Uvek se, među vegetarijancima pogotovo, mogu sresti oni koji kažu da ne žele da postanu makrobiotičari zato što se u makrobiotici, npr. „zabranjuje upotreba paradajza“. U potrazi za izvorom tog stava, zamolili smo našeg stručnog saradnika Srećka Milićevića, da nam predoči stvarne makrobiotičke stavove o ovom pitanju.

Makrobiotika se zasniva na principu uravnotežene ishrane sa stanovišta jin i jang energija. Svaka namirnica poseduje izraženije jin ili jang svojstvo u zavisnosti od svoje prirode.

Njihova klasifikacija u jednu od ove dve kategorije vrši se na osnovu više kriterijuma: oblik, boja, veličina, sadržaj vode, vreme i brzina rasta, podneblje rasta, ukus, itd. Više jin namirnice su one koje imaju izraženije jin karakteristike: rastu u visinu, poseduju hladnije boje, sadrže više vode, brže rastu, razvijaju se u toplijim klimatskim oblastima, imaju kiseo ili ljut ukus, krupnije su itd. Suprotno, jang namirnice poseduju suprotne karakteristike, odnosno sitnije su, rastu pod zemljom ili pri zemlji, sadrže manje vode, sporije rastu, uspevaju u hladnijim oblastima i ukus im je slan ili gorak.

Jin hladi, jang greje
Na osnovu ovih nekoliko kriterijuma može se proceniti jin-jang vrednost neke namirnice. Generalno posmatrano, jin namirnice su one koje nas više rashlađuju, osvežavaju, opuštaju i dovode do širenja tkiva i organa, za razliku od jang namirnica koje nas više greju, daju nam toplotu i dovode do skupljanja tkiva i organa. Zato su žitarice osnova makrobiotičke ishrane, jer predstavljaju namirnice koje su najuravnoteženije sa gledišta jin i jang energija. Makrobiotička ishrana zasniva se, uglavnom, na pripremi žitarica i drugih biljnih namirnica i njihovom kombinovanju u jelovniku.

Paradajz narušava ravnotežu
U kontekstu vegetarijanske makrobiotičke ishrane, neke namirnice pokazuju svoja vrlo jin ili jang svojstva i narušavaju ovu ravnotežu, pa se ne preporučuju u ishrani. Takav je slučaj sa mesom i proizvodima od mesa, južnim voćem i povrćem koje poseduje vrlo jin svojstvo. Upravo se iz tog razloga paradajz i plavi patlidžan (kao vrlo jin) ne preporučuju se za svakodnevnu ishranu (pored još navedenih namirnica) jer se dobra ravnoteža ne može postići njihovim korišćenjem kada se jedu namirnice biljnog porekla. Poseduju jak efekat širenja, rashlađivanja organizma i dovode do povećanja kiselosti krvi, jednom rečju, njihovim redovnim konzumiranjem naše celokupno stanje postaje više jin, što se odražava kako na fiziološkom, tako i na psihološkom planu kroz manju otpornost na hladnoću, podložnost infekcijama, nesigurnost, uzdržanost, itd.

Žitarice daju ravnotežu
Makrobiotika ne odbacuje namirnice životinjskog porekla, ali se one pažljivo biraju i koriste u malim količinama. Uglavnom se može reći da su biljne namirnice jin u odnosu na životinjske, koje su jang. Dobra ravnoteža između jina i janga postiže se upravo žitaricom kao osnovnom namirnicom, uz koju se dodaju jela od drugih namirnica, uglavnom povrća, mahunarki, algi, voća i eventualno namirnica životinjskog porekla.