Makrobiotički način ishrane zasniva se na elementarnom zdravom razumu i intuitivnom razumevanju između čoveka i sredine u kojoj živi, kao i na dinamičnoj harmoniji između antagonističkih i komplementarnih principa jin i jang...

Takav način ishrane iskusili su tokom vekova milioni i milioni ljudi, mnogo pre nego što se ona nazvala makrobiotičkom. Čak i u našim uslovima u kojima ne postoje prodavnice, uz malo dovitljivosti, sasvim pogodni uslovi da se ona ipak sprovodi.

Niko vas ne može sprečiti da sebi kopate grob sopstvenim zubima, ali ako ste rešili da izvedete revoluciju u svojoj kuhinji, ako se od svakodnevne rastrzanosti između posla i porodice osećate jadno i umorno, ako ste se ugojili pa ste nezadovoljni, ako mnogo pušite ili pijete, tišti vas neka boljka, pokušajte sa makrobiotikom – ne može da škodi.

Oni koji su probali tvrde da imaju osećaj kao da su se - ponovo rodili.
No, pošto makrobiotika ipak nije samo hrana, nego i ukupan stav prema životu, testirajte za početak sebe i odgovorite na sledeđa pitanja:
•    Da li je moja dnevna ishrana sasvim dobra za zdravlje i kondiciju?
•    Da li se čudim prirodi?
•    Da li cenim društvenost i sve ljude?
•    Da li sam zahvalan zbog same činjenice što živim?
•    Da li jedem nerafinisanu hranu i integralna žita svakodnevno i da li dobro sažvaćem svaki zalogaj hrane?
•    Da li je hrana koju unosim u toku dana prirodna i da li izbegavam onu koja se tečko vari ili koja sadrži visok procenat veštačkih materija?
•    Da li svakog dana jedem povrće?
•    Da li svoje obroke začinjavam umereno, pa i umerenom količinom (morske) soli koja je bogata mineralima ili radije koristim prečišćenu?
•    Da li pokušavam da ne preterujem s mesom, jajima, sirom, i drugim namirnicama koje sadrže veliku količinu zasićenih masnih kiselina i holesterola?
•    Da li koristim nerafinisan šećer i malteks ili rafinisani šećer?
•    Da li izbegavam preteranu potrošnju voća i voćnih sokova, naročito onih koji potiču iz južnih krajeva?

Ako na ova pitanja imate većinu odgovora sa „ne“, onda treba da se zabrinete za svoju ishranu i obratite pažnju na način kako to čine makrobiotičari. Iz samih pitanja već se nazire u čemu je stvar.

„Oružje“ kojim se makrobiotičari suprotstavljaju izazovima savrmene civilizacije su sva moguća žita, i to u svom integralnom sastavu (sa opnom i klicom, očišćena samo od pleve), koja čine glavni deo dnevnih obroka. Njih predvodi integralni pirinač kao osnovna hrana. (Uzgred: U Japanu se „Idem da jedem“ kaže idem da jedem GOHAN, što u bukvalnom prevodu znači „Idem da jedem pirinač“ . Pirinač je identifikovan sa obrokom, i njegovo mesto u ishrani je tako jasno naglašeno. U zapadnom svetu, međutim, nikad se ne kaže „Idem da jedem hleb“.

Zatim sledi povrće, mahunarke (soja, pasulj, grašak, sočivo, bob), voće (uglavnom u pripremi slatkiša), jezgrasto voće i ponekad malo ribljeg mesa ili mesa živine hranjene prirodnom hranom bez koncentrata. 

Još ređe popije se i koja čašica piva ili vina ili čajeva i kafe koji su pravljeni od određenih biljaka.

Da ne biste na samom početku ustuknuli pred nečim što je za naša merila ishrane sasvim novo, citiraćemo ovde reči Žorža Osave, oca savremene makrobiotike:
„Hteo bih da preciziram da makrobiotika nije ni vegetarijanska hrana ni samo ishrana mesom, a naročito nije protiv alkogholnih pića i duvana. ,alrobiotika ne negira niti uzdiže samo jednu vrtu namirnica: ona nije nikakva disciplina pa zato ne daje nikakve recepte. Cilj makrobiotike je da ceni ambijent koji nas okružuje i živi s njim u harmoniji. Ona, dakle, nije ni propis ni pravilo, ni obećanje ni asketska disiplina, niti teorija studija, već novi način da se primeni naturalizam.

Makrobiotika nas uči kako da živimo na zdrav način, hraneći se svime onim čto nam nudi – Priroda. Princip koji treba slediti sastoji se u tome da poštujemo hiljadudugogodišnje tradicije ishrane u zemlji u kojoj živimo. Treba samo pratiti prirodu.

Zašto govorimo sve ovo? Zato što mnoge osobe slede makrobiotiku kao da je to neki krut i monoton recept. Mnogi misle da treba čitavog života da slede nekakvu rigoroznu dijetu prepisanu za neku posebnu bolest. Međutim, čim bolesnik ozdravi, mora napraviti i jedan korak dalje da bi stvorio sebi novo ustrojstvo kojim će se odupreti bolesti, hraneći se pravilno svim onim što uspeva u njegovoj zemlji, kombinujući vešto te namirnice. To je makrobiotika. Čim se postigne takvo stabilno stanje zdravlja, više se ničega ne treba bojati. Takvo zdravlje neće se poremetiti ako povremeno pojedete i neko pikantno jelo, popijete koju čašicu ili popušite neku cigaretu.

Dodatni info