|
utorak, 06 mart 2007 02:00 |
|
 Film "Neugodna istina" Ala Gora, posle Fahrenhajta 9/11 i Marša pingvina, postao je najunosniji dokumentarac poslednjih nekoliko decenija. Poruka ovog filma, međutim, daleko zasenjuje bilo kakve komercijalne ambicije.
Okosnica Gorove teze je da je globalno zagrevanje problem koji zahteva da se hitno preduzmu veoma ozbiljni koraci. Ali, ne samo da su države uglavnom nezainteresovane da suštinski preduzmu nešto protiv problema koji već sada donosi ozbiljne posledice po našu klimu, tvrdi Gor, već mahom nisu u stanju ni da pravovremeno upozore svoje stanovništvo o opasnostima koje dolaze. Prirodne katastrofe nas i dalje uglavnom pogađaju nekako iznenada.
Ipak možemo da učinimo nešto
Gor veruje da je najveći problem - problem nerazumevanja - a najveće nerazumevanje je zabluda da ako je naša planeta u velikoj nevolji, mi tu ne možemo ništa da učinimo. Zato on odmah predlaže i niz vrlo prizemnih mera koje mi - obični stanovnici ove planete - možemo primeniti već danas da doprinesemo borbi sa ovim problemom.
|
|
Poslednje ažurirano petak, 25 januar 2008 19:53 |
|
sreda, 08 novembar 2006 02:00 |
 Antonije Pušić, alijas Rambo Amadeus, pretvorio se u megapopularnog kraljevića Marka, ali topuzinu okreće prema onima što gaze planetu. Pritom se i budi sve ranije. Zašto? "Jer svaki čovek treba da prati ritam planete, ujutro se Sunce budi, pa tako i treba činiti", uverava nas, vrlo trezveno.
Naš razgovor sa multimedijalnim umetnikom, ambasadorom Unicefa za Crnu Goru, Antonijem Pušićem, uz zdraviji jelovnik u Sport kafeu, često prekidaju ljudi koji očito veoma poštuju našeg sagovornika. Jednostavno, žele da mu stisnu ruku. Razlog za to, verovatno je u delovima teksta koji sledi...
|
|
Poslednje ažurirano utorak, 23 decembar 2008 17:14 |
|
četvrtak, 13 april 2006 02:00 |
 Dok u centru grada dele letke sa porukama protiv pušenja, niko ne upozorava na opasnost koja vreba iz toksičnih dimova, koji su najprisutniji zimi i u proleće.
Prvi lep martovski dan i dim po beogradskoj periferiji. Taman smo pomislili da nakon zime tokom celog dana otvorimo prozore stana. Međutim, našu nameru osujetilo je nekoliko lokalnih piromana u poodmaklim godinama, koji su uz pivo sedeli na ivičnjaku i gledali svoj lični "lokalizovani" požar. Naša zgrada u dimu. Ceo blok u dimu. Pomislili smo - hajde da odemo u prirodu, dalje od naselja - ali bespravna gradnja učinila je da naselja kilometrima praktično ne prestaju i na svakih 300 metara gori ili strnište ili đubrište, ili livada ili baštenski otpad.
|
|
petak, 11 mart 2005 02:00 |
 Problem alarmantnog zagađenja pijaće vode u Vojvodini naši stručnjaci su vešto rešili i otrovne materije sveli na dozvoljene koncentracije.
Arsen je jedan od najčuvenijih otrova. Još je Neron njime trovao Britanikusa da bi sačuvao rimski tron (55. god. p. n. e.). U zrenjaninskom vodovodu, koncentracija arsena je dvadeset puta premašivala dozvoljenu količinu, te je sanitarna inspekcija bila primorana da početkom prošle godine, obustavi korišćenje vode. Usledila je i zabrana u Elemiru, a slična je situacija u mnogim gradovima Vojvodine.
Nažalost, višak arsena samo je deo nevolje. Analize su otkrile i nedozvoljene količine mangana, gvožđa, organskih materija, pa danas zdrava pijaća voda prerasta u ključni problem stanovništva Vojvodine.
|
|
sreda, 09 februar 2005 02:00 |
 U ukupnom zagađenju životne sredine medicinski otpad ne zauzima veliki deo, ali je on potencijalno među najopasnijim vrstama otpada, jer može da dovede do zaraza i trovanja.
Zagađenje koje dolazi iz zdravstvenih ustanova je specifično i može da bude veoma opasno, kako po zdravlje ljudi koji rade u zdravstvenim ustanovama, tako i po zdravlje okoline, odnosno stanovništva i ekosistema u kojem se taj otpad skladišti.
Ovaj otpad se deli na bolnički (bolničko zagađenje) i medicinski (medicinsko zagađenje).
Bolničko zagađenje je širi pojam koji podrazumeva sve vrste otpada, tečni i čvrsti: korisni, onaj koji može da se reciklira, a koji dolazi, na primer, od bolničke administracije, pretežno papir ili iz bolničke kuhinje, i štetni i potencijalno opasni.
Medicinski otpad potiče od sredstava i materijala koji se koriste u dijagnostici ili tokom lečenja pacijenata. Opasni medicinski otpad se deli na infektivni, hemijski, radioaktivni.
|
106
(1 glas, ocena 5.00 od 5)
|
utorak, 30 novembar 2004 02:00 |
 Kakve opasnosti vrebaju iz cevi, a kakve iz bojlera? Šta podrazumeva hemijska, a šta mikrobiološka ispravnost? Da li kućni filteri imaju svoju funkciju?
Mikrobiološko zagađenje vode kod nas nikada ne prelazi dozvoljeni nivo. Slučajno može da se dogodi, na primer, prskanje cevi, prodiranje materija iz kanalizacije i sl., kada mogu da se pojave epidemije lokalnog karaktera. Tada govorimo o hidričnim epidemijama, koje su opisane u stručnoj literaturi.
Međutim, savremeni razvoj tehnologije, nadgledanje vodovodnog sistema, stalno uzimanje uzoraka vode i praćenje mikrobiološkog statusa stvaraju uslove da naši vodovodi budu održavani na visokom nivou. U tom pogledu, ljudi mogu da budu potpuno bezbedni.
|
108
(1 glas, ocena 4.00 od 5)
|
Autor: prim. dr Bogoljub Peruničić
|
|
subota, 20 novembar 2004 02:00 |
 Oko nas postoji tiho, podmuklo zagađenje koje ne osećamo i ne vidimo, a koje nam se kao bumerang može vratiti kroz 5, 10, 50 godina. Direktna emisija štetnih materija, u vazduh ili kroz otpadne vode, može da pokrije izuzetno veliki prostor: iz velikih dimnjaka, usled vetrova, prašina i gasovi se šire u krugu od 100-200 km.
Postoje dva tipa zagađenja životne sredine. Prirodna se javljaju usled erupcija vulkana, erozija zemljišta, vetrova... i najčešće su iznenadna i teško predvidljiva. Antropogena zagađenja je čovek "podario" prirodi i sebi.
Antropogeno zagađenje možemo da podelimo na dva segmenta: zagađenje od industrije i zagađenje koje dolazi iz domaćinstva.
Zagađenje koje se iz radne preliva u životnu sredinu je najznačajniji izvor zagađenja, jer zagađuje i radnu i životnu sredinu. Ako su ti materijali dugoživeći (perzistentni) dolazi do kumulacije zagađenja u životnom prostoru: u bukvalnom smislu i kao bioakumulacija (kroz lanac ishrane, kroz ekosistem se polako akumuliraju otrovne materije - perzistentni organski polutanti, najčešće hemijske materije - koje se teško razgrađuju i koje se akumuliraju u lancima ishrane od planktona prema grabljivicama, do čoveka koji je na vrhu tog lanca).
|
|
Poslednje ažurirano sreda, 11 avgust 2010 22:57 |
112
(1 glas, ocena 5.00 od 5)
|
Autor: Prim. dr Snežana Matić-Besarabić
|
|
petak, 24 septembar 2004 02:00 |
 Istraživanja pokazuju da 50 % aerozagađenja u gradovima potiče od saobraćaja. 22. septembar je Svetski dan bez automobila. Toga dana uzdržite se od vožnje svojim automobilom i dajte doprinos čistijem vazduhu u vašem okruženju.
Postoji čitav set međunarodnih direktiva, od Evropske direktive o zaštiti vazduha od zagađenja i praćenju njegovog kvaliteta u urbanim sredinama, preporuka Svetske zdravstvene organizacije, do domaćeg Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, metodama merenja itd., koji regulišu oblast zagađenja vazduha. Naši sadašnji pravilnici iz ove oblasti su usklađeni sa prethodnim evropskim pravilnicima i prvilnicima SZO, ali se radi na njihovoj harmonizaciji sa propisima EU.
Zagađenost vazduha se posmatra sa tri aspekta: zaštite zdravlja ljudi, zaštite eko sistema i zaštite materijalnih dobara. Ovi aspekt služe i za postavljanje normativa koji pokazuju koliko i koje su štetne materije dozvoljene u vazduhu.
|
|
Poslednje ažurirano sreda, 11 avgust 2010 23:06 |
|
|
Ekologija
