 Zimska ishrana nije oskudnija, ali je drugačija od ishrane u drugim godišnjim dobima. I preko zime postoji dovoljan broj različitih vrsta namirnica koje mogu da nam obezbede sve neophodne hranljive materije, vitamine i minerale, tako da nema potrebe za ekstra unosom vitaminsko-mineralnih preparata.
Od naše maštovitosti i želje da napravimo obrok različitim, zavisi kako ćemo jesti, ne samo zimi, nego tokom cele godine. I od ovog manjeg izbora namirnica mogu da se spreme lepa, raznovrsna i ukusna jela.
Stručnjaci se slažu da treba jesti onu hranu koje u određenom godišnjem dobu ima najviše, odnosno da treba slediti prirodne životne cikluse. Tokom zime manji je izbor svežeg voća i povrća. Od voća tu su jabuke i kruške, eventualno neko južno voće (mandarine, pomorandže, grejpfrut), povrće je uglavnom korenasto(šargarepa, peršun, paškanat, celer, cvekla), krtolaasto (krompir), a tu je i neizostavni kupus (kao i kelj, karfiol, prokelj).
U zimskoj ishrani postoje zahtevi za većom energetskom vrednošću namirnica, tako da se u ovom periodu preporučuje veći unos žitarica (kuvani ovas, ječam, proso, pirinač i razna jela koja se prave sa njima). S druge strane, leti ređe koristimo mahunarke poput sočiva i pasulja, koje su bogate različitim hranljivim materijama, vitaminima i mineralima. Preporučuje se da od 40-45 odsto dnevnog unosa povrća, bar 10 odsto budu mahunarke.
Za i protiv povrća iz staklenika
Živimo u vreme kada preko cele godine možemo da nađemo sve vrste voća i povrća. Napredak nauke i tehnologije je omogućio proizvođačima hrane da i zimi imaju posebne uslove za proizvodnju povrća i voća koje nije sezonsko (paradajz, krastavac, zelena salata, jagode...). Pitanje je, međutim, kako naš organizam, reagujući na klimatske, odnosno vremenske promene, tu vrstu hrane može da iskoristi, odnosno koliko su te namirnice iz staklenika biološki vredne, kakva im je nutritivna vrednost u zimskom periodu kad im vreme nije.
Često ljudi prave grešku pa misle da će, ukoliko u zimskom periodu jedu paradajz, krastavac, zelenu salatu, na taj način dobiti vitamine i minerale koje oni sadrže. Zna se da gajenje povrća i voća u stakleniku, posebno u zimskom periodu, osiromašuje njihovu nutritivnu vrednost. Potrebno je pojesti mnogo više tih namirnica da bi one obezbedile sve potrebne hranljive sastojke organizmu. S druge strane, naše telo traži raznovrsnost. Nije ni dobro ni poželjno da čitave godine jedemo iste vrste namirnica.
Kako pripremati hranu zimi?
Leti organizmu prija da jede veće količine presne hrane (sveže salate, voće, sokovi od ceđenog voća), odnosno hrane koja se termički obrađuje na neki laganiji način (kuvanje na pari, na vodi, gril). Za razliku od leta, zimi treba jesti hranu koja se duže kuva, jer se, između ostalog, na taj način omogućava i prirpema hrane za varenje u organizmu.
O čemu je reč? Što je hrana presnija, to je organizmu potrebno više vremena da je savlada. Metabolički procesi su brži u letnjem periodu, za razliku od zime kada se metabolizam prirodno usporava. Zato ne treba maltretirati telo i forsirati ishranu presnom hranom.
S druge strane, sveže namirnice tipa voća i povrća se uzimaju leti da bi nas osvežile i rashladile. One to isto čine i zimi. Zbog hladnijeg vremena imamo potrebu da unosimo veću količinu tih namirnica, da bi organizam zadržao adekvatnu telesnu temperaturu.
Konzerviranje namirnica
Zamrzavanje
Zamrzavanje je jedan od načina konzerviranja koji najčešće primenjujemo.
Tačno se zna koliko vremena određena vrsta hrane može da opstane u zamrzivaču, kao i koliko procenata ona gubi na biološkoj vrednosti. Zbog toga je proces odmrzavanja veoma važan. Ono mora da bude postepeno. Nikada hrana koja se vadi iz zamrzivača ne treba da se stavi u mikrotalasnu pećnicu, u posudu sa vrelom vodom, na šporet, ili u rernu, već je iz zamrzivača treba staviti u frižider, a iz frižidera na sobnu temeperaturu. Na taj način se postiže da najveći deo onoga što ta namrinica sadrži - i zadrži. Kad je reč o povrću i voću, prilikom odmrzavanja, vitamini rastvorljivi u vodi će preći u tečnost nastalu odmrzavanjem, koju obično odstranjujemo. Plod tako gubi na biološkoj vrednosti.
Turšija
Kisele namirnice su korisne za varenje. Njih je dobro jesti uz specifičan način pripreme hrane u zimskom periodu, kada je hrana duže kuvana, začinjena, masnija. Povećavajući količinu kiselosti želudačnog soka čuva se iskoristljivost namirnica, odnosno potpomaže se varenje. To ne znači da treba pojesti pola tegle trušije, ali 2-3 kisela krastavčića, malo kiselog karfiola, jedna kisela paprika potpomažu varenje.
Da ne govorimo o kiselom kupusu koji u potpunosti zadovoljava naše potrebe za vitaminom C.
Dimljenje ili salamurenje
Za ove načine se zna da mogu da ugroze zdravlje. Male količine su dozvoljene, ali svakodnevna upotreba ili konzumiranje većih količina može da ima i kancerogeni efekat.
Kako jesti namirnice iz konzerve?
Bolje je jesti smrznuto povrće nego konzervisano u koje su dodati aditivi da bi se produžio vek trajanja.
Bolje su one konzerve koje su plastificirane sa unutrašnje strane, odnosno imaju specijalne filmove koji štite od nastajanja različitih hemijskih reakcija.
Ono što se uvek savetuje kada je o hrani iz konzerve reč, to je da se ulje baci, jer ono sadrži supstance koje pomažu očuvanju namirnice koju konzervišemo. Zato je bolje ulje naknadno dodati.
U skladu sa godišnjim dobom, kupujte ono voće i povrće koje je, sezonski, najzastupljenije na pijaci. Ono svoju punu biološku vrednost dobija u to doba godine, pa je zato i najkvalitetnije.
Na ovaj način ćete i uštedeti, jer je to voće i povrće tada najjevtinije.
Bar za jedan obrok tokom dana jedite kuvanu hranu.
Ne preskačite obroke.
Ne preterujte u količini.
|
