|
Autor: Prim. dr Snežana Matić-Besarabić
|
|
petak, 24 septembar 2004 02:00 |
|
Strana 1 od 3  Istraživanja pokazuju da 50 % aerozagađenja u gradovima potiče od saobraćaja. 22. septembar je Svetski dan bez automobila. Toga dana uzdržite se od vožnje svojim automobilom i dajte doprinos čistijem vazduhu u vašem okruženju.
Postoji čitav set međunarodnih direktiva, od Evropske direktive o zaštiti vazduha od zagađenja i praćenju njegovog kvaliteta u urbanim sredinama, preporuka Svetske zdravstvene organizacije, do domaćeg Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, metodama merenja itd., koji regulišu oblast zagađenja vazduha. Naši sadašnji pravilnici iz ove oblasti su usklađeni sa prethodnim evropskim pravilnicima i prvilnicima SZO, ali se radi na njihovoj harmonizaciji sa propisima EU.
Zagađenost vazduha se posmatra sa tri aspekta: zaštite zdravlja ljudi, zaštite eko sistema i zaštite materijalnih dobara. Ovi aspekt služe i za postavljanje normativa koji pokazuju koliko i koje su štetne materije dozvoljene u vazduhu.
Koliki je uticaj saobraćaja na zagađenje vazduha?
Istraživanja pokazuju da se, u većini gradova, taj uticaj kreće između 40 i 50%, što znači da je za polovinu od ukupnih izvora emisije krivac - saobraćaj.
Na nivo zagađenosti vazduha utiču:
- starost, odnosno kvalitet vozila
- kvalitet goriva koje se korsiti
- propusna moć ulica, način na koji je planiran saobraćaj unutar jednog grada (između ostalog i to da li postoje prstenovi koji vode tranzitni saobraćaj van grada)
- način organizovanja gradskog saobraćaja (npr, da li postoji podzemna železnica ili ne, kao što je slučaj u Beogradu gde se većina gradskog prevoza obavlja autobusima)
- položaj grada, meteorološke prilike područja.
Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja
U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem, najprisutniji su:
- ugljen monoksid
- benzen
- azot dioksid
- formaldehid,
- toksični metali, npr. olovo
- policiklični aromatični ugljovodonici, pre svih benzo(a)piren (BaP), koji nastaju iz nepotpunog sagorevanja dizel motora.
Evropski gradovi su značajno smanjili prisustvo sumpor dioksida (SiO2), uopšte nemaju čađ, smanjili su olovo. Ali, imaju problem prizemnog ozona koji se javlja od smeše izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunčevog zračenja.
U poslednjih desetak godina, u Evropi posebno prate količinu mikročestica (od 2,5 mikrona i manje) za koje smatraju da se dobrim delom izdvajaju iz dizel goriva. Bez obzira što su u visokorazvijenim zemljama uspeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do tehnološki čistih procesa, i dalje se beleži visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta, astme) i sve procene sve jasnije ukazuju da je jedan od glavnih uzročnika - saobraćaj.
|
|
Poslednje ažurirano sreda, 11 avgust 2010 23:06 |
