|
Autor: prim. dr Bogoljub Peruničić
|
|
subota, 20 novembar 2004 02:00 |
|
Strana 1 od 3  Oko nas postoji tiho, podmuklo zagađenje koje ne osećamo i ne vidimo, a koje nam se kao bumerang može vratiti kroz 5, 10, 50 godina. Direktna emisija štetnih materija, u vazduh ili kroz otpadne vode, može da pokrije izuzetno veliki prostor: iz velikih dimnjaka, usled vetrova, prašina i gasovi se šire u krugu od 100-200 km.
Postoje dva tipa zagađenja životne sredine. Prirodna se javljaju usled erupcija vulkana, erozija zemljišta, vetrova... i najčešće su iznenadna i teško predvidljiva. Antropogena zagađenja je čovek "podario" prirodi i sebi.
Antropogeno zagađenje možemo da podelimo na dva segmenta: zagađenje od industrije i zagađenje koje dolazi iz domaćinstva.
Zagađenje koje se iz radne preliva u životnu sredinu je najznačajniji izvor zagađenja, jer zagađuje i radnu i životnu sredinu. Ako su ti materijali dugoživeći (perzistentni) dolazi do kumulacije zagađenja u životnom prostoru: u bukvalnom smislu i kao bioakumulacija (kroz lanac ishrane, kroz ekosistem se polako akumuliraju otrovne materije - perzistentni organski polutanti, najčešće hemijske materije - koje se teško razgrađuju i koje se akumuliraju u lancima ishrane od planktona prema grabljivicama, do čoveka koji je na vrhu tog lanca).
Dva tipa industrijskog zagađenja
1. Zagađenja hemijskim materijama (koje ne moraju doći samo iz hemijskih fabrika). Ne možemo govoriti samo o hemijskoj industriji kao najvećem zagađivaču, nego možemo da govorimo o zagađenju hemijskim materijama koje dolaze iz industrije.
2. Zagađenje čvrstim materijama, pre svega u obliku raznih prašina koje se emituju. (Najklasičniji primer: jaka termocentrala, bez obzira koliko su kvalitetni filteri na dimnjacima, emituje ogromnu količinu hemijskih materija i među njima ogromnu količinu prašine, odnosno čvrstog materijala, koji sam po sebi može da budu štetan, a mogu i da ga apsorbuju (upiju) ili adsorbuju (adsorpcija - zgušnjavanje gasova na površini čvrstih tela) hemijske materije koje su dodatno štetne.)
Kada je o industrijskom zagađenju reč, smatra se da su najveći zagađivači oni koji u vazduh emituju velike količine materija kroz dimnjake, bilo da je reč o: klasičnim dimovima sa parama i isparenjima, hemijskim materijama, najobičnijim gasovima, ili malim česticama metala.
Svet i zagađenje
U svetu se ovom problemu posvećuje izuzetna pažnja. Na internacionalnom nivou postoje odgovarajući pravilnici, uputstva, zakoni, koji ograničavaju i ne dozvoljavaju emitovanje određenih hemijskih i drugih materija u životnu sredinu ili regulišu problem otpadnih voda koje su, takođe, važan segment zagađenja.
U svetu je zaštita podignuta na visok nivo, pa su neke fabrike morale da se dislociraju stotine kilometara, ili da se premeste u druge zemlje, da bi se izbegli zakonski propisi koji onemogućavaju zagađivanje životne sredine. Takođe, u svetu se stimulišu fabrike koje štite životnu sredinu. Možda bi trebalo našim fabrikama koje striktno sprovode odgovarajuće postupke za zaštitu životne i radne sredine, omogućiti neke povoljnosti, stimulisati ih da ulažu u taj segment.
|
|
Poslednje ažurirano sreda, 11 avgust 2010 22:57 |
