Deca mnogo intenzivnije osećaju ukuse od odraslih tako da roditelji ne bi trebalo da prilagođavaju hranu svom ukusu. Prevelika količina soli guši pravi ukus hrane, o čemu bi trebalo voditi računa posebno kod male dece koja se tek navikavaju na nove namirnice.

Decu bi odmalena trebalo navikavati na blage ukuse, pa bi zbog toga bilo preporučljivo da se za njih hrana priprema odvojeno ili makar da se posebno soli.
Dnevna količina soli koja se preporučuje deci predškolskog uzrasta iznosi manje od 2g, odnosno manje od pola kafene kašičice. Pri tome bi trebalo uzeti u obzir i količinu soli koju sadrže sve namirnice unete u toku dana, a ne samo količinu soli koja se dodaje prilikom pripreme hrane. Nažalost, većina dece već u predškolskom uzrastu uzima previše soli u ishrani.

Veliki broj ozbiljnih naučnih studija pokazuje vezu između lošeg načina ishrane i agresivnog i antisocijalnog ponašanja i kod dece i kod odraslih, pa je i Svetska zdravstvena organizacija ovu temu stavila pod lupu.

Već odavno je poznata činjenica da se svetom širi epidemija gojaznosti, a alarmantno stanje primoralo je mnoge zemlje da počnu ozbiljnije da planiraju ishranu za svoju decu i celu populaciju. Iz škola (ne i naših – op. ur.) se izbacuje „brza hrana”, zabranjuje se reklamiranje nezdrave hrane i pića za decu – to je talas koji je krenuo od Kalifornije, preko Francuske, Nemačke, Švedske, pa je stigao i do Velike Britanije, koja je nedavno donela odluku o zabrani reklamiranja određenih nezdravih proizvoda usmerenih na dečju populaciju.

Udruženje građana Pokret za zdraviju Srbiju i magazin "Zdrav život" više od dve godine vode akciju "Da zaštitimo našu decu", kojom se od nadležnih institucija traži da preduzmu korake u zaštiti dece od nezdrave hrane, tj. da se iz škola i njihove blizine udalje kiosci tzv. brze hrane, te da se oni zamene zdravijom ponudom.