Džon Hjuton sa Kembridža, rekao je u svom radu "Globalno zagrevanje: Kompletan izveštaj": „S obzirom da se koristi kao oblik energije već nekoliko vekova, vetar je vrlo uobičajen izvor energije. Činjenica da je pomoću približno 10.000 vetrenjača iskorišćavana energija vetra samo u 1800.-toj godini, pokazuje da je vetar bio važan izvor energije u delovima Evrope, poput Velike Britanije. Stoga ne iznenađuje da se u nekim delovima sveta, poput zemalja Zapadne Evrope, kao što su Velika Britanija i Danska, i nekih zemalja u zapadnom delu Severne Amerike, pokušava da ožive načine prikupljanja energije vetra. Tanki, visoki i efikasniji objekti zamenili su vetrenjače. "

Čak i drugi istraživači sa Kembridža istraživali su ovu temu. Vaclav Smil u svom radu "Energija" piše: "Vetrenjače u 19. veku, koje su u rangu vodenica iz tog razdoblja s obzirom na proizvodnu snagu, imale su drugačiji dizajn. One su korišćene na imanjima i železničkim stanicama. Pre toga, vetrenjače od 1,5 i 6 kW i toranj mlinovi od 5 do 10 kilovata, korišćeni su u Evropi, za ovu svrhu."

Studije pokazuju da se, iako je korišćenje vetrenjača za stvaranje energije započelo u Kini, ubrzo proširilo na delove Evrope, poput Engleske, u 12. veku, a do kraja veka bilo je 12.000 mlinova u regiji, za koje je bilo potrebno malo vode za proizvodnju električne energije za ogromne industrijske zahteve.

Istraživač i istoričar Sintija Ši, u svom radu "Obnovljivi izvori energije: Doprinos današnjice zavetu sutrašnjice", ističe da su evropske privrede poput danske industrije, u određenom vremenskom periodu koristile snagu vetra, kako bi zadovoljile jednu četvrtinu svojih energetskih potreba.

I bivši predsednik SAD Džordž V. Buš govori na istu temu: "Od oko 1900. godine, vetrenjače su se koristile za crpljenje vode, proizvodnju električne energije i kao turbine. Pre toga se voda crpila uz pomoć vetrenjača već 200 godina pre Hrista."

Denis Hejs, u svom radu "Dan planete Zemlje - vodič za očuvanje planete", takođe potvrđuje ovo i kaže, 'Pre elektrana na fosilna goriva, 8 miliona vetrenjača srednjeg zapada stvaralo je električnu energiju na vodu i služilo za mlevenje žitarica. Nije bilo drugog načina da to učinite pre nego što su sela dobila električnu energiju, 20-ih i 30-ih godina XX veka.'

Kristopher Flejvin je u svom svetskom radu "Električna energija za svet u razvoju: Novi pravci", takođe pozvao nerazvijene zemlje da slede američki primer za proizvodnju električne energije u ruralnom sektoru.

Vetrenjače su se vekovima koristile za crpljenje vode u ruralnim područjima, za mlevenje žitarica i druge manje poslove. Iako tradicionalne vetrenjače takođe mogu stvarati energiju, najnovije tehnologije i vetroelektrane zajedno mogu biti osnov za mehaničku snagu i stvarati električnu energiju u zemljama u razvoju.

Istorija vetrenjača je opisana opsežno od strane autora Vilson Klarka u delu "Energija za preživljavanje: Alternativa izumiranju". "Razvoj vetrenjača se iz Persije proširio na Evropu, preko Nizozemske i Engleske u trinaestom veku, omogućavajući im da stvaraju milijardu kilovat-časova električne energije. Energija vetra je služila kao izvor energije za jedrenjake. Persijanci su ponovo bili prvi u korišćenju vetra za razvoj mehaničke energije i koristili vetrenjače za navodnjavanje. Dok su se vetrenjače tamo koristile od sedmog veka, dosegle su Francusku u 12., a Dansku, Nemačku i Nizozemsku, u ranom 13. veku. '

Vilson dalje priča o Americi pa kaže, "Industrijski razvoj na srednjem zapadu SAD doveo je do situacije u kojoj je industrija vetrenjača imala kapitalnih ulaganja od 4,3 miliona dolara do 1900. godine, sa rančerima koji su imali vlastite vetrenjače. Efikasne i dugotrajne vetrenjače su takođe razvijali zbog oštre konkurencije. Proizvodnja vetrenjača u SAD je nastavila da se razvija gde su se razne vetrenjače isprobavale za najbolju moguću opciju. Dok je za neke vetrenjače koje su se razvile u 18. veku bilo potrebno manje jedara, one su u 20. veku mogle pokrenuti električne generatore, crpiti vodu i proizvoditi električnu energiju za američke farmere. "

Iako su mnogi novi načini razvijeni za stvaranje energije, u posljednja dva veka, svet se ponovno vraća na stare načine usled nestašice nafte, gasa i uglja. To je zato što znaju da se energija stvorena uz pomoć sunca, vode i vetra neće iscrpsti.

Dodatni info