Kakve su nam potrebe u ishrani, koliko umemo da se počastimo i kakvom vrstom hrane, umemo li da stanemo, sa kakvom lakoćom odbijamo kalorijski „bombastične“ namirnice? Na sva ova i slična pitanja makrobiotika nam daje suptilne smernice ka odgovorima do kojih dolazimo sami, prateći potrebe sopstvenog organizma...

No, sama analiza pukog nutritivnog sadržaja namirnica nije dovoljna.
Moderna nauka o ishrani je nedavno utvrdila da određeni sastojci hrane jednostavno umeju da se “snađu” u organizmu i sa lakoćom nađu “željenu” destinaciju. No, još od davnina se zna da se ovi putevi ne daju svesti na puki prelazak hrane u želudac.

Tradicionalna kineska medicina je pokazala i da određeni ukusi prosto “vole” određene puteve do pojedinih organa i sistema organa pa će tako slatko težiti da nađe svoj put duž meridijana slezine i pankreasa, kako nas uči Stiv Ganje, autor knjige „Energetika hrane“.
Kada je reč o energetici hrane, autor ističe tri bitna načela: kvalitet hrane, istoriju i poreklo kao i posmatranje svojstava hrane.

I, već kod prvog dotiče ono čuveno pitanje masnoća u ishrani, za koje nas znalci širom sveta prosto preklinju da ne skrećemo s uma i da onim zasićenim uvek potražimo polinezasićenu zamenu u vidu kanole ili soje. No, nakon pročitanih izveštaja različitih naučnih studija ređe se pobliže zapitamo o razlikama u kvalitetu ispitivanog.

Jer, kako autor podseća, postoji razlika između tradicionalnih nehidrogenizovanih neprerađenih masti i ulja, i onih industrijski obrađenih, koji su predmet većine takvih „alarmirajućih“ studija.

I laneno ulje se povremeno u studijama pojavljuje kao „spasilac“ od niza bolesti usled toga što "snižava ukupni holesterol", a, tu kao ključnu reč autor ističe ovo „kompletan“ jer treba znati da pojedini tip holesterola valja održavati na zdravom nivou, a, ne smanjivati njegove vrednosti. Ovo je za one koji su se prihvatili dramatičnog smanjenja masnoća u svojoj ishrani!

Ili, često saznamo kako ulje lana „stimuliše imunosistem“. „Kao virusi, toksične materije, onako invazivno“, pita se autor i podseća da treba napraviti razliku između stimulisanja i podržavanja zdravog imunosistema, što će učiniti, recimo, pažljivo birano bilje.

Kako saznajemo od Ganjea, Džordž Osava i Mičio Kuši će postaviti nekoliko pitanja radi procene zdravstvenog stanja jednog redovnog potrošača lanenog ulja. Imate li ili ste imali: Iskustvo napada mučnine tokom dana?, Iskustvo grčeva u mišićima nogu, naročito u snu?Jeste li primetili povećanje broja tamnih mrlja (tzv. jetrenih fleka) koje se pojavljuju na licu, rukama, leđima? Doživite li vrtoglavice uz najmanji fizički napor? Iskusite li gubitak mišićnog tonusa i nesposobnost da ga uspostavite kroz redovne fizičke vežbe? Uočavate li povećanje broja bora na licu i drugim delovima tela kao pokazatelj brzog starenja, iako ne odgovara broju vaših godina? Iskusili ste možda poremećaj ravnoteže?

Iako se, prema Ganjeu, mnogi od ovih simptoma mogu pripisati drugim problemima, doslednost njihovog pojavljivanja sa pet do sedam od ovih simptoma nije retkost među onima koji redovno konzumiraju laneno ulje. A, postavite ova pitanja onima koji uzimaju riblje ulje, takođe "bogato omega-3 masnim kiselinama“. I nećete dobiti iste odgovore, jer je reč o pomenutoj razlici u kvalitetu.

Moramo ovde iskoristiti priliku pa reći da se i soja, tj. namirnice proizvedene od nje mogu ponekad svrstati u „džank fud“. Naime, jedno su tradicionalne makrobiotičke namirnice, kao što su miso, nato, tempeh, šoju, tamari, a nešto sasvim drugo su one koje njihovi proizvođači nazivaju zdravim samo zato što su proizvedene od soje, a daleko su od toga, pa neretko potiču čak i od GMO soje.

Ovaj tekst je nastao prema izabranim delovima originalnog teksta Stiva Ganjea, autora „Energetike hrane“

Dodatni info