Jedan od najaktuelnijih problema u oblasti zaštite životne sredine jeste kontrolisano i bezbedno odlaganje otpada. Reciklaža predstavlja skup tehničko-tehnoloških operacija za dobijanje korisne sirovine iz već upotrebljenog materijala.

”Dezintegrator” reciklira otpad

Pod sloganom "Pretvaramo otpad u repromaterijal" kompanija S.E.Trade (Strategija ekološke trgovine) 6. decembra 2007. organizovala je prezentaciju QZ dezintegratora – prve fabrike za reciklažu elektronske i električne opreme na Balkanu.

Institut "Mihajlo Pupin" je u saradnji sa S. E. Trade za protekle tri godine razvio specijalnu tehnologiju za reciklažu elektronskog otpada koja njegov neupotrebljivi deo svodi na minimum. Kruna čitavog projekta je ugovor sa nemačkom kompanijom za proizvodnju opreme za reciklažu MeWa i isporuka postrojenja za preradu elektronskog i električnog (EE) otpada – QZ dezintegratora koji koristi potpuno novu tehnologiju u reciklaži EE opreme. Umesto dosadašnjeg mlevenja EE otpada, otpad se rastavlja na sastavne delove čime se omogućava njegova ponovna upotreba. Postrojenje može da reciklira 1,5-2 tone elektronskog otpada za jedan sat, razlažući ga na dve trake na magnetni i nemagnetni deo.

Više se ne bacaju stari računari

Istrošenu elektronsku opremu: mikser, fen, računar i peglu na pokretnu traku ubacili su potpredsednik Vlade Republike Srbije Božidar Đelić, ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin, kao i Đelićev savetnik za održivi razvoj Zoran Cvijanović.

"Pre svega treba da shvatimo da otpad nije đubre. Održivi razvoj između ostalog znači da čisteći Srbiju možemo i da zaradimo i da uštedimo. U celom svetu putevi reciklaže donose ogroman profit. Međutim, u Srbiji se reciklira samo 10% otpadnog materijala, a tek 3% elektronskog otpada, dok se u Evropi reciklira 60% otpada, a u Japanu čak 90%. Otvaranje ovakvih pogona predstavlja put do čistije, lepše i bogatije zemlje", izjavio je Đelić.

Ministar Saša Dragin ekskluzivno za "Zdrav život" je izjavio:

"Time što ćemo implementirati zakone o upravljanju otpadom i zakone o upravljanju ambalažnim otpadom stvorićemo okruženje koje će omogućiti da živimo u čistijoj zemlji. Otpad ne treba samo da bacimo i zaboravimo, nego ga treba razdvojiti na određene komponente koje će se dalje koristiti kao sekundarne sirovine i repromaterijal za pravljenje novih, u ovom slučaju računara, pegli, fenova itd. Treba očistiti zemlju, da deponije ne budu samo rupe u zemlji u koje se baca đubre, nego da postanu fabrike gde se od đubreta prozvoditi repromaterijal koji ćemo kasnije koristiti. Jako mnogo radimo na edukaciji stanovništva, rezultati ankete koja je urađena pre mesec dana pokazuju da je 76% stanovništva spremno da reciklira otpad, znači da razdvaja na različite vrste otpada. Treba još samo malo da se potrudimo da ljudima objasnimo da je to dobra stvar, zdrava stvar i da treba tako raditi."