Pripadnik mlađe generacije makrobiotičara, Bita Hunt, glavni je kuvar i nutricionista na Long Ajlendu, u Njujorku. I sama plod makrobiotičke trudnoće, odrastala je u porodici gde je primat imala prirodna hrana. Hunt je i nosilac bačelor zvanja iz filozofije i religije koje je ponela sa Državnog univerziteta u Njujorku, a tema njene seniorske teze je bila makrobiotika i jin-jang teorija ishrane. Diplomirala je na Institutu za integrativnu ishranu, a sertifikovan je praktičar prirodne medicine od strane American Association of Drugless Practitioners...

Q: Kako ste počeli sa makrobiotikom?
A: I pre rođenja! Moje putovanje je počelo u septembru 1979. god., od trenutka začeća. Rođena sam istog datuma kao Mičio Kuši, 17. maja 1980. Vrlo sam srećna i zbog činjenice da je moje detinjstvo proteklo makrobiotički. To je sve o čemu sam mogla da sanjam. Majka je dugo žvakala hranu, upotrebljavala krpene pelene i kupala me u pirinčanim mekinjama. To je bilo ono najbolje. Ako ikada budem i sama imala decu, nema sumnje da ću ih odgajati na makrobiotički način.

Q: Na koji način vam je pomogla makrobiotika?
A: Makrobiotika mi je više pomogla da budem ono što jesam. Konkretno mislim na to da je uticala na mene i da budem ona najbolja Bita koja mogu biti. Predstavljala je snagu pozitivnog, udruženu sa mojom ličnom filozofijom. Nikad se ne osećam usamljeno jer imam jaku veru u filozofiju u celini. Navela bih Ničeove reči: “Uvek smo sami sa sobom”. Ovaj citat je istovremeno blag i kapriciozan.

Što se ishrane tiče, makrobiotika mi je pomogla da dobijem više energije i snage nego bilo ko drugi koga poznajem. Zapravo, kombinacija makrobiotičke ishrane i ljubavi prema fitnesu. Posmatram ljude mog godišta i ne mogu da verujem da smo vršnjaci. Na proslavi mog 25 rođendana, recimo, bila sam spremna da igram cele noći dok su se drugi radije držali kauča i televizije.

Q: Šta vam je specijalnost?
A: Trenutno radim kao glavni kuvar i nutricionista. Ime kompanije je Baked by Bita. Držim javne i privatne časove kuvanja na Long Ajlendu i na Menhetnu, a takođe sam i savetnik u oblasti ishrane i zdravijeg življenja, gde mi je makrobiotika osnovni pokretač. Oblasti mog interesovanja su kiselost/alkalnost, veza hrane i seksa, i vizualna dijagnostika. Bavim se i prodajom beskvasnih makrobiotičkih kolačića putem sajta www.cybermacro.com i sa ponosom mogu da kažem da su to jedini beskvasni koji se prodaju preko interneta.

Neki od časova koje držim nisu sasvim makro, ali nije uvek ni lako naći publiku koja je zainteresovana za časove makrobiotike. Zaista bih volela da ima onih koji bi želeli da uče o jin/jang filozofiji i makrobiotičkom kuvanju. Sada, trendovi "prirodne" hrane tendiraju ka ishrani koja je više jin, recimo, u slučaju sirove hrane i ajurvede. Moji lični planovi u budućnosti još uključuju i povratak na fakultet i osvajanje master zvanja u filozofiji.

Q: Šta biste posavetovali nekome ko želi po prvi put da proba makrobiotiku?

A: Različiti savet bi išao različitim osobama. Jednom pretežno jang mesojedu, predložila bih više povrćnog, neko voće i da ne preteruje sa slanim začinima. Dok, jednom pretežno jin veganu, poštovaocu sirove ishrane ili laktovegetarijancu, predložila bih malo mačo makro pripremanja kao repuh, riba i slani začini. A, morske alge i turšija bi nam svima bili od koristi.
Uopšte, poručila bih svakome da čita i što više proširuje znanje o makrobiotici.

A evo kako izgleda top lista 15 super makrobiotičkih namirnica makrobiotičara Bite Hant:

(1.) MORSKO POVRĆE Većina američke populacije dnevno konzumira morsko povrće bez da je toga svesna. U sladoledu, pudinzima, flaširanim sosevima, čak zubnoj pasti. Ono se koristi za zgušnjavanje proizvoda, a ponaša kao stabilizator.
Neprerađeno morsko povrće je čudesna hrana i svakako bi je trebalo konzumirati. Tu je bogatstvo vitamina, minerala i proteina, a pritom je niskokalorična hrana. Morsko povrće je izvrsno u supama, jelu pripremanom na pari, u salatama, sporednim jelima, ili za suši.
Probajte alge: agar-agar, wakame, arame, hiđiki, kombu i Palmaria palmata.

(2.) BOBICE su prepune vitamina C, folata, vlakana i biljnih nutrijenata. I zaista, sveže bobice se ubrajaju u one namirnice koje su najmoćnije u borbi protiv bolesti. Lako se pripremaju; samo se isperu i osuše. Izvrstan su dezert, užina ili za na vrh jutarnje kaše.
Preporuka: maline, borovnice, trešnje i kupine.

(3.) ZELENIŠ Zeleno povrće kao što je kelj, blitva, brasicae, potočarka, arugula, bokčoj i salata od maslačka, prepuni su vitaminima A i C, gvožđem, folatima, beta-karotenom, kalcijumom i biljnim nutrijentima. Tu je bogatstvo vlakana, a malo kalorija. Pritom su i alkalizujuća hrana koja jača krv, a hlorofil u njima pomaže telu da se iščišti.

(4.) TURŠIJA doprinosi zaštiti tela protiv infekcija, stimuliše imunosistem, poboljšava proces varenja i ponaša se antioksidantno. Takođe, olakšava sintezu određenih vitamina kakvi su vitamin C i B12. Uopšte su vredna namirnica za ma koju ishranu, čak i za one koji imaju problema sa kandidom. Zapravo mnoge naturopate upravo preporučuju sirovo fermentisano povrće onima sa kandidom jer je jedna od osnovnih funkcija bakterije mlečne kiseline prevencija razvoja gljivica.
Probati: Nuka, kiseli kupus i Kim chi.

(5.) UMEBOŠI Slana šljiva, ukišeljena crvenim shiso (Japanski bosiljak) listovima, često nazvana “kraljem alkalnih namirnica” - umeboši je drevna japanska namirnica koja se koristi da uravnoteži i ojača organizam.  
Visoko se ceni usled svojih antibakterijskih svojstava, pomaže varenje i kod mamurluka ili kada god se telo oseća istrošeno. Idealan je za suši, umake, soseve i salatne prelive.
Pogodniji način konzumiranja je sirće umeboši šljive, koje zapravo i nije sirće već salamura boje fuksije.

(6.) DAIKON ROTKVA je velika šargarepasta rotkva, poreklom iz Azije, koju još zovu japanskom rotkvicom. Ima belo sočno “meso”, nešto ljuće nego kod crvenih rotkvica, ali blaže u poređenju sa crnim. Iako rotkvice nisu nutriciono posebne, dobar su izvor C vitamina i poslužiće za savršenu, niskokaloričnu užinu.

(7.) FERMENTISANA SOJA (MISO i TEMPEH) Tempeh, fermentisana namirnica dobijena iz sojinog zrna, najpopularnija je u Indoneziji. Proces fermentacije i zadržavanje celovitog zrna daju viši sadržaj vitamina, biljnih materija, sve esencijalne aminokiseline, kao i čvršću teksturu i jači ukus od tofua.

Sojin protein u tempehu je svarljiviji što je rezultat procesa fermentacije, a s obzirom da se tempeh dobija iz celog zrna, takođe je dobar izvor dijetnih vlakana, za razliku od tofua koji ih ne sadrži.

Miso (fermentisana pasta) je koncentrisana, ukusna pasta dobijena iz sojinog zrna. Često se meša sa žitaricama kao što su pirinač, ječam ili pšenica -- fermentisano kvascem, a zatim kombinovan sa morskom solju i vodom.

Mešavina traje od jednog meseca do tri godine i dok je dobar izbor proteina i ugljenih hidrata, miso je, pored toga, bogat natrijumom i trebalo bi ga štedljivo konzumirati ako ste osetljivi na so.
Probati: leblebije (bezbedan izbor za one koji pate od alergije na soju), ječam (mugi).

(8.) CELO ZRNO (POSEBNO ONO BEZ GLUTENA) sadrži određene vredne antioksidante kojih nema u voću i povrću. Takođe sadrži B vitamine, vitamin E, magnezijum, gvožđe i vlakna. Za veći unos namirnica bogatih celim zrnom, koristite brašno od celog zrna pšenice u pripremanju hrane, umesto belog brašna.
Tražite uvek reč "celo" kada kupujete pakovane namirnice kao što su žitarice, biskviti, pasta i hleb. Imamo tendenciju da konzumiramo previše pšenice i drugo zrno koje sadrži gluten, što može izazvati nadimanje, pa tako pokušajte da unosite više bezglutenskog zrna kao što su: quinoa, smeđi pirinač, proso, kukuruz i amarant.

(9.) SARDINE su prepune važnim nutrijentima kakve su omega-3 masne kiseline, protein i kalcijum. Riba hladne vode, kao što je sardina, sadrži najviše količine omega-3 masnih kiselina koje su dobre za srce. Jedna od prvih konzerviranih namirnica u svetu, bogata fosforom, gvožđem, kalijumom, vitaminom B6 i nijacinom.
Pronađite samo one koje su u vodi bez dodatka soli.

(10.) EKSTRA DEVIČANSKO MASLINOVO ULJE je nutritivno impresivna masnoća izdvojena iz ploda masline, osnovni izvor dijetnih masnoća Mediteranskog regiona. Brojne studije su pokazale da oni koji se hrane na mediteranski način, u poređenju sa američkom kuhinjom koja je bogata zasićenim mastima, imaju snižen rizik od razvoja srčanih oboljenja i kancera. Epidemiološke studije pokazuju da takođe i duže žive. Noviji podaci sugerišu da maslinovo ulje ima antiinflamatorno dejstvo.  
Moj favorit su špansko i italijansko ekstra devičansko maslinovo ulje.

(11.) ČILI PAPRIKE, uz činjenicu da su bogate kapsaicinom, izvanredan su izvor vitamina A, uključujući beta-karoten, koji bi mogao biti od pomoći u smanjenju simptoma astme, osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Takođe, antioksidantna aktivnost ga čini korisnim u prevenciji štete koja bi nastala od strane slobodnih radikala, što može voditi arterosklerozi, raku debelog creva i dijabetesnim komplikacijama kao što su oštećenje nerava i bolest srca.  
Ako osetite da vas sustiže prehlada, priuštite sebi malo vrućeg sosa sa čilijem, jer čili paprike pomažu u podizanju imuniteta i pročišćuju zakrečenja krvnih sudova. Konačno, mogu pomoći u gubitku neželjenih kilograma s obzirom na činjenicu da utiču na metabolizam.

(12.) ZELENI ČAJ pored izvanrednog ukusa ima mnoge druge koristi. Njegova tajna leži u činjenici da je bogat katehin-polifenolima, naročito epigalokatehin-galatom (EGCG) koji je moćan antioksidant: pored inhibiranja rasta kanceroznih ćelija, ubija kancerozne ćelije bez da oštećuje zdravo tkivo.
U ponudi je mnogo vrsta zelenog čaja, a moja preporuka je genmaicha, zeleni čaj sa smeđim pirinčem.

(13.) PASULJ Crni pasulj je naročito dobar izvor vlakana koja snižavaju holesterol, kao i većina drugih legumena. Takođe, visok sadržaj vlakana sprečava da se nivo šećera u krvi naglo podigne posle obroka, što ovaj pasulj čini naročito dobrim izborom za osobe sa dijabetesom, u slučaju insulinske rezistencije ili hipoglikemije.
Kada se udruži sa celim zrnom kao što je smeđi šećer, crni pasulj obezbeđuje praktično bezmasni kompletni protein visokog kvaliteta.
Druge korisne vrste uključuju: azuki, leblebije, pinto, bubrežasti i beli.

(14.) ŠIITAKE & MAITAKE PEČURKE Većina pečuraka pruža pravo bogatsvo proteina, vlakana, B vitamina, i vitamina C, kao i kalcijuma te drugih minerala. Dve vrste pečuraka imaju izvanredan lekoviti potencijal, a to su šiitake i maitake.
Ove lekovite pečurke ostvaruju dejstvo na poboljšanje otkucaja srca, smanjuju rizik od raka, poboljšavaju imunofunkciju, brane od virusa, bakterija, smanjuju upale, borci su protiv alergija, pomažu u uravnotežavanju nivoa šećera u krvi i podrška su mehanizama organizma zaslužnih za detoksikaciju.

(15.) JEZGRASTI PLODOVI Iako bogati mastima, reč je o uglavnom nezasićenoj masti, koja godi srcu. Studije sa bademima i orasima su pokazale da ostvaruju pogodne efekte na nivo holesterola u krvi. Naročito su orasi bogati omega-3 masnim kiselinama koje štite srce i cirkulaciju. Konačno, jezgrasti plodovi su i dobar izvor dijetnih vlakana, magnezijuma, bakra, folne kiseline, kalijuma i vitamina E.
Nađite sirove nezasoljene jezgraste plodove i sami ih propržite te pospite morskom solju. Zasoljeni, koje se mogu kupiti u prodavnici su obično puno natrijuma.

Probati: indijski orah, makadamiju, brazilski orah i pistaće

Dodatni info