većinu ostalog, čine kako treba, to neće direktno proizvesti kancerozna tkiva, tj. neće ih razboleti od najteže bolesti, ali je takvih, nažalost, sve manje i manje, uprkos izvikanom – razvoju savremene medicine.
A pošto na početku pomenusmo Hipokrata, hajde da ovu priču zaokružimo preporukama koje svakako pripadaju njegovoj – prirodnoj medicini.
Dakle, kako koristiti ulja i druge masnoće u pripremi hrane?
Umereno i usklađeno sa proverenim (hiljadugodišnjim) tradicijama. Što manje pržiti, a i kad pržimo, to raditi na termostabilnim uljima i masnoćama. Živeo gi, živelo (staro, dobro) maslo! Koristiti hladno ceđena, a ne rafinisana ulja. Pa šta ako su i skuplja?! Baš ona (skupocena) će nas naterati da ne preterujemo, tj. da dobro razmislimo o količinama. A kvalitet će, naročito ako su još i organska, ionako biti tu.
U to ime,
Živeli!
G.K.
Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
|
Kolumne
