Misao dana

  • Zašto vam je potrebno tako mnogo vremena da biste postigli ono što želite? Ne zbog toga što vaša želja nije dovoljno jaka. Ne zbog toga što niste dovoljno inteligentni. Ne zbog toga što niste dovoljno dostojni. Ne zbog toga što je sudbina protiv vas. Ne…

    Opširnije...

Kuda idemo?


  • Ko je odgovoran za glad, zagađenje, nasilje i ratove i sve nevolje u svetu? Predsednici i vlade velikih i malih država, političari, crkve, tajne organizacije, sekte? Ne. Svako od nas je lično odgovoran.

    Opširnije...

Izvori vesti

Zdravije - Novo
Naslovna Ekologija Aktuelno Korišćenje snage vetra je davnašnji izum

Korišćenje snage vetra je davnašnji izum

(1 glas, ocena 1.00 od 5)
Autor: Zdravije...   
utorak, 07 decembar 2010 23:00

Eko_3_Snaga_vetra_od_davnina_jos

Iako naučnici tvrde da je snaga vetra kao izvor energije - novitet, zapravo se radi o vekovnoj upotrebi.
Primer za to je članak objavljen daleke 1838. godine, koji jasno ukazuje na to da je već u to doba, vetar smatran za važan izvor energije. Evo i nekoliko citata koji pokazuju da je vetar oduvek bio važan u stvaranju energije...

Džon Hjuton sa Kembridža, rekao je u svom radu "Globalno zagrevanje: Kompletan izveštaj": „S obzirom da se koristi kao oblik energije već nekoliko vekova, vetar je vrlo uobičajen izvor energije. Činjenica da je pomoću približno 10.000 vetrenjača iskorišćavana energija vetra samo u 1800.-toj godini, pokazuje da je vetar bio važan izvor energije u delovima Evrope, poput Velike Britanije. Stoga ne iznenađuje da se u nekim delovima sveta, poput zemalja Zapadne Evrope, kao što su Velika Britanija i Danska, i nekih zemalja u zapadnom delu Severne Amerike, pokušava da ožive načine prikupljanja energije vetra. Tanki, visoki i efikasniji objekti zamenili su vetrenjače. "

Čak i drugi istraživači sa Kembridža istraživali su ovu temu. Vaclav Smil u svom radu "Energija" piše: "Vetrenjače u 19. veku, koje su u rangu vodenica iz tog razdoblja s obzirom na proizvodnu snagu, imale su drugačiji dizajn. One su korišćene na imanjima i železničkim stanicama. Pre toga, vetrenjače od 1,5 i 6 kW i toranj mlinovi od 5 do 10 kilovata, korišćeni su u Evropi, za ovu svrhu."

Studije pokazuju da se, iako je korišćenje vetrenjača za stvaranje energije započelo u Kini, ubrzo proširilo na delove Evrope, poput Engleske, u 12. veku, a do kraja veka bilo je 12.000 mlinova u regiji, za koje je bilo potrebno malo vode za proizvodnju električne energije za ogromne industrijske zahteve.

Istraživač i istoričar Sintija Ši, u svom radu "Obnovljivi izvori energije: Doprinos današnjice zavetu sutrašnjice", ističe da su evropske privrede poput danske industrije, u određenom vremenskom periodu koristile snagu vetra, kako bi zadovoljile jednu četvrtinu svojih energetskih potreba.

I bivši predsednik SAD Džordž V. Buš govori na istu temu: "Od oko 1900. godine, vetrenjače su se koristile za crpljenje vode, proizvodnju električne energije i kao turbine. Pre toga se voda crpila uz pomoć vetrenjača već 200 godina pre Hrista."

Denis Hejs, u svom radu "Dan planete Zemlje - vodič za očuvanje planete", takođe potvrđuje ovo i kaže, 'Pre elektrana na fosilna goriva, 8 miliona vetrenjača srednjeg zapada stvaralo je električnu energiju na vodu i služilo za mlevenje žitarica. Nije bilo drugog načina da to učinite pre nego što su sela dobila električnu energiju, 20-ih i 30-ih godina XX veka.'

Kristopher Flejvin je u svom svetskom radu "Električna energija za svet u razvoju: Novi pravci", takođe pozvao nerazvijene zemlje da slede američki primer za proizvodnju električne energije u ruralnom sektoru.

Vetrenjače su se vekovima koristile za crpljenje vode u ruralnim područjima, za mlevenje žitarica i druge manje poslove. Iako tradicionalne vetrenjače takođe mogu stvarati energiju, najnovije tehnologije i vetroelektrane zajedno mogu biti osnov za mehaničku snagu i stvarati električnu energiju u zemljama u razvoju.

Istorija vetrenjača je opisana opsežno od strane autora Vilson Klarka u delu "Energija za preživljavanje: Alternativa izumiranju". "Razvoj vetrenjača se iz Persije proširio na Evropu, preko Nizozemske i Engleske u trinaestom veku, omogućavajući im da stvaraju milijardu kilovat-časova električne energije. Energija vetra je služila kao izvor energije za jedrenjake. Persijanci su ponovo bili prvi u korišćenju vetra za razvoj mehaničke energije i koristili vetrenjače za navodnjavanje. Dok su se vetrenjače tamo koristile od sedmog veka, dosegle su Francusku u 12., a Dansku, Nemačku i Nizozemsku, u ranom 13. veku. '

Vilson dalje priča o Americi pa kaže, "Industrijski razvoj na srednjem zapadu SAD doveo je do situacije u kojoj je industrija vetrenjača imala kapitalnih ulaganja od 4,3 miliona dolara do 1900. godine, sa rančerima koji su imali vlastite vetrenjače. Efikasne i dugotrajne vetrenjače su takođe razvijali zbog oštre konkurencije. Proizvodnja vetrenjača u SAD je nastavila da se razvija gde su se razne vetrenjače isprobavale za najbolju moguću opciju. Dok je za neke vetrenjače koje su se razvile u 18. veku bilo potrebno manje jedara, one su u 20. veku mogle pokrenuti električne generatore, crpiti vodu i proizvoditi električnu energiju za američke farmere. "

Iako su mnogi novi načini razvijeni za stvaranje energije, u posljednja dva veka, svet se ponovno vraća na stare načine usled nestašice nafte, gasa i uglja. To je zato što znaju da se energija stvorena uz pomoć sunca, vode i vetra neće iscrpsti.

Dodatni info



Ostali članci u rubrici:

Poslednje ažurirano ponedeljak, 20 decembar 2010 00:54
 

Komentari   

 
+1 #1 Guest 19-09-2013 17:11
Поздрав! Од ове године сам почео са узгајањем хељде, приспела је али немам где и како да је ољуштим и самељем. ДА ЛИ МОЖЕ МАЛА ПОМОЋ ОД ВАС ПО ТОМ ПИТАЊУ? ДА ЛИ БИСТЕ МЕ УПУТИЛИ НА ПАР АДРЕСА ЗА ЉУШТЕЊЕ И МЛЕВЕЊЕ? Х И Т Н О! ХВАЛА, УНАПРЕД!
Citat
 

Dodaj komentar

Poštovani ljubitelji zdravijeg, ali i svi drugi koji ste kročili u svet Zdravijeg..., SVI VAŠI KOMENTARI biće dragoceni za nas, pa čak i kada u njima bude onih poruka koje nećemo moći da objavimo na sajtu... - A to su poruke koje su uvredljive na bilo koji od uobičajeno nekonvencionalnih načina... - Potom, u komentarima neće biti mesta za pretnje, vulgarnosti bilo kog tipa, klevete i slično. - Nećemo objavljivati ni komentare koji predstavljaju otvoreno ili skriveno (samo)reklamerstvo. - Iz komentara ćemo odstranjivati lične podatke (brojeve telefona, e-mail, kućne adrese itd.). - Molimo da u komentarima upotrebljavate neki od sledećih južnoslovenskih jezika: srpski, hrvatski, bosanski ili crnogorski. - Zadržavamo pravo da ne obrazlažemo razloge za neobjavljivanje poruka (komentara).


Sigurnosni kod
Osveži

Share/Save/Bookmark