Kako odbraniti gljive, ali i prirodu u celosti?

Kao i u mnogim drugim oblastima korišćenja plodova prirode, i po pitanju gljivarenja stvari se iz godine u godinu pogoršavaju - na štetu prirode. Zato smo odlučili da nekoliko važnih pitanja postavimo ne sam jednom od najvećih boraca za očuvanje gljivarskog nego i ukupnog pridonog blaga kod nas, gdinu Iliji Dimitrijeviću. Razgovor je vodio urednik ovog sajta Goran Kojić.

I.D: Da, preko dvadeset godina mada, malo manje ozbiljno, ako se tako može reći i duže. Pratim kretanja na polju gljivarastva koliko mi to druge obaveze dozvoljavaju ali nisam oduševljen podelama, nerazumevanjem i odsustvom želje za odgovarajućom međusobnom saradnjom, kako među gljivarskim društvima tako i među pojedincima iz tog sveta, na uspostavljanju zajedničkih ciljeva i borbi za njihovo ostvarenje. Ovako pojedinačno teško da može išta da se uradi.

Čuvari blaga su registrovana neprofitna NVO tako da se ne bi smelo reći da je www.treasurekeepers.rs doslovno moj sajt! Međutim, činjenica je da sam ja inicirao pokretanje organizacije Čuvari blaga i samog web sajta kao našeg glasila odnosno sopstvenog elektronskog medija. Početkom poslednje decenije prošlog veka osnovano je prvo gljivarsko društvo u Srbiji – Mikološko društvo Srbije (MDS) na inicijativu Borisa Ivančevića i šačice entuzijasta među kojima sam bio i ja. Dakle, mogu reći da sam jedan od osnivača prvog Mikološkog društva Srbije.

Nekoliko godina kasnije rad tog društva je prekinut a 1996.g. je ono reosnovano pod istim imenom i nastavilo je sa svojim radom gde je prethodno stalo. U MDS-u sam, tokom vremena, pokretao niz inicijativa za unapređenje rada organizacije, međutim i tu su vladale podele, netrpeljivost, elitizam, možda i nešto drugo. To se meni nije sviđalo, hteo sam da budemo humani, otvoreni da svim zainteresovanim pružimo znanje - besplatno, nesebično! Hteo sam da napravimo web sajt doličan značaju i delu MDS-a. No, to u MDS-u nije prolazilo! Nerazumevanje, nemogućnost spoznaje većine tadašnjih članova, možda i sitnosopstvenički interesi, nisu dozvoljavali ostvarivanje mojih ideja. Sve to je prouzrokovalo neku vrstu odvajanja od MDS-a i nastanak Čuvara blaga da bih mogao da sprovedem svoje ideje u delo.

G.K: Da li si zadovoljan kako se odvija proces edukacije stanovništva na tom planu?

I.D: Sam proces edukacije stanovništva bi teoretski mogao da teče drugačijim tokom nego do sada, ako bismo ono što se danas dešava na tom polju uopšte mogli nazvati bilo kakvom edukacijom. Potrebno je tu rešiti mnoge probleme, od sistemskog nivoa pa sve do onog mnogo prizemnijeg – nivoa pojedinaca koji se gljivama, iz ovih ili onih razloga,  bave. Stvari su tu, nažalost, prilično složene a stvarne potrebe za edukacijom postoje. Pogledajte samo koliko se ljudi otruje gljivama tokom sezone. Gotovo svake godine ima smrtnih slučajeva a mi ne možemo da se organizujemo i da na odgovarajući način reagujemo. Ima tu i tamo pokušaja u smeru edukacije, npr. izložbe gljiva, poput ove na Divčibarama, no to nije dovoljno. Potrebna je tu ozbiljna saradnja države, nauke i neprofitnog sektora - gljivarskih društava kao stvarnih pokretača akcije... (bar bi tako trebalo da bude!)

Tu je najveći problem je što je svako od nas – pojedinačno – najpametniji i ako nije po našem ništa se ne može zajednički uraditi! Šta više, u takvom slučaju ćemo podrivati sve druge kako bismo dokazali apsolutnu ispravnost i jedinstvenost naših ideja! Od takvog delanja nema nikakvih rezultata! Kada ćemo shvatiti da je lična sujeta naš najveći neprijatelj!? Bojim se da odgovor na ovo pitanje neće zadovoljiti one malobrojne koji očekuju pozitivno razrešenje ovih problema.

Trebalo bi da se ujedinimo oko istog cilja – da sačuvamo šta se sačuvati da ili bar da usporimo propadanje postojeće prirode prouzrokovane čovekovom besomučnom željom za lagodnim životom kakvim ga je sam zamislio! Dug je i težak put edukacije u tom smeru! Ljudi ne žele da se muče, ne žele da misle „sopstvenom glavom“, ne žele da se odreknu luksuza, radije će se, dignutog nosa, ne primećujući šta se oko njih dešava, prepustiti reci koja teče u sunovrat ne želeći da misle o užasnoj ceni koju će kad-tad morati da plate zbog svoje lakomosti.

Naime, tako ujedinjeni i odlučni bi trebalo da nastupimo prema državi, da zahtevamo nove zakone koji će štititi prirodu od nas samih, koji štiti pravo na život i sopstveni izbor... Hm, ne čini li vam se da to liči na utopiju!?