U blizini miljakovačke šume, okružena mirisom lipa i cvrkutom ptica, uz sami miljakovački izvor, živi makrobiotička porodica Bulajić, dr Nina, suprug Zoran i njihova dva sina Branko (14) i Milan (13).

Preselili su se iz centra na Miljakovac upravo zbog kontakta sa prirodom. Daleko od saobraćajne vreve i smoga, svakodnevno uživaju u zelenilu, čistom vazduhu i šetnjama šumom. Osim toga, u neposrednoj blizini imaju izvor pijaće vode i tri dečija igrališta, koja deca obožavaju... Bračni par Bulajić smatra da je jako bitno učiti decu da žive slobodno, u skladu sa prirodom i da razvijaju ekološku svest.

Makrobiotički počeci
“Šteta je što čovek u ovom ubrzanom tempu ne može malo više da živi na starinski način, ali mi se trudimo što više možemo.

...ovaj tekst možete pročitati i u novom dvobroju časopisa Zdrav Život (48-49, jul-avgust) !

Onog trenutka kada izađem napolje u ovaj predivni pejzaž, počnem meditaciju u hodu. Puno radim, pa imam malo slobodnog vremena, ali sam naučila da iskoristim svaki sekund za izbacivanje stresa kroz pravilno disanje”, kaže nam dr Nina.
“Mnogo nam znači spoznaja istočnjačkih filozofija”, nastavlja Zoran, “kada čovek shvati da se ništa ne dešava bez razloga, onda je u stanju da smireno prihvati sve što život donosi”.
Zoran je još 1986. godine počeo da razmišlja o makrobiotici jer je imao problema sa kočenjem u krstima usled sportske povrede i pareze živca na nozi.
Krajem osamdesetih Zoran je u Beogradu išao na makrobiotičke kurseve, kao i na konsultacije kod Zlatka Pejića (u vreme bivše Jugoslavije vodeći makrobiotičar u zemlji) i prisustvovao makrobiotičkom kampu u Kumrovcu (na kojem je predavao i Mičio Kuši). Međutim, Zorana nije zanimalo kuvanje već isključivo filozofija. Seća se da mu je, kao ljubitelju sporta, bilo zanimljivo kad je čuo da ima i NBA igrača koji su makrobiotičari.
“Tek nakon programa koji mi je uradila Mina Dobić shvatio sam da je makrobiotika prava stvar za mene”. Ipak, priznaje da je u početku za kuvanje bio lenj, čak i potcenjivao značaj ishrane i ističe da bi i dalje bilo tako da nije bilo supruge Nine.

Energija i hrana
Nakon završenog fakulteta i specijalizacije, dr Nina Bulajić je radila na VMA i spremala doktorat. Onda su se 1993. godine Bulajići venčali, potom stižu i deca... Zoran je Nini pokušavao da objasni makrobiotičku misao koju je zavoleo, ali između mnoštva njenih privatnih i poslovnih obaveza nije bilo mogućnosti za ozbiljnije bavljenje makrobiotikom. Tek nakon što je doktorirala 2000. godine, Nina je imala malo više vremena za lična interesovanja, tj. orijentalnu medicinu.
Ipak, služeći se raznom makrobiotičkom literaturom, pre svega kuvarom Evelin Kuši i Vendi Esko, počela je da sprema po jedan makrobiotički obrok dnevno. Deca su još kao mala dobijala integralni pirinač i obožavali su ga, kao i dan danas.
Osim iz knjiga, Bulajići su teoriju makrobiotike učili od dr Zorana Markovića, Nina je bila i na času kuvanja kod Vere Pilipović, ali su tek kada su upoznali Minu Dobić svim srcem su prihvatili makrobiotiku kao način života.

Žeđ za alternativom
Nina se seća da je na kursu šiacua prvi put čula o meridijanima i energijama, i da je već tada u njoj počela da se stvara želja za produbljivanjem znanja iz alternativne medicine i to baš orijentalne.
“Zaintrigirala me je teorija 5 elemenata i rad na meridijanima, i to sam odmah povezala sa makrobiotikom. Makrobiotika me nije osvojila samo kao pristup zdravijoj ishrani, već mi je u tome bila potrebna neka ozbiljnija medicinska filozofija. Tada sam radila na VMA, a kolegama je bilo čudno da pored toliko obaveza učim još i makrobiotiku. Meni je holistički pristup zdravlju bio zadovoljstvo i relaksacija u odnosu na vrlo tešku i neretko nedovoljno razumljivu materiju koju učimo i primenjujemo u medicini.”