Može li čovečanstvo promeniti kurs ishrane?

Manje konzumiranje proizvoda životinjskog porekla je neophodno za spasavanje sveta od klimatskih promena, kaže se u skorije objavljenom izveštaju Ujedinjenih Nacija! Globalna promena ka veganskoj ishrani je od vitalnog značaja u spasavanju sveta od gladi, nedostatka goriva i klimatskih promena, naglašeno je u izveštaju UN...

Kako opšta populacija ide ka predviđenih 9,1 biliona do 2050. god., ukus Zapada za ishranu bogatu mesom i mlečnim proizvodima je – neodrživ, stoji u izveštaju UNEP-ovog međunarodnog panela za menadžment održivim izvorima.
U izveštaju stoji da "se očekuje da se uticaji poljoprivrede bitno uvećavaju usled rasta populacije, uz veću potrošnju proizvoda životinjskog porekla. Ipak, za razliku od fosilnih goriva, ovde nije lako naći alternativu jer - ljudi moraju jesti.

Međutim, suštinsko smanjenje uticaja bi jedino bilo moguće uz bitnu promenu u načinu ishrane širom sveta – a to znači dalje od konzumiranja proizvoda životinjskog porekla”. Profesor Edgar Hertvič, glavni autor izveštaja, rekao je: “Životinjski produkti stvaraju više štete nego stvaranje minerala kao što su pesak ili cement, plastika ili metal. Biomasa i hrana za životinje su isto toliko štetni koliko i fosilna goriva koja sagorevaju.”
Preporuka prati prošlogodišnji savet,

Lord Nikolas Sterna, bivšeg savetnika vlade za ekonomiju klimatske promene - da je vegetarijanska ishrana bolja za Planetu. Dr Rajendra Pačauri, predsedavajući na Međuvladinom panelu na temu klimatskih promena Ujedinjenih Nacija, takođe je pozvao na razmatranje bezmesnog dana u cilju smanjenja emisija ugljenika.

Ernst fon Vajceker, sredinski naučnik i ko-predsedavajući Panela, upozorio je da "narastanje bogatstva pokreće promenu u ishrani ka mesnim i mlečnim proizvodima – stoka sada koristi mnogo svetskih useva i zaključuje se, veliki deo pijaćih voda, đubriva i pesticida.”
Ahim Stajner, podgeneralni sekretar Ujedinjenih Nacija i izvršni direktor UNEP-a, dodao je: "Razdvajanje razvoja od degradacije sredine je izazov broj jedan sa kojim se susreću vlade sveta gde ljudska rastu populacija, primanja i potrebe potrošnje te gde je stalni izazov smanjenje siromaštva.”

U okviru Panela, gde su iskorišćene brojne studije, uključujući Millennium ecosystem assessment, predstavljeni su sledeći pritisci na životnu sredinu kao prioriteti rešavanja - vladama širom sveta: klimatska promena, promene staništa, obilna upotreba azota i fosfora u đubrivima, prekomerno iskorišćavanje ribarenja, šuma i ostalih resursa, invazivne vrste, nebezbednu vodu za piće i sanitet, izloženost živi, zagađenost vazduha u urbanim sredinama i profesionalna izloženost određenim česticama.

U poljoprivredi, a naročito na produkte kao što su meso i mlečni proizvodi, odlazi 70% opšte potrošnje pijaće vode, 38% ukupne upotrebe zemljišta i 19% svetskih emisija staklenih bašta, stoji dalje u izveštaju, koji je donešen na isti dan kad i Svetski dan životne sredine Ujedinjenih Nacija.
Prošle godine je Organizacija za ishranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija najavila da bi proizvodnja hrane morala da doživi opšti porast do 70% do 2050. god. da nahrani rastuću svetsku populaciju.

Profesor Hertvič, takođe direktor programa industrijske ekologije na norveškom univerzitetu nauke i tehnologije, upozorio je da zemlje u razvoju, gde će se dogoditi većina ovog rasta populacije – ne bi smele da slede zapadnjački obrazac uvećanja potrošnje, rečima: “Zemlje u razvoju ne treba da slede naš primer, a na nama je da razvijamo tehnologije u domenu obnovljive energije ili metoda navodnjavanja.”

Dodatni info